Смисао и значај књижевности

Књижевноуметнички текст

 

♦ Предодређен за то да буде изнова читан, слушан, казиван, преношен и тумачен;

♦ Мерило за распознавање уметничке речи међу другим испољавањима језика покушава да пружи и образложи књижевна естетика.

Књижевна традиција

♦ Књижевна дела заједно, захваљујући свом значају, образују књижевну традицију.

♦ Без обзира на све групације којима дело може припадати, оно има и сопствену вредност и судбину.

♦ Изабрана дела из књижевне прошлости представљају књижевне класике.

♦ Културно благо које је, захваљујући преводима, постало заједничко добро свих народа, обично се назива светска или општа књижевност.

♦ Националне књижевности издвајају се, пре свега, на основу језика којим су писане.

♦ Заступљеност општих књижевних појава у националној књижевности утврђује се методама упоредне књижевности. Компаративна изучавања посвећена су и различитим литерарним везама и утицајима, као и односима између усмене и писане уметности речи.

Иво Андрић, О причи и причању 

О писцу

Иво Андрић (1892 - 1975), српски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године. Књижевно стваралаштво започео је песмама, које је објављивао у тадашњем цењеном часопису Босанска вила. Андрићево стваралаштво највећим делом је прозног карактера. Осим романа, аутор је бројних приповедака, есеја, путописа и књиге мудрости Знакови поред пута. Од двадесетих година прошлог века објављивао је приповетке, међу којима су најпознатије: Пут Алије Ђерзелеза, Мост на Жепи, Жеђ, Смрт у Синановој текији, Олујаци, Јелена, жена које нема, Књига, Деца и друге. Поред дела На Дрини ћуприја, које му је донело међународни углед и славу, написао је и романе Госпођица, Травничка хроника, Проклета авлија.

Тумачење
 

1. Проучи речи захвалности са почетка говора. Поводом њих закључи зашто је Нобелова награда важна не само за појединог аутора и његово дело, већ и за књижевност, културу и језик читавог народа.

2. У којим гледиштима се Андрић сложио са мишљењем Монтескјеа, Гетеа и Камија? Зашто су велики писци сматрали да говор уметничких дела не треба да се меша са живим гласом његовог творца?

3. Због чега је Андрић сматрао да прича и причање треба да буду централне теме његовог говора? Шта је у причању и причи пријатно, топло и општељудско? Какве улоге приповедање и стваралаштво, према пишчевим уверењима, остварују у животу појединаца, друштава, па и човечанства?

4. Зашто, према Андрићевом суду, нарoчиту снагу има приповедање које се заснива на историјским чињеницама? На који начин се приповедање о прошлости претапа у причу која је сведочанство о сваком времену, па и о садашњости?

5. Објасни зашто је важно приповедачу омогућити слободу у причању. Какве одговорности треба да буде свестан свако ко прича? На који начин се приповедач може одужити за слободу која му је дата у избору садржаја и начина причања? Протумачи због чега су морална начела водећи критеријуми сваког причања које је намењено човеку и човечности.

6. Размисли какве је експлицитне ставове о смислу и значају књижевности Андрић саопштио у овом тексту. Зашто је књижевност мисија од посебног значаја за језик и културу народа? Какве вредности књижевност промовише? На које начине она то чини? Протумачи како књижевност обогаћује индивидуално постојање. Шта посредством књижевности човек може да доживи и спозна у животу?

Задатак

1.Након што пажљиво прочиташ претходно поглавље Читанке, поузданије ћеш разумети и објаснити феномен књижевности, њен смисао и значај. Уз помоћ стечених и нових знања припреми се да у домаћем задатку обрадиш тему о природи и важности књижевности. Као грађа за овај рад могу ти послужити књижевна дела која су досад обрађена у школи, али и сва вредна литерарна остварења изван школског програма.

2.Наслов твог рада може да гласи: Језик књижевне уметности некако другачије звучи, нешто друго значи и некако другачије изгледа.

