„Хасанагиница”, народна балада
„Ова је пјесма први пут наштампана 1774. године у Путовању Фортисовом по Далмацији, и то латинскијем словима с преводом талијанским; а из овога превода превео ју је Гете 1789. године на њемачки језик. Тако је она прва наша народна пјесма која се појавила у ученој Европи. Из Путовања Фортисова ја сам је 1814. године преписао нашијем словима и онда овде наштампао. У поменутој Фортисовој књизи она је наштампана са много штампарскијех, а по свој прилици, и писарскијех погрјешака, које сам ја, колико сам и како сам онда знао, гледао да поправим. Послије је више зато нијесам штампао што сам све очекивао нећу ли је у народу гдје од кога чути; но досад нигдје ни спомена. Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису."
Вук Стефановић