„Дундо Мароје” (одломци), Марин Држић

,,Овјезијех се комедија њеколико арецитало назбиљ у вашем граду!”

 

Књижевни род: драма.

Књижевна врста: ерудитна (плаутовска, учена) комедија.

Место и време радње: Рим, 16. век.

Тема: генерацијски сукоб (сукоб оца тврдице и сина расипника)

Ликови: Дундо Мароје, Маро, Помет („мудри лакрдијаш”).

 

- Дундо Маројеје комедија у пет чинова са два пролога, писана у прози.

- Радња драме збива се 1550. године у Риму.

- Дундо Мароје стиже у велики град тражећи сина Марина, који је три године раније, носећи дукате намењене трговачком послу, отпутовао из Дубровника у Италију.

- Стигавши у Рим, Мароје сазнаје да Марин троши поверени му новац удварајући се куртизани. Мароје упорно настоји да сина позове на одговорност и спасе шта може од преосталих дуката, а Марин на сваки начин покушава да избегне полагање рачуна оцу.

 

Мноштво упечатљивих ликова, брижљиво обликованих из различитих перспектива аутора, компликовани преплети токова драмске радње, вишеструки извори комике и стваралачка инвентивност у обради основне теме – неке су од одлика овог Држићевог дела.

- Ерудитна (плаутовска, ученакомедија јесте драмска форма настала наслеђивањем традиције класичне комедиографије, чије су одређене поетичке карактеристике прилагођене захтевима ренесансног доба.

- Теме долазе из савременог живота.

- Индивидуализовани су типски ликови наслеђени из античке традиције.

- Садржи најчешће пролог и пет чинова.

- Драмска радња развијена је у складу с драмским јединствима – времена, места и радње.

- Осим типских ликова преузетих из антике и донекле трансформисаних (шкрти старац, син расипник, слуга интригант, приглупи слуга, хвалисави војник итд.), ренесансна драма обухватила је и нове јунаке (педант, негромант, Јеврејин, куртизана и др.).

- Обрађује конвенционалне теме – најчешћа је љубав с препрекама, при чему се сукоб развија између оца и сина због наклоности према истој жени.

- Комедија ове врсте развијала се у ренесанси подразумевајући испрва прераду Плаутових дела, потом се ослања на друге литерарне изворе (грађа је узимана из новела), да би се у зрелом облику заснивала на обликовању тема из савременог живота.

- У старом Дубровнику искључиво је играна ова врста комедије јер су је изводиле аматерске дружине.

- Комедија дел арте(итал. comedia dell’ arte) – врста ренесансне комедије.

- Успешност извођења ове комедије заснива се на високој умешности глумаца, који импровизују будући да не постоји драмски текст.

- Глумци носе типизиране маске (Доторе, Арлекино, Панталоне, Пулчинела и др.), чије је значење утврђено и публика га одмах препознаје.

- Таква појава условљена је непостојањем драмског текста који би поближе описивао ликове као у плаутовској комедији.

- Ова врста комедије није се задржала у ренесансном Дубровнику јер су је могле изводити само професионалне глумачке дружине.

- Пролог је устаљени део ренесансне комедије. Изговара се пре почетка драмске радње. Садржи позив публици да у миру прати представу. Такво обраћање никло је из практичне потребе јер су драме у Дубровнику игране најчешће на отвореном простору.

- У састав пролога улази и аргумент – њиме се представљају тема и сиже радње с њеним чворишним местима.

- Функција аргумента је да заинтересује публику за оно што ће се потом видети на сцени.

- Пролог је од посебног значаја уколико аутор у њему износи своја филозофска, естетска, поетичка гледишта јер она бацају нову светлост на драму која се игра након пролога или на пишчев опус уопште.

АРГУМЕНТ

У двије ријечи чујте аргумент од комедије Дундо Мароје. Ако нијесте заборавили како му бише украдени дукати и враћени с патом да се сину сподеста од свега по смрти; по тому знајте ер су нови пат учинили да се сину Мaру за онада не споде става, ма да му да пет тисућ дуката, да отиде у Јакин, а из Јакина у Фјеренцу за учинит свита и с тјезијем свитами пак да отиде на Софију с патом, ако се добро понесе и да му с добитком дође, да му скритуру од сподестацијони ончас учини, и да га ожени и да му да владат свијем осталијем динарми. Ма прије нег вам остало изречем, узмите наук од Помет-дружине вечерас, и нигда ни сину ни другому не да’те динаре до руке, докле младића нијесте у веле ствари друзијех провали, ер је младос по својој нарави несвијесна и пуна вјетра и пригнутија је на зло нег на добро; и памет ње не раширује се даље нег колико јој се очи простру, и њу веће воље владају нег разлог.

Рад на тексту

 

-  Уочи на какву се традицију у Дубровнику указује када се у прологу помиње „бријеме од поклада”. Шта ти тај податак говори о културном животу ренесансног Дубровника?

-  Каква је веза успостављена у прологу између „новог” и „старог” дела Марина Држића? - - Како појављивање ликова из „старе” Држићеве комедије у „новој” сведочи о укусу публике и утиску који је на њу оставила пређашња представа?

-  На какав те закључак наводи то што су наслов једне Држићеве комедије, име позоришне дружине и име једног од драмских ликова на особен начин повезани?