Горан Петровић, Прича о причању

О писцу

Горан Петровић (1961), српски прозаиста и редовни члан САНУ. Рођен је у Краљеву. Објавио је књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), романе Опсада цркве Светог Спаса (1997) и Ситничарница „Код срећне руке” (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), кино-новелу Испод таванице која се љуспа (2010). Његови романи објављени су у преводу на руски, француски, италијански, шпански, пољски и бугарски језик. Добитник је многих књижевних признања, међу којима су НИН-ова награда, Просветина награда, награда „Меша Селимовић”, Виталова награда.

Тумачење

1. Који литерарни детаљи су највише привлачили твоју пажњу током читања приче? Објасни због чега. Чиме је аутор постигао ефекат нестварног, имагинарног, бајколиког? Усмено представи своја размишљања подстакнута овом причом.

2. Протумачи кнежев лик. Уочи и анализирај епитете којима је он описиван. Проучи разлоге због којих је кнез желео да попише све што поседује. Запази шта је кнез пописивао сам, а које је пописе препуштао сарадницима. У којим околностима кнежева прецизност и ситничавост нарочито долазе до изражаја? Којим је стилским средством упечатљиво приказана обимност пописа? (Уочи притом стилску улогу општих заменица у приказу пописа).

3. Зашто је кнез незадовољан резултатима пописа? Која су га осећања обузела на крају великог посла? Откриј због чега је изостало задовољство. Зашто га је на крају пописа заинтересовала прича о њему самоме? Са каквим се проблемом суочио покушавајући да измери тежину приче о себи? Протумачи зашто ни велике књиге пописа, ни име изговорено у боцу нису могли да измере причу. Ако би свет био сведен на пуку материјалност, шта би се са њим догодило? До какве је спасоносне мисли кнез дошао? У чему су скитница и кнез били слични, а у чему су се битно разликовали? Ко је од њих двојице био у бољем положају? Објасни због чега.

4. Колико дуго је трајала кнежева прича? Установи стилску улогу употребљене лексике у приказу протока дана и протумачи је. Како се током кнежеве целодневне приче понашао скитница? Због чега је кнез разочаран на крају дана и исцрпљујуће приче? Зашто клацкалица не претеже на кнежеву страну? Протумачи гледиште које нуди скитница. Запази и тумачи симболику завршне слике у причи. Каква оптимистична идеја се у овој слици наслућује? О чему је могао причати онај што није поседовао силна имања?


5. Шта из приповедачевог завршног гледишта сазнајеш о улози приче и причања у човековом животу? Шта причање значи ономе ко приповеда, а шта ономе ко причу слуша? Какво је виђење приповедања писац представио у овој краткој причи? Чиме се може измерити тежина приче? Чиме прича и причање повезују људе и олакшавају животне изазове пред којима се свако налази? Које се вредности уметности приповедања разоткривају у овој краткој причи?

Хиљаду и једна ноћ

Шехерезада

♦ Све приче повезане су причом о цару Шехријару и Шехерезади.

♦ Шехријар, цар Индије и Персије, разочаран у све жене после откривања неверства своје и братовљеве жене, три године спроводио је сурову одлуку да сваке ноћи, пошто спава с другом девојком, ту девојку ујутру погуби.

♦ Једног дана цару је у двор доведена Шехерезада, прелепа везирова ћерка.

♦ Она је цару почела да прича занимљиву причу, коју није завршила до јутра, те је Шехријар одлучио да одгоди њено погубљење док не чује крај.

♦ Шехерезадино приповедање трајало је ноћима, а она би га увек прекинула на најзанимљивијем делу.

♦ После 1001 ноћи, цар се уверио у Шехерезадину племенитост и верност, а она је, у међувремену, постала његова жена и родила му три сина.

♦ Шехерезадине приче забележили су најбољи царски писари.

♦ Мотив мудре младе жене која одуговлачи и коначно уклања непосредну опасност причањем прича присутан је у древним индијским изворима. Индијски фолклор је у овом делу представљен у виду појединих прича о животињама, што одражава утицај древних санскритских басни.

Тумачење

1. Издвој и протумачи мудрости које препознајеш у овој причи која наликује басни.

