„Хасанагиница”, народна балада

„Хасанагиница”, народна балада

Балада је песма која садржи лирске, епске и драмске елементе и завршава се трагично. Вук Стефановић Караџић је народне баладе назвао „песмама на међи". Одликује их драмска напетост, лирска емотивност и елегичан (тужан) тон. Збивање је основни начин испољавања мисли и осећања ликова у балади. Монолози и дијалози најчешће претходе догађају. Одлагање кулминације (увођењем споредних епизода) подстиче напетост у песми.

У народној балади преовладава приповедни тон (пева се о догађајима у трећем лицу), али је радња прожета емотивним (осећајним) односом јунака према свету који га окружује. Карактерне особине ликова само се назиру. Баладу карактеришу: дијалог, драмска напетост и трагичан крај.

Наше народне баладе опевају неки трагичан догађај у којем главни јунак/ јунакиња страда због зле судбине или других неповољних околности (Женидба Милића Барјактара, Хасанагиница). Познате народне баладе казују о несрећној љубави и породичној трагедији (Смрт Омера и Мериме, Хасанагиница), или о неоствареној женидби младожење с девојком изузетне лепоте (Женидба Милића Барјактара).

„Ова је пјесма први пут наштампана 1774. године у Путовању Фортисовом по Далмацији, и то латинскијем словима с преводом талијанским; а из овога превода превео ју је Гете 1789. године на њемачки језик. Тако је она прва наша народна пјесма која се појавила у ученој Европи. Из Путовања Фортисова ја сам је 1814. године преписао нашијем словима и онда овде наштампао. У поменутој Фортисовој књизи она је наштампана са много штампарскијех, а по свој прилици, и писарскијех погрјешака, које сам ја, колико сам и како сам онда знао, гледао да поправим. Послије је више зато нијесам штампао што сам све очекивао нећу ли је у народу гдје од кога чути; но досад нигдје ни спомена. Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису.”

Вук Стефановић Караџић

Алберто Фортис (Alberto Fortis), италијански опат и научник, путописац, географ и ботаничар, у делу Путовање по Далмацији (Viaggio in Dalmazia, Венеција, 1774), у поглављу о обичајима и народном животу становништва далматинског планинског залеђа (Морлаци), oбјавио je, као пример поезије тог народа, текст чувене Хасанагинице (под насловом Жалосна пјесанца племените Асан-агинице), у изворнику и преводу на италијански језик. 

Ова песма открила је ученој Европи лепоту и богатство наше народне поезије. Славни песник Јохан Волфганг Гете превео ју је на немачки језик, а Пушкин на руски.

- Словенска антитеза je устаљена стилска фигура (формула) у народним песмама чија је улога посредно и драматично увођење слушаоца у радњу.

- Словенска антитеза заснована је на негацији и изненадном обрту, којим уноси драмски набој у дело и наговештава правце развоја радње.

- Назива се још и негативно поређење, словенско поређење, словенски паралелизам.

- Словенска антитеза може бити метафорична, исприповедана у трећем лицу, и дијалошка, дата као разговор двају или више књижевних јунака.

- Словенска антитезапоседује изузетно сложену и хармоничну структуру.

- Основни образац словенске антитезе је трочлан и састоји се од питања, негације и одговора.

- У народним песмама питању често претходи стих инвокације („Мили Боже, чуда великога”), чија је улога скретање пажње публике на значај и/или предмет певања.

- Уводно питање је усмена поетска загонетка и најчешће је исказано на метафоричан начин.

- По правилу је додатно развијено блоком алтернативних питања.

- Најчешће постоје три алтернативна питања испевана у три посебна стиха.

- Стихови негације представљају негативне одговоре на алтернативна питања.

- Док је за стихове алтернативних питања карактеристичан везник или (ил’), за стихове негације то је везник нити (нит’).

- Ред речи и ритам стиха негације симетрично су преузети из одговарајућег стиха алтернативног питања („Ал’ је снијег, ал’ су лабудови / Нит’ је снијег, нит’ су лабудови”).

- Стих објашњења представља тачан одговор на поетску загонетку исказану уводним питањем.

- Словенска антитеза се, због своје развијености, најчешће користи у уводу епских песама и балада, али се среће и у лирским песмама, када може да обухвати целокупну композицију лирске песме.

Рад на тексту

Шта се б’јели у гори зеленој?
Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
Да је снијег, већ би окопнио;
Лабудови већ би полетјели.
Нит’ је снијег, нит’ су лабудови,
Него шатор аге Хасанаге;

 

- Представи структуру словенске антитезе и одреди ком типу словенске антитезе припада.

- Каква је њена улога и смисао?

