Јефимија

Монахиња Јефимија (око 1350 – после 1405)

♦ кћи угледног властелина, у световном животу Јелена, удала се за деспота Угљешу Мрњавчевића, владара јужне српске државе Рас;

♦ најпре је остала без оца, потом без четворогодишњег сина, а у Маричкој бици (1371) погинуо је и њен супруг;

♦ када је дошла у државу кнеза Лазара, сматра се да је већ била замонашена под именом Јефимија;

♦ Лазарева погибија на Косову значила је за Јефимију губитак великог заштитника;

♦ претпоставља се да је 1398. године, заједно са замонашеном кнегињом Милицом (Јевгенијом), ишла на Бајазитов двор да оправда младог Стефана Лазаревића, који је био оптужен за издају.

Дела

♦ Туга за младенцем Угљешом – иконица

 

♦ Мољење Господу Исусу Христу – везена завеса

 

♦ Похвала Светом кнезу Лазару – покров

♦ Крст на почетку текста је у служби инвокације. Често се у инвокацији песник обраћа музи, божанству, тражећи инспирацију или се захваљујући за надахнуће.

 

♦ Старе рукописе проучавају различите науке. Палеографијаје наука која се бави проучавањем старих писама.

 

♦ Палеографију треба разликовати од текстологије, која се бави утврђивањем аутентичног облика књижевног, историјског, научног или неког другог текста.

Тумачење Похвале Светом кнезу Лазару

1. Које теме, мотиве и топосе средњовековне књижевности запажаш у Јефимијином тексту похвале? Издвој их и тако илуструј своја запажања. Какве утиске изазивају код тебе тон и лиризам текста? Означи у тексту исказе, мисли и гледишта монахиње које посебно снажно доживљаваш.


2. Каквим се, у експозицији похвале, приказује лик кнеза Лазара? Која се његова дела посебно истичу? Протумачи метафору која приказује Лазареву одлуку да се супротстави турској сили. Објасни њену уметничку функцију. Зашто је Лазар приказан као победник и на земљи и на небу?

3. У каквим стваралачким околностима настаје ова похвала? Издвој делове текста у којима се те околности непосредно приказују. Објасни уочене алузије и протумачи њихов утицај на садржину, мотиве, тон и атмосферу похвале.


4. Каква молба се упућује Лазару? Зашто се сматра да је моћ његове молбе делотворна? Уочи у којем делу текста су присутна набрајања. Какву уметничку улогу она имају? Која духовна расположења приповедача дочаравају набрајања? Запази шта је заједничко свим ликовима светитеља који се помињу у тексту. Зашто се у молитви Лазар позива да окупи управо ове светитеље?


5. Каква се гледишта уводе у завршном делу текста? О каквој хуманој снази Лазаревог лика сведоче Јефимијине речи? Зашто је њена молба „двострука”? Запази исказ којим се дочаравају снажни доживљаји на крају текста. Протумачи снагу сликовитости тог Јефимијиног исказа. Шта њено „приношеније” чини нарочито драгоценим?

Задатак

♦Посматрај изглед покрова. Уочи какве визуелне утиске изазивају складни односи боје слова и материјала. Запази орнаментални украс који уоквирује текст. Како он доприноси складности и лепоти изгледа покрова? Поред умешности и везиљског знања, шта је још потребно да би се израдили украси и цео рукопис?

♦ Проучи рукопис на покрову, изглед и густину слова у 26 редова. Зашто су она повремено неуједначена?

Милан Ракић
Јефимија

Јефимија, ћерка господара Драме
И жена деспота Угљеше, у миру,
Далеко од света, пуна верске таме,
Везе свилен покров за дар манастиру.

Покрај ње се крве народи и гуше,
Пропадају царства, свет васколик цвили.
Она, вечно сама, на злату и свили
Везе страшне боле отмене јој душе.

Векови су прошли и заборав пада,
А још овај народ као некад грца,
И мени се чини да су наша срца
У грудима твојим куцала још тада,

И у мучне часе народнога слома,
Кад светлости нема на видику целом,
Ја се сећам тебе и твојега дома,
Деспотице српска с калуђерским велом!

И осећам тада да, ко некад, сама,
Над несрећном коби што стеже све јачe,
Над племеном које обухвата тама,
Стара Црна Госпа запева и плаче...

Тумачење

1.Објасни зашто песник Милан Ракић Јефимију назива „деспотицом српском с калуђерским велом”.

