Пролог је устаљени део ренесансне комедије. Изговара се пре почетка драмске радње. Садржи позив публици да у миру прати представу. Такво обраћање никло је из практичне потребе јер су драме у Дубровнику игране најчешће на отво реном простору. У састав пролога улази и аргумент – њиме се представљају тема и сиже радње с њеним чворишним местима. Функција аргумента је да заинтересује публику за оно што ће се потом видети на сцени. Пролог је од посебног значаја уколико аутор у њему износи своја филозофска, естетска, поетичка гледишта јер она бацају нову светлост на драму која се игра након пролога или на пишчев опус уопште.
Ерудитна (плаутовска, учена) комедија јесте драмска форма настала наслеђивањем традиције класичне комедиографије, чије су одређене поетичке карактеристике прилагођене захтевима ренесансног доба (теме долазе из савременог живота, индивидуализовани су типски ликови наслеђени из античке традиције итд.). Садржи најчешће пролог и пет чинова. Драмска радња развијена је у складу с драмским јединствима – времена, места и радње. Осим типских ликова преузетих из антике и донекле трансформисаних (шкрти старац, син расипник, слуга интригант, приглупи слуга, хвалисави војник итд.), ренесансна драма обухватила је и нове јунаке (педант, негромант, Јеврејин, куртизана и др.). Обрађује конвенционалне теме – најчешћа је љубав с препрекама, при чему се сукоб развија између оца и сина због наклоности према истој жени. Комедија ове врсте развијала се у ренесанси подразумевајући испрва прераду Плаутових дела, потом ослањање на друге литерарне изворе (грађа је узимана из новела), да би се у зрелом облику заснивала на обликовању тема из савременог живота. У старом Дубровнику искључиво је играна ова врста комедије јер су је изводиле аматерске дружине.
Комедија дел арте (итал. comedia dell’ arte) – врста ренесансне комедије. Успешност извођења ове комедије заснива се на високој умешности глумаца, који импровизују будући да не постоји драмски текст. Глумци носе типизиране маске (Доторе, Арлекино, Панталоне, Пулчинела и др.), чије је значење утврђено и публика га одмах препознаје. Таква појава условљена је непостојањем драмског текста који би поближе описивао ликове као у плаутовској комедији. Ова врста комедије није се задржала у ренесансном Дубровнику јер су је могле изводити само професионалне глумачке дружине.