- Песма Хасанагиница обухвата неколико сажетих и повезаних догађаја који условљавају трагичну судбину Хасанагинице.

- Именуј судбоносне догађаје у песми и запази како они делују на ликове.

- Наведи осећања која се јављају у души несрећне мајке, повређеног супруга и унесрећене деце.

- Шта је све утицало на трагичну судбину ликова?

- Шта мислиш, због чега Хасанагиница није обишла рањеног мужа?

- Какав је био њен положај у породици?

- Због чега је Хасан-ага тера од куће?

- Како брат поступа према њој?

- Упореди Хасан-агу и Пинторовић-бега и уочи сличности у њиховим карактерима.

- Објасни понашање ликова у завршном догађају. Учини то са становишта Хасанагинице, Хасан-аге, њихове деце и објективног посматрача.

- Какав је однос Хасанагинице према мужу и деци?

- На који начин она показује своја осећања?

- Како деца доживљавају растанак с мајком?

- Шта Хасанагиница није поднела?

- У чему је њена трагичност?

- Шта доводи до трагичног краја у балади?

- Да ли се положај жене разликује данас у односу на време у песми?

- Одреди тему песме и издвој мотиве.

- Објасни структуру песме.

- Наведите и објасните епске, лирске и драмске елементе баладе.

- Осмислите сцену, костиме, реквизите и учествујте у драматизацији текста.

„Хасанагиница” Љубомир Симовић

Белешка о аутору:

- Љубомир Симовић (1935), дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.

- Објавио је више песничких збирки, есеја о српским песницима, роман-хронику и четири драме.

- Добитник је више књижевних награда, а његова дела су превођена на многе светске језике.

- Својим књижевним радом је обележио другу половину XX века српске књижевности.

 

Драме:

 

- Хасанагиница(Стеријино позорје 1976), 

- Чудо у Шаргану (1984), 

- Путујуће позориште Шопаловић (1985),

- Бој на Косову (1989),

- Бој на Косову, друга верзија (2003),

- Књига есеја: Дупло дно (1983), проза: Ужице са вранама (1986) и др.

На молбу управника Народног позоришта у Београду да напише сценарио за представу Хасанагиница Љубомир Симовић је одговорио: „Ако мислиш да драматизујем народну песму или преправљам неку од старих драма на ту тему, то ме не занима. Пристао бих једино ако на ту тему могу да напишем нешто своје.”

Балада (лат. ballare – плесати; итал. ballata, пров. balada – плесна песма) – у теорији усмене књижевности дефинише се као народна песма која је настала тананим прожимањем елемената лирске, наративно-епске и драмске структуре. За разлику од епске песме, бави се превасходно личним човековим осећањима и породичним односима. Потребе драмског заплета у Симовићевој драми условиле су увођење нових ликова у односу на баладу, као и битно измењен систем мотивације њихових поступака.

Трагика у народној балади и у драми 

Трагику у Хасанагиници писац је нагласио. Равнотежа између трагике и комике је уочљива и једна је од главних карактеристика његовог стваралаштва. Кроз комику Љубомира Симовића назире се циничан однос према драмском свету, у коме примитивно, површно и негативно надвладава свет идеалиста, узвишених и херојских начела.

Слободни стих – стих који није везан устаљеним метричким и силабичким правилима, без устаљеног броја слогова и размештаја цезуре у стиху, често и без риме. Најважнија улога припада ритму и мелодији стиха.

- Фабула дела остаје иста. Дата је у два дела у сликама.

- Написана је слободним стихом.

- На сцену уводи нове ликове: аскере (војнике), саветника Јусуфа, два баштована, Хасанагиничину мајку, Хасанагину мајку.

- Главни ток радње се не ремети у односу на народну баладу. Ови ликови само попуњавају раван мистичног и тајанственог у песми.

- Уочавају се битне разлике: Хасанагиница овде није само нечија жена, има и своје име – Фатима.

- Зато она, за разлику од народне баладе, отвара срце, прича о мужу, болу за дететом.

- У Симовићевој трагедији она има само једно новорођено дете док је у народној балади приказана као мајка петоро деце.

Сукоб у драми између супруге и мужа психолошки је мотивисан и судбински неизбежан. Хасанагиница, сада лепа Фатима, свесна је немогућности да самостално одлучује о свом животу, што доводи до извесне побуне која се одвија на симболичком плану. Она ће своју побуну именовати, објаснити однос мужа према њој, сањаће децу, причаће о својим осећањима. Ми чујемо како пати и гласно уздише. То јој је једино и дато, за разлику од народне баладе где ћути, трпи и где не постоји њено унутрашње биће.

