Хомерско доба

Илијада и Одисеја, 
грчки епови

♦ настали између 9. и 8. века пре нове ере;

♦ опевају догађаје који су се збили знатно раније, у 13. и 12. веку пре нове ере;

♦ хомерско доба;

♦ ауторство епова се приписује певачу Хомеру.

Хомер

♦ Постоје претпоставке да је управо он објединио разноврсне епске песме у којима су опевани догађаји повезани са Тројанским ратом.

 

♦ Хомерско питање

Повод Тројанском рату (према митологији)

♦ На свадбу Пелеја и Тетиде били су позвани сви богови и богиње, осим Ериде (Свађе);

♦ она се расрдила, па је дошла непозвана и међу богиње бацила златну јабуку с натписом Најлепшој

♦ то је била јабука раздора;

♦ богиње Хера, Атина и Афродита се посвађају;

♦ Див (Зевс) их пошаље младом пастиру Парису, Пријамовом и Хекабином сину, да пресуди;

♦ Хера је Парису обећала благо и власт, Атина мудрост и славу, а Афродита – најлепшу жену;

♦ Парис се приволео Афродитином обећању;

♦ она му је помогла да лепу Хелену, ћерку Зевса и Леде, а жену спартанског краља Менелаја, доведе у Троју;

♦ то се сматра узроком Тројанског рата.

Мит о Троји

♦ малоазијски град Илион, односно Илиј;

♦ ратовања око Троје обрађена су у различитим митовима;

♦ Ахил, Хектор, Јелена, Парис, Агамемнон, Менелај, Андромаха, Пријам, Одисеј.

♦ Јелена, жена изузетне лепоте, супруга спартанског краља Менелаја;

♦ Јелену је отео тројански краљевић Парис, уз помоћ богиње Афродите;

♦ отмица Јелене изазвала је велики гнев Грка (у епу се називају Ахајци);

♦ Менелај, са својим братом Агамемноном, микенским краљем, кренуо је у поход;

♦ Менелајева војска опседала је град десет година;

♦ Грци су направили дрвеног коња, у коме су се сакрили ратници предвођени Одисејем;

♦ грчка војска се наизглед повукла иза планине Тенед, недалеко од града;

♦ Тројанци су прихватили коња и почели да славе победу;

♦ грчки ратници су изашли из коња и отворили капије града;

♦ град је уништен и Јелена враћена.

Илијада

„Гњев ми, богињо певај, Ахилеја, Пелеју сина”

Инвокација

♦ врста иницијалне формуле, посебно карактеристична за епску поезију, која представља песников позив музи или божанству од кога се тражи помоћ при стварању дела (најчешће у виду инспирације).

♦ испевана у преко 15.500 стихова;

 

♦ ХЕКСАМЕТАР – стих од шест тактова или шест стопа, пет дактилских (наглашен + ненаглашен + ненаглашен слог) и једне спондејске (два ненаглашена слога) или трохејске (наглашен и ненаглашен слог) стопе;

 

♦ изучаваоци античког наслеђа поделили су је у 24 певања, према броју слова у грчком алфабету.

♦ Као главни јунак Илијаде приказан је Ахилеј, син краља Пелеја и богиње Тетиде, полубог рањив само у пету.

 

♦ Он се расрдио јер му је Агамемнон отео омиљену робињу Брисеиду.

 

♦ Љутити Ахилеј је напустио рат, међутим, враћа се у борбу након што му Хектор убија најбољег друга Патрокла.

 

♦ Истакнути тројански јунак je Хектор. Уочи одлучујућих сукоба са Ахилејом он долази у свој двор да се поздрави са супругом Андромахом и сином Астијанактом. Прочитај и проучи одломак из шестог певања. Запази како су у њему приказани јуначки кодекси и херојски поглед на живот и човекову судбину.

Тумачење

1. Које посебности запажаш у тексту овог одломка из Илијаде?Пронађи епитете који се појављују у тексту. Који од њих су кованице? Размисли о њиховом значењу и уметничкој улози коју остварују у дочаравању изгледа ликова, у описивању и приказивању догађаја.

 

2. Којим животним гледиштима су те изненадили ликови Хектора и Андромахе? Чиме су подстакли снажне читалачке утиске? Каква су интересовања и размишљања побудили у теби?

3. Због чега је Хектор дошао у свој двор? Зашто у одајама не затиче супругу Андромаху? О чему говори њена заокупљеност борбама око Троје? Зашто их Андромаха тако помно прати? Откриј детаље у њеном монологу из којих се увиђа да је она изузетно пажљиво, попут војног стратега, пратила збивања око градских утврђења.


4. Како Андромаха доживљава Хекторово учешће у рату? Које му савете даје? Шта би желела да он учини? Каква су њена предосећања? Који су догађаји, везани за Андромахину породицу, утицали на гледишта која она саопштава супругу? Како ју је Хектор саслушао?

5. Обрати пажњу на Хекторов монолог и ставове које је у њему изнео. Протумачи његову смиреност и трезвеност. О чему сведоче таква Хекторова расположења? Како је Андромахи објаснио разлоге свог учешћа у рату? Шта је у његовим гледиштима лично, а шта засновано на гледиштима тројанског друштва? Зашто је Хектору важно да остане јунак и онда када је страдање извесно? Чиме би се он поносио? Зашто му је јуначка смрт дража од ропског понижења? Какав завет оставља сину?


6. У којим појединостима изнетим у тексту препознајеш Хекторову топлину и нежност? Издвој стихове који сведоче о Хекторовом јуначком лику. Какви се херојски и патриотски идеали приказују и тумаче посредством Хекторовог опроштаја са Андромахом?

Одисеја

„Певај ми, музо, јунака довитљивца онога штоно тројански свети разори град”.

Одисеја о Одисеју

 

♦ 12 110 хексаметара;

♦ после десетогодишњег Тројанског рата још десет година лута морима и доживљава многе пустоловине;

♦ успева да се врати на Итаку и да се уз помоћ сина Телемаха освети бројним просцима, који су, трошећи Одисејево имање, чекали да се Пенелопа, Одисејева верна жена, одлучи за кога ће се удати (пошто јој се муж није вратио).

♦ Окосницу овог епа чини Одисејев повратак и освета просцима, а о својим путовањима приповеда сам Одисеј на двору феачанског краља Алкиноја (9–12. певање).

Тумачење

1. Објасни смисао необичних придева којима се описују јунаци и појаве у наведеним синтагмама: ружопрста Зора, Одисеј рушиград, лађа првопловка, момци жезлоноше.


2. Зашто Алкиној сазива скупштину? Како богиња Атина подстиче народ да се окупи? У чему се све огледа Алкинојево гостопримство?


3. Прочитај завршни део овог епа у којем доминира мотив о повратку мужа који своју породицу избавља из невоље.


4. Подсети се значења изреке верна као Пенелопа и прочитај како је Одисејева жена одуговлачила тренутак одлуке за ког ће се од многобројних просаца удати.

Хомерско доба

Сматра се да су велики грчки епови Илијада и Одисеја настали између 9. и 8. века пре нове ере. Они опевају догађаје који су се збили знатно раније, у најстаријем периоду грчке историје, вероватно у 13. и 12. веку пре нове ере. У историји се тај период често назива хомерским добом, односно хомерским временима, јер се ауторство епова приписује певачу Хомеру. Постоје претпоставке да је управо он објединио разноврсне епске песме у којима су опевани догађаји повезани са Тројанским ратом. Иначе, Троја је била малоазијски град чије је старо име гласило Илион, односно Илиј (отуда и назив епа Илијада). Ратовања око Троје била су обрађена у различитим митовима.

Мит о Троји

Мит о Троји почива на сукобу око Јелене, жене изузетне лепоте, супруге спартанског краља Менелаја. Јелену је отео тројански краљевић Парис, уз помоћ богиње Афродите. Отмица Јелене изазвала је велики гнев Грка (у епу се називају Ахајци). Зато је Менелај, са својим братом Агамемноном, микенским краљем, сакупио огромну војску и кренуо у поход на утврђени град Троју. Менелајева војска опседала је град десет година, а успела је да га освоји на превару. Када су видели да никако не могу продрети у Троју, Грци су направили великог шупљег дрвеног коња, у коме су се сакрили ратници предвођени Одисејем. Грчки шпијун Синон успео је да убеди Тројанце да прихвате дрвеног коња као поклон у знак мира и признања пораза од стране Ахајаца. За то време, грчка војска се повукла иза планине Тенед, недалеко од града.

Тројанци су прихватили коња и почели да славе победу. Када је Тројанце довољно омамило вино, грчки ратници су изашли из коња, отворили капије града и започели пустошење Троје. Град је уништен и Јелена враћена, али је повратак ратника био дуг, исцрпљујући и за већину јунака завршио се трагично. У Илијади су приказани догађаји из десете године Тројанског рата. Одисеја приповеда о судбини ратника који се враћају из тројанског похода.

Хомер: Илијада (одломци)

Врста иницијалне формуле, посебно карактеристична за епску поезију, која представља песников позив музи или божанству од кога се тражи помоћ при стварању дела (најчешће у виду инспирације), назива се инвокација. Карактеристична је за античку књижевност. Илијада започиње инвокацијом: „Гњев ми, богињо певај, Ахилеја, Пелеју сина”, а Одисеја: „Певај ми, музо, јунака довитљивца онога штоно тројански свети разори град”.
Док читаш почетак Илијаде, великог Хомеровог спева, размишљај о улози инвокације у овом делу.

Хомер: Одисеја (одломак)

У Одисеји, Хомеровом епу који се састоји од 12 110 хексаметара, главни јунак после десетогодишњег Тројанског рата још десет година лута морима и доживљава многе пустоловине. Изгубивши у разним окршајима све своје другове, он ипак успева да се врати на Итаку и да се уз помоћ сина Телемаха освети бројним просцима, који су, трошећи Одисејево имање, чекали да се Пенелопа, Одисејева верна жена, одлучи за кога ће се удати (пошто јој се муж није вратио).
Окосницу овог епа чини Одисејев повратак и освета просцима, а о својим путовањима приповеда сам Одисеј на двору феачанског краља Алкиноја (9–12. певање).
Читајући одломак из Хомеровог епа упознаћеш изванредног јунака светске књижевности чија је судбина надахнула многе уметнике да створе дела која ће изнова говорити о путовању, о препрекама на путу које човека чине снажнијим и мудријим. Одисеј је ратник који се враћа у свој завичај и тај повратак ће обележити многи доживљаји који ће те подсетити на живот у целини. Пред тобом је епизода Одисејевог боравка код Феачана, уз коју ћеш упознати неке од важних особина овог античког јунака, али и обичаје и вредности античког света.