-  Пронађи у прологу место које посредно упућује на закључак о томе одакле је аутор узео тему за своје дело.

-  Објасни како разумеш упутство изнето у прологу: „став’те памет на комедију”.

-  Мароје, Бокчило и Трипче из прикрајка слушају и посматрају разговор Мара, Попиве и Помета. Како Мароје реагује?

- Који је, према Маровом уверењу, најсигурнији пут до срца „сињоре”? Шта чини да би освојио Лауру?

-  Образложи какво мишљење о Дубровчанима има Помет. Анализирај шта га наводи на такав суд.  Објасни у чему је Пометова „филозофија” живота.

- Зашто он с подозрењем гледа на друштвени положај и судбину богатих, „доктура”, јунака и поета? Шта је највећа врлина према његовом схватању?

-  Објасни Пометов карактеристичан надимак Трпеза.  Какву игру значењем речи подстичу његово име и надимак?

 ,,Сасвим је извесно да међу одвише штедљивим, дубровачким трговцима није било ниједног који би се у свему подударао с Дундом Маројем, као што се ни међу превејаним дубровачким слугама није могао наћи ниједан коме би Помет био дословна и до краја верна копија, па опет, и не мање извесно, колико ли је трговаца и слугу међу Држићевим гледаоцима, пратећи на сцени судбину тог Дунда Мароја и тог Помета, помислило у себи да је писац управо на њих циљао и управо се њима смејао?”

(Мирослав Пантић: Поетика Марина Држића, Из књижевне прошлости - студије и огледи, СКЗ, Београд, 1978)

„Дундо Мароје” (одломци), Марин Држић

Дундо Мароје је комедија у пет чинова са два пролога, писана у прози. Радња драме збива се 1550. године у Риму. Дундо Мароје стиже у велики град тражећи сина Марина, који је три године раније, носећи дукате намењене трговачком послу, отпутовао из Дубровника у Италију. Стигавши у Рим, Мароје сазнаје да Марин троши поверени му новац удвар ајући се куртизани. Мароје упорно настоји да сина позове на одговорност и спасе шта може од преосталих дуката, а Марин на сваки начин покушава да избегне полагање рачуна оцу.

Дундо Мароје

Мноштво упечатљивих ликова, брижљиво обликованих из различитих перспектива аутора, компликовани преплети токова драмске радње, вишеструки извори комике и ства ралачка инвентивност у обради основне теме – неке су од одлика овог Држићевог дела.

Рад на тексту

1. Уочи на какву се традицију у Дубровнику указује када се у прологу помиње „бријеме од поклада". Шта ти тај податак говори о културном животу ренесансног Дубровника? Каква је веза успостављена у прологу између „новог" и „старог" дела Марина Држића? Како појављивање ликова из „старе" Држићеве комедије у „новој" сведочи о укусу публике и утиску који је на њу оставила пређашња представа? На какав те закључак наводи то што су наслов једне Држићеве комедије, име позоришне дружине и име једног од драмских ликова на особен начин повезани?

2. Пронађи у прологу место које посредно упућује на закључак о томе одакле је аутор узео тему за своје дело. Објасни како разумеш упутство изнето у прологу: „став’те памет на комедију". Мароје, Бокчило и Трипче из прикрајка слушају и посматрају разговор Мара, Попиве и Помета. Како Мароје реагује? Који је, према Маровом уверењу, најсигурнији пут до срца „сињоре"? Шта чини да би освојио Лауру?

3. Образложи какво мишљење о Дубровчанима има Помет. Анализирај шта га наводи на такав суд. Објасни у чему је Пометова „филозофија" живота. Зашто он с подозрењем гледа на друштвени положај и судбину богатих, „доктура", јунака и поета? Шта је највећа врлина према његовом схватању? Објасни Пометов карактеристичан надимак Трпеза. Какву игру значењем речи подстичу његово име и надимак?

Појмовник

Текст и контекст

Помет – један од најсликовитијих књижевних јунака Марина Држића. Многоструке су назнаке да је аутор Помету дао повлашћени статус у односу на друге драмске ликове. Прва Држићева ерудитна комедија носила је наслов Помет, аматерска глумачка дружина која је изводила Помета и Дунда Мароја звала се „Помет-дружина", а самом Помету у Дунду Мароју дато је далеко више простора за изношење ставова него осталим ликовима. Концепција лика је типична држићевска. Настао је сливањем озбиљног и комичног, с намерним брисањем јасне границе међу њима. На врло духовит начин Помет коментарише поступке других јунака и збивања око себе, преузимајући улогу интриганта у догађајима колико из интереса толико и из уживања у надмудривању с противницима. Хедониста без премца, самољубив и хвалисав, Помет настоји да изгради представу о себи као ученом човеку – и због свега тога је суштински комичан лик. Међутим, у неким тренуцима он као да скида комичну „маску" и износи судове о многим озбиљним појавама тог доба (људска заокупљеност новцем, положај уметника у друштву и др.), при чему се наслућује поистовећивање гласа Марина Држића с гласом његовог књижевног јунака.

Кључне речи

Дубровник, ерудитна комедија, комедија дел арте, пролог, аргумент, Помет