Од страха нисам смела, ефендијо!
Да сам му дошла, рекʼо би да сам похотљива,
и не би ми признʼо да сам дошла због њега,
него да, куја, осетим војнички зној!
Ко да га чујем шта каже!
Па зар се ја нисам само приклонила
обичајима ове земље и вере,
а ко те обичаје чува, до Хасанага?
Ко толико пази на ред и образ,
на стид, на смерност и уздржљивост,
ко Хасанага?
Седећи овде,
ја сам њему образ чувала,
онако како је он тражио да се чува! 
Зар због тога да ми дете одузима?
[...]

Хасанагиница је код Симовића од свих ликова најближа лику из баладе. Обе јунакиње су суштински онемогућене да управљају својом судбином – о њима одлучују други. Док код јунакиње баладе уочавамо кротку покорност и помиреност са судбином, Симовићева јунакиња се опире и осуђује свог брата, који је удаје без њеног пристанка. Симовићева Хасанагиница је ближа модерном сензибилитету у односу на јунакињу баладе, која из страха и немоћи покушава да се убије када помисли да Хасанага долази по њу.

[...] ХАСАНАГА

Или сам ја луд, па нејасно говорим,
или си ти глуп, па не разумеш?
Хоћу да се Хасанагиница
врати мајци! Је л ти сад јасно? 
Никад више
ни у сенку моје куће да не уђе!
Разумеш?
[...]

 

[...] ЈУСУФ

Хасанаго! Па та жена је само
чувала свој стид, Кураном прописан,
и у том стиду је чувала твоје име!
[...]

 Хасанага је у балади трагичан јунак. „Оно што је истински трагично у овој личности јесте чињеница да се све одвија онако како је он хтео, али то није оно што је желео” (Хатиџа Крњевић, Живи палимпсести или о усменој поезији, одломак). У драми, Симовић је посебно развио и другачије представио мотивацију агиних поступака. Наговештава се осакаћеност у боју, наглашава Хасанагино скромно порекло, истиче његова еротска жудња према жени. Посебно се овај лик деградира због насилног чина љубави према жени.

Хасанага је приказан као груб, похотљив, неверан. Он је храбар ратник, али неспретан муж. Њихов однос је хладан, дистанциран. И све што више жели да се приближи својој жени,  прави све веће грешке у поступцима. Вапи за њеном љубављу, а недостатак тога претвара га у грубу звер која вређа и понижава. Зато је лепа Фатима несигурна и бојажљива. Плаши се његовог незгодног карактера који је навикао само на грубост у рату и са војницима.

[...] ХАСАНАГА

Него је охола моја госпођа,
неће јој се господској нози у логор,
међу касапе и главосече,
у војној болници смрди, види се крв,
војска неокупана,
образовање на врло ниском нивоу,
хигијена равна нули,
истим ножем секу и нокте и хлеб!
Ту може и да се повраћа!
Где ће ту она своје беговске ноздрве!
Да је због неког, па и да покуша,
ал где ће беговица, па још Пинторовићка,
замисли, старогосподско колено , стара лоза,
због једног аге, па нек јој је и муж,
из госпоштине у планину да потегне!
[...]

Уочава се и агина инфериорност у односу на жену, која је последица разлике у сталежу. Открива се његово ниже порекло, сталеж и васпитање, а истичу женино  господство. Она је беговске крви. У томе ће Симовић и тражити главну мотивацију у обликовању свог лика Хасанаге.

Рад на тексту

- Универзалним питањима која поставља народна балада о племенитој Хасанагиници представља предмет тумачења и инспирације бројних уметника.

- Размисли о томе због чега се прослављени српски песник и драмски писац Љубомир Симовић одлучио да обради ову баладу у драмској форми.

- У којој мери се држао усменог предлошка? Шта је мењао у драмском тексту у односу на народну баладу?

- Како се у драми образлажу немотивисани поступци јунака и недоречености у народној балади?

- Како је протумачено питање стида главне јунакиње?

- На који начин се мотивишу поступци јунака Симовићеве драме?

- У тренутку када Хасанага одлучује да отера жену од куће, његов саветник Јусуф покушава да га одговори од те неразумне и исхитрене одлуке.

- Размисли о томе у којој мери Јусуфове реакције на Хасанагине поступке додатно наглашавају Хасанагину плаховитост и брзоплетост.

- Како су представљени главни ликови у драми у односу на народну баладу?

- У чему се састоје функционалне измене?

- Колико су односи у друштву и политичке околности важни за збивања у Симовићевој драми?

- Говор јунака представља веома битан елемент карактеризације ликова у Симовићевој драми. Он указује на њихов сталеж, васпитање и особине. Хасанагиничин говор се разликује од говора свих осталих јунака. По чему?

- У поређењу са јунакињом народне баладе, која је пасивна и допушта да са њоме поступају као са објектом, Хасанагиница испољава снажан вербални протест према начину на који мушкарци поступају према њој. Могу ли ти протести да измене њену трагичну судбину?

- Једно од важних стилских одлика говора Симовићевих јунака јесте иронија. Размисли о томе каква је функција ироније у обликовању ликова у ХасанагинициЉубомира Симовића.

- Због чега иронија у народној балади не само да није заступљена, него није ни била могућа?

- Драма Љубомира Симовића написана је у стиху. Размисли о томе какав је то стих и шта се њиме постиже у делу.

- У односу на изражену трагику у народној балади Хасанагиница, у Симовићевој драми трагични елементи обогаћени су елементима комике, што је једна од главних карактеристика његовог стваралаштва. Размисли о функционалности оваквих спојева у драми.

- Прочитај драму у целини и обрати пажњу на митско-легендарне и фантастичне елементе у драмској структури дела.

- Погледај филм Хасанагиница снимљен 1983. по драми Љубомира Симовића, у режији  Славољуба Стевановића.
https://youtu.be/6tBjWCket4E

„Хасанагиница”, народна балада

„Ова је пјесма први пут наштампана 1774. године у Путовању Фортисовом по Далмацији, и то латинскијем словима с преводом талијанским; а из овога превода превео ју је Гете 1789. године на њемачки језик. Тако је она прва наша народна пјесма која се појавила у ученој Европи. Из Путовања Фортисова ја сам је 1814. године преписао нашијем словима и онда овде наштампао. У поменутој Фортисовој књизи она је наштампана са много штампарскијех, а по свој прилици, и писарскијех погрјешака, које сам ја, колико сам и како сам онда знао, гледао да поправим. Послије је више зато нијесам штампао што сам све очекивао нећу ли је у народу гдје од кога чути; но досад нигдје ни спомена. Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису."

Вук Стефановић Караџић

Народна балада „Хасанагиница”

Рад на тексту

1. Песма Хасанагиница обухвата неколико сажетих и повезаних догађаја који условљавају трагичну судбину Хасанагинице. Именуј судбоносне догађаје у песми и запази како они делују на ликове. Наведи осећања која се јављају у души несрећне мајке, повређеног супруга и унесрећене деце. Шта је све утицало на трагичну судбину ликова?

2. Шта мислиш, због чега Хасанагиница није обишла рањеног мужа? Какав је био њен положај у породици? Због чега је Хасан-ага тера од куће? Како брат поступа према њој? Упореди Хасан-агу и Пинторовић-бега и уочи сличности у њиховим карактерима.

3. Објасни понашање ликова у завршном догађају. Учини то са становишта Хасанагинице, Хасан-аге, њихове деце и објективног посматрача. Какав је однос Хасанагинице према мужу и деци? На који начин она показује своја осећања? Како деца доживљавају растанак с мајком? Шта Хасанагиница није поднела? У чему је њена трагичност? Шта доводи до трагичног краја у балади?

4. На који начин Хасан-ага открива своја осећања? Како је он поднео растанак? Окарактериши његов лик.

Појмовник

Истраживачки задаци

1. На примеру народне баладе Хасанагиница представи структуру словенске антитезе и одреди ком типу словенске антитезе припада.

2. Обрати пажњу на убрзан ток догађаја у балади. Истакни лирске и епске мотиве у песми. Чиме се постиже драматичност збивања? Објасни зашто се песма Хасанагиница убраја у народне баладе.

Из ризнице речи: Алберто Фортис (Alberto Fortis), италијански опат и научник, путописац, географ и ботаничар. У делу Путовање по Далмацији ( Viaggio in Dalmazia, Венеција, 1774), у поглављу о обичајима и народном животу становништва далматинског планинског залеђа (Морлаци), oбјавио je као пример поезије тог народа текст чувене Хасанагинице (под насловом Жалосна пјесанца племените Асан-агинице), у изворнику и преводу на италијански језик. 

Ова песма открила је ученој Европи лепоту и богатство наше народне поезије. Славни песник Јохан Волфганг Гете превео ју је на немачки језик. Вук Караџић је узалуд покушавао да је пронађе и запише са живих усана народних, па је у својој збирци народних песама објавио Фортисову верзију, и то најпре у Малој простонародњој славеносербској пјеснарици (1814), са великим бројем језичких коментара, измена и допуна, а затим у трећој књизи бечког издања Српских народних пјесама (1846), задржавши одређене измене.

Изборни садржај

Прочитај одломак из драме Хасанагиница Љубомира Симовића и упореди поступке ликова у драми с народном баладом.

Кључне речи

народна епско-лирска песма, народна балада, словенска антитеза