2.Који период српске историје Ракић повезује с временом у којем је живела Јефимија? Пронађи стихове у којима се та веза истиче.

3. Наведи разлоге Јефимијиног очаја и плача. Како се она уметнички изражава?

4. Истражи у књизи Културна историја Срба Јована Деретића чија је ћерка била Јефимија.

5. Којим стихом је цела песма испевана? Пронађи места цезуре у Ракићевим стиховима.

О писцу

Милан Ракић (1876-1938), песник који је, следећи формално-естетско наслеђе парнасовске лирике, написао педесетак песама потпуно оригиналне мисаоне основе. Рођен је у београдској породици интелектуалаца, школовао се у Паризу и углавном обављао дипломатске послове у разним земљама. Ракић је био ерудита и наклоњен стваралачком промишљању стварности. Поклоник музико, особито Бетовена и Вагнера, и језик је осећао као музичар, доприносећи да се у нашој поезији коначно одомаће једанаестерац и дванаестерац. За собом није оставио обиман опус. Неке од његових најпознатијих песама су: Долап, У  квргама, Јасика, Искрена песма, На Газиместану, Симонида, Очајна песма...

Јефимија

Животне околности, карактерне особине и хришћанске врлине учиниле су да делатност и стваралаштво монахиње Јефимије (око 1350 – после 1405) постану истакнута појава наше средњовековне књижевности. Као кћи угледног властелина, у световном животу Јелена, удала се за деспота Угљешу Мрњавчевића, владара јужне српске државе Рас. Стабилан породични живот и владарски друштвени положај нису дуго трајали: најпре је остала без оца, потом без четворогодишњег сина, а у Маричкој бици (1371) погинуо је и њен супруг. Када је дошла у државу кнеза Лазара, сматра се да је већ била замонашена под именом Јефимија. Лазарева погибија на Косову значила је за Јефимију губитак великог заштитника. Историчари сматрају да су њен карактер, духовно искуство, посвећеност, мудрост и образовање имали значајну улогу на двору кнегиње Милице у данима након Косовске битке. Претпоставља се да је 1398. године, заједно са замонашеном кнегињом Милицом (Јевгенијом), ишла на Бајазитов двор да оправда младог Стефана Лазаревића, који је био оптужен за издају.

Сачувана су три Јефимијина текста: Туга за младенцем Угљешом, Мољење Господу Исусу Христу и Похвала Светом кнезу Лазару. Јефимија је текстове израђивала у различитим материјалима. Текст Туге за младенцем Угљешом урезан је у иконицу. Саборној цркви у Хиландару даровала је завесу за иконостас, на којој је, уз ликове Исуса Христа, Јована Златоустог и Василија Великог, извезла текст молитве Христу. Свакако најпознатији Јефимијин рад јесте текст похвале извезен на покрову за ћивот са моштима кнеза Лазара, који је монахиња даровала манастиру Раваница. Текст похвале је настао 1402. године. Извезен је сребрном позлаћеном жицом на пурпурној свили. У средњовековној књижевности био је чест случај да се књижевноуметнички текст изводи у материјалу, али је ретко када оствариван такав склад између ликовног израза и смисла текста као што је то био случај са Јефимијиним радовима. Зато се често истиче да је Јефимијина похвала изузетно дело средњовековне књижевности, али и врстан пример дела примењене ликовне везиљске уметности.

Задатак

  • Посматрај изглед покрова. Уочи какве визуелне утиске изазивају складни односи боје слова и материјала. Запази орнаментални украс који уоквирује текст. Како он доприноси складности и лепоти изгледа покрова? Поред умешности и везиљског знања, шта је још потребно да би се израдили украси и цео рукопис?
  • Проучи рукопис на покрову, изглед и густину слова у 26 редова. Зашто су она повремено неуједначена?

Јефимија: Похвала Светом кнезу Лазару (препис)

Пред тобом се налази препис текста Јефимијине Похвале Светом кнезу Лазару у изворном облику. Посматрај и проучи изглед слова. Сазнај од наставника њихову гласовну вредност. Многе речи писане су скраћено ради уштеде материјала и због честог понављања појединих речи.

Милан Ракић: Јефимија

Милан Ракић (1876–1938), српски књижевник, песник и дипломата, о ком ћеш више сазнати у старијим разредима, био је инспирисан лепотом Јефимијиног лика и дела, које је овековечио у истоименој песми. За његов песнички израз, поготово у погледу технике, чувени књижевни критичар Јован Скерлић рекао је да је „последња реч уметничког савршенства”.