Одисеја (одломак)

Осмо певање
ОДИСЕЈ МЕЂУ ФЕАЧАНИМА
1.
Други дан Алкиној сазива скупштину, и она реши да се
Одисеј опреми кући. Алкиној позива старешине да дођу на
опроштајну гозбу

А кад ујутро рано ружопрста осване Зора,
јаки и чили брзо Алкиној устане с одра,
и богòродни јунак Одисеј рушиград уста.
на место феачко збора што беше код бродова брзих.
А кад онамо стигну, на глатко камење седну
један крај другог близу. Атена Палада потом
хођаше кроз град слична гласнику Алкиноја храброг
снујући како би се Одисеј вратио јунак,
пред сваког човека стане и реч му прозбори ову:
„Нудер потрчите ви, старешине феачке мудре,
на место крените зборно, да странца чујете оног
штоно је доспе скоро у дворе Алкиноја храброг
пошто је по мору лут’о, на богове наличан стасом.”
Тако рече и снагу и срце сваком подстаче.
Ту се збориште брзо и седишта напуне људска
колико хитаху на збор, те многи се дивише видев
смелог Лаèртова сина; по глави и плећима њега
обли милином божанском Атена и њега још вишим
учини на очи она и крупнијим да би се тако
свима феачким срцима свидео, међу њима да би
способан и величанствен у такмичењима многим
победу однео, на која Феачани позваше њега.
А кад се сакупе веће и кад се на искупу нађу
устане онда Алкиној и рекне у скупштини ово:
„Чујте ме сада ви, старешине феачке мудре,
да вам саопштим што ми у грудма наређује срце.
Овај незнани странац у дворе долута моје
на знам са источних да л’ је или са западних страна;
опрему тражи и моли решење да чврсто нам буде;
а ми, по навици старој, убрзајмо повратак њему.
Никога другога нема, у моју кућу ко стигне,
да би остао дуго и жалио одласка ради!
Зато црницу лађу на пучину гурнимо дивну,
лађу првòпловку, нек се педесет и два изаберу
момка у народу, што су јунаци најбољи давно.
А кад потом весла уз клинове вежете чврсто,
онда остав’те лађу и у кућу дођите моју
брзо на гозбу, а ја ћу приредити довољно за све!
Момцима то наређујем, остали који сте овде
ви жезлоноше, ви старешине, у лепи мој дом
дођите, странца да оног у двору гостимо нашем,
да не одрекне нико! Певача позов’те божанског
оног Демодока, бог што га обдари песмом, да њоме
људе весели како у грудма га светује срце!”
Рече и похита напред, а за њим жезлоноше пођу,
а по оног певача божанског отиде гласник.
Изабраних момака педесет и два оду
тада по наређењу на жале трепетљивог мора;
а кад момци до лађа и до мора стигоше веће,
лађу отисну црну у слану дубину онде,
јарбол положе потом и једра на лађу црну,
весла затим припремив у кожне их уметну гужве,
како све иде по реду, и бела развију једра.
Сидро у дубину спусте и пошто изврше све то,
пођу у велики дом Алкиноја, мудрог јунака.

Извор:
Хомер. Одисеја.
Превео: Милош Ђурић.
Београд: Завод за уџбенике, 2002,
стр. 155–156.

Тумачење

1. Објасни смисао необичних придева којима се описују јунаци и појаве у наведеним синтагмама: ружопрста Зора, Одисеј рушиград, лађа првопловка, момци жезлоноше.
2. Зашто Алкиној сазива скупштину? Како богиња Атина подстиче народ да се окупи? У чему се све огледа Алкинојево гостопримство?
3. Прочитај завршни део овог епа у којем доминира мотив о повратку мужа који своју породицу избавља из невоље.
4. Подсети се значења изреке верна као Пенелопа и прочитај како је Одисејева жена одуговлачила тренутак одлуке за ког ће се од многобројних просаца удати.

Корак напред

• Одисејева путовања представљају својеврсно путовање кроз митологију.
• Пошто је сазвао скупштину Феачана и предложио да се опреми брод за Одисеја, Алкиној прави велику гозбу и дарује Одисеја. Одисеј се опрашта с прелепом Наусикајом, која га је спасла и довела на очев двор. Демодок, слепи певач божанског гласа, пева о дрвеном коњу, помоћу којег су Ахејци преварили Тројанце и освојили Троју.
• Одисеј се на гозби представља и започиње причу о својим авантурама по одласку из Троје, о разарању града Измара и Киконцима, Латофазима и киклопима. Приближивши се родној Итаки, Одисеј је неповољним ветровима враћен ка Еолу, после чега је допао у руке људождерима Лестригонцима.
• Оставши без бројне посаде и са само једном лађом, грчки јунак допловљава до острва Ееје, где му је чаробница Кирка двадесет два друга претворила у свиње. Пошто је код Кирке остао годину дана, она је ипак пристала да скине чини с Одисејеве посаде и посаветовала га да, пре повратка на Итаку, пође у подземни свет и пита пророка Тиресију о својој будућности. У доњем свету Одисеј сусреће многе људе из своје прошлости: мајку, Агамемнона, Патрокла, Тантала, Сизифа... Опростивши се од Кирке, креће на Итаку, унапред спреман на невоље које га очекују: пролазак поред сирена и опасних хидри Сциле и Харибде. Усудивши се да дирну у Хелијева говеда (пошто је посада била гладна), Одисејеве другове дочека Зевсова казна, те се сви подаве у мору осим Одисеја, који сасвим исцрпљен, на остацима разбијеног брода, тек после девет дана доплови до Калипсиног острва. Тако стигне до Феачана.

О писцу

Хомер (вероватно 8. век пре н. е.), велики песник старогрчке књижевности. Њему се приписује ауторство два највећа и најпознатија епа сачувана из старогрчког периода, Илијаде и Одисеје. Оба епа су инспирисана митологијом и Тројанским ратом.