- Крст на почетку текста је у служби инвокације. Инвокација је чест поступак започињања књижевних текстова, формулативни (устаљен) образац, који ти је, на пример, добро познат из народне епике (Боже мили, чуда великога). Често се у инвокацији песник обраћа музи, божанству, тражећи инспирацију или се захваљујући за надахнуће. У средњовековној књижевности најчешће су инвокације Бога.
- Старе рукописе проучавају различите науке, у зависности од предмета истраживања. Историчари у њима трагају за изворима и подацима, док их филолози анализирају као сведочанства о развоју језика. Палеографија је наука која се бави проучавањем старих писама. Палеографи настоје да датирају рукопис, као и да утврде разлоге његовог настанка. Ова наука проучава и материјале којима се писало. Уобичајено је разликовање латинске и словенске палеографије. Док прва проучава рукописне заоставштине латинског језика, словенска палеографија се бави писмима Словена.
- Палеографију треба разликовати од текстологије, која се бави утврђивањем аутентичног облика књижевног, историјског, научног или неког другог текста. За проучаваоце средњовековне књижевности текстологија је посебно важна јер је понекад тешко утврдити ауторство дела.
(превод)
У свему што је красно овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом господом земаљском крепка и славна показа се. Господствовао си земљом отачаства свога, и свим што је добро развеселио си уручене ти хришћане, и мужанственим срцем и жудњом побожности изишао си на змију и непријатеља божанских цркава, расудив да не може трпети срце твоје да гледа хришћане отачаства ти потчињене Исмаилћанима, па ако у том не успеш, да се и обагриш крвљу својом и да се придружиш војницима цара небеског. Тиме су ти се обе жеље испуниле: и змију си убио, и мучења венац примио си од бога.
И сада не баци у заборав драга ти чеда, која си сироте оставио одласком твојим. Јер, пошто си отишао у вечна небеска насеља, много туге и бољке обузеше драга ти чеда, и у великој тузи живот проведе, јер владају њима Исмаилћани, и треба нам свима помоћи твоје. Зато те молимо, моли се општему владици за драга ти чеда и за све који им с љубављу и вером служе, јер су великим јадима спутана драга ти чеда.
Јер они који једу хлеб њихов дигоше на њих велику заверу, а твоја добра у заборав бацише, о мучениче. Ако си и прешао од живота овога, тугу и бољке чеда својих знаш, а као мученик слободе имаш (пут) ка Господу. Преклони колена твоја ка Господу, који те венчао мучења венцем, проси да драга ти чеда богоугодно проводе у добру дуговечни живот, моли да православна вера богато стоји у отачаству ти, проси да победилац бог да победу драгим ти чедима, кнезу Стефану и Вуку над видљивим и невидљивим непријатељима, јер, ако примимо помоћ од бога, теби ћемо хвалу и захвалност одати. Сабери збор својих сабеседника, светих мученика, и са свима помоли се богу који те је прославио: јави Ђорђу, покрени Димитрија, увери оба Теодора, узми Меркурија и Прокопија, и четрдесет мученика севастијских не остави, јер у њихову мучењу војују драга ти чеда, кнез Стефан и Вук, моли да им се да од бога помоћи. Дођи нам, дакле, на помоћ, ма где да си.
На моје мале приносе погледај и за велике их сматрај, јер ти не принесох похвалу колико ти припада, већ колико ми је сила малога ми разума, зато и малу награду очекујем. Али ниси ти, о мили мој господине и мучениче, мало податљив био ни међу трошнима и маловечним, а колико више међу непролазним и великим, што си од бога примио, јер си мене, телесно туђинку међу туђинцима, хранио изобилно, а данас те молим да ме двоструко храниш и да утешиш буру љуту душе моје и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово теби, Свети.
Извор: Јефимија. Књижевни радови.
Приредио Ђорђе Трифуновић.
Крушевац: Багдала, 1992, стр. 49–52.
Тумачење
1. Које теме, мотиве и топосе средњовековне књижевности запажаш у Јефимијином тексту похвале? Издвој их и тако илуструј своја запажања. Какве утиске изазивају код тебе тон и лиризам текста? Означи у тексту исказе, мисли и гледишта монахиње које посебно снажно доживљаваш.
2. Каквим се, у експозицији похвале, приказује лик кнеза Лазара? Која се његова дела посебно истичу? Протумачи метафору која приказује Лазареву одлуку да се супротстави турској сили. Објасни њену уметничку функцију. Зашто је Лазар приказан као победник и на земљи и на небу?
3. У каквим стваралачким околностима настаје ова похвала? Издвој делове текста у којима се те околности непосредно приказују. Објасни уочене алузије и протумачи њихов утицај на садржину, мотиве, тон и атмосферу похвале.
4. Каква молба се упућује Лазару? Зашто се сматра да је моћ његове молбе делотворна? Уочи у којем делу текста су присутна набрајања. Какву уметничку улогу она имају? Која духовна расположења приповедача дочаравају набрајања? Запази шта је заједничко свим ликовима светитеља који се помињу у тексту. Зашто се у молитви Лазар позива да окупи управо ове светитеље?
5. Каква се гледишта уводе у завршном делу текста? О каквој хуманој снази Лазаревог лика сведоче Јефимијине речи? Зашто је њена молба „двострука”? Запази исказ којим се дочаравају снажни доживљаји на крају текста. Протумачи снагу сликовитости тог Јефимијиног исказа. Шта њено „приношеније” чини нарочито драгоценим?
Корак напред
• У култури средњег века положај жене је углавном био изван актуелног друштвеног живота. Јефимија је, не само у нашој средини, јединствена и по својим активностима и по својим делима.
• Размисли чиме је био условљен положај жена писаца у старој књижевности. Размотри социолошке, социјалне, обичајне и друге околности које су се одражавале на стваралачке активности жена.
• Прочитај и друге текстове монахиње Јефимије. Спреми се да их на часу прикажеш и да о њима разговараш са одељењем и наставником.
О писцу
Јефимија (око 1349 - после 1405), супруга Угљеше Мрњавчевића, након чије се погибије у Маричкој бици замонашила. Оставила је три записа: Туга за младенцем Угљешом, Похвала кнезу Лазару и Запис на Хиландарској завеси.