2. Зашто се у овој причи каже да је „данас” далеко од „јуче”?

3. Које реченице у наведеној причи одговарају српским народним пословицама: Добро се добрим враћа, а зло злим и Како су радили, онако су и прошли

4. Наведи одлике голуба и јежа. То можеш учинити и помоћу антонимних парова, на пример: благонаклон – завидан; незлобив – злобан; искрен – подмукао итд.

Смисао и значај књижевности

За разлику од других текстова, књижевноуметнички је предодређен за то да буде изнова читан, слушан, казиван, преношен и тумачен. Мерило за распознавање уметничке речи међу другим испољавањима језика покушава да пружи и образложи књижевна естетика.

Дела једног писца, једне друштвене заједнице, читаве епохе, једног народа... могу имати много заједничких одлика. Из дела у дело могу се преносити одређени мотиви, сижеи, стилски поступци или се успостављати динамичне, различите међусобне везе.

Када је реч о стваралаштву, књижевна дела заједно, захваљујући свом значају, образују књижевну традицију. Међутим, без обзира на све групације којима дело може припадати, оно има и сопствену вредност и судбину.
У књижевности увек изнова долази до духовних сусрета писаца и читалаца. Изабрана дела из књижевне прошлости представљају књижевне класике.

Културно благо које је, захваљујући преводима, постало заједничко добро свих народа, обично се назива светска или општа књижевност.

Националне књижевности издвајају се, пре свега, на основу језика којим су писане.

Заступљеност општих књижевних појава у националној књижевности утврђује се методама упоредне књижевности. Компаративна изучавања посвећена су и различитим литерарним везама и утицајима, као и односима између усмене и писане уметности речи.

Иво Андрић – О причи и причању

Упознај се са текстом говора који је Андрић одржао приликом примања Нобелове награде за књижевност. Установи којим се темама у њему писац бавио. Одгонетни зашто је на церемонији у Стокхолму у центар пажње ставио управо та питања.

Горан Петровић – Прича о причању

Прочитај текст савременог прозног писца Горана Петровића Прича о причању. Припреми се да помоћу задатака поводом ње разговараш о смислу књижевности. Откривај шта је у гледиштима Иве Андрића и Горана Петровића слично и блиско, а шта се разликује.

Хиљаду и једна ноћ (избор)

Збирка фолклорних прича Хиљаду и једна ноћ састоји се од прича које су настајале у периоду од преко хиљаду година. Њу су створили различити анонимни аутори, записивачи, преводиоци, историчари, а сматра се да је настала на просторима Индије и Персије. Најстарији пронађени запис текста из Хиљаду и једне ноћи потиче из 9. века. Структура збирке одређена је постојањем оквирне приче о Шехерезади.
Хиљаду и једна ноћ представља зборник прича, жанровски различитих. У њему проналазимо легенде, бајке, хумореске, приповетке, параболе, анегдоте итд. Све приче повезане су причом о цару Шехријару и Шехерезади.
Шехријар, цар Индије и Персије, разочаран у све жене после откривања неверства своје и братовљеве жене, три године спроводио је сурову одлуку да сваке ноћи, пошто спава с другом девојком, ту девојку ујутру погуби. Једног дана цару је у двор доведена Шехерезада, прелепа везирова ћерка. Она је цару почела да прича занимљиву причу, коју није завршила до јутра, те је Шехријар одлучио да одгоди њено погубљење док не чује крај. Шехерезадино приповедање трајало је ноћима, а она би га увек прекинула на најзанимљивијем делу. После 1001 ноћи, цар се уверио у Шехерезадину племенитост и верност, а она је, у међувремену, постала његова жена и родила му три сина.
Шехријаров брат Шахзаман оженио је Шехерезадину сестру Дариазаду.
Шехерезадине приче забележили су најбољи царски писари.
Мотив мудре младе жене која одуговлачи и коначно уклања непосредну опасност причањем прича присутан је у древним индијским изворима. Индијски фолклор је у овом делу представљен у виду појединих прича о животињама, што одражава утицај древних санскритских басни, као што је ова о голубу и јежу.