Хомерско доба
Сматра се да су велики грчки епови Илијада и Одисеја настали између 9. и 8. века пре нове ере. Они опевају догађаје који су се збили знатно раније, у најстаријем периоду грчке историје, вероватно у 13. и 12. веку пре нове ере. У историји се тај период често назива хомерским добом, односно хомерским временима, јер се ауторство епова приписује певачу Хомеру. Постоје претпоставке да је управо он објединио разноврсне епске песме у којима су опевани догађаји повезани са Тројанским ратом. Иначе, Троја је била малоазијски град чије је старо име гласило Илион, односно Илиј (отуда и назив епа Илијада). Ратовања око Троје била су обрађена у различитим митовима.
Мит о Троји
Мит о Троји почива на сукобу око Јелене, жене изузетне лепоте, супруге спартанског краља Менелаја. Јелену је отео тројански краљевић Парис, уз помоћ богиње Афродите. Отмица Јелене изазвала је велики гнев Грка (у епу се називају Ахајци). Зато је Менелај, са својим братом Агамемноном, микенским краљем, сакупио огромну војску и кренуо у поход на утврђени град Троју. Менелајева војска опседала је град десет година, а успела је да га освоји на превару. Када су видели да никако не могу продрети у Троју, Грци су направили великог шупљег дрвеног коња, у коме су се сакрили ратници предвођени Одисејем. Грчки шпијун Синон успео је да убеди Тројанце да прихвате дрвеног коња као поклон у знак мира и признања пораза од стране Ахајаца. За то време, грчка војска се повукла иза планине Тенед, недалеко од града.
Тројанци су прихватили коња и почели да славе победу. Када је Тројанце довољно омамило вино, грчки ратници су изашли из коња, отворили капије града и започели пустошење Троје. Град је уништен и Јелена враћена, али је повратак ратника био дуг, исцрпљујући и за већину јунака завршио се трагично. У Илијади су приказани догађаји из десете године Тројанског рата. Одисеја приповеда о судбини ратника који се враћају из тројанског похода.
Хомер: Илијада (одломци)
Врста иницијалне формуле, посебно карактеристична за епску поезију, која представља песников позив музи или божанству од кога се тражи помоћ при стварању дела (најчешће у виду инспирације), назива се инвокација. Карактеристична је за античку књижевност. Илијада започиње инвокацијом: „Гњев ми, богињо певај, Ахилеја, Пелеју сина”, а Одисеја: „Певај ми, музо, јунака довитљивца онога штоно тројански свети разори град”.
Док читаш почетак Илијаде, великог Хомеровог спева, размишљај о улози инвокације у овом делу.
Хомер: Одисеја (одломак)
У Одисеји, Хомеровом епу који се састоји од 12 110 хексаметара, главни јунак после десетогодишњег Тројанског рата још десет година лута морима и доживљава многе пустоловине. Изгубивши у разним окршајима све своје другове, он ипак успева да се врати на Итаку и да се уз помоћ сина Телемаха освети бројним просцима, који су, трошећи Одисејево имање, чекали да се Пенелопа, Одисејева верна жена, одлучи за кога ће се удати (пошто јој се муж није вратио).
Окосницу овог епа чини Одисејев повратак и освета просцима, а о својим путовањима приповеда сам Одисеј на двору феачанског краља Алкиноја (9–12. певање).
Читајући одломак из Хомеровог епа упознаћеш изванредног јунака светске књижевности чија је судбина надахнула многе уметнике да створе дела која ће изнова говорити о путовању, о препрекама на путу које човека чине снажнијим и мудријим. Одисеј је ратник који се враћа у свој завичај и тај повратак ће обележити многи доживљаји који ће те подсетити на живот у целини. Пред тобом је епизода Одисејевог боравка код Феачана, уз коју ћеш упознати неке од важних особина овог античког јунака, али и обичаје и вредности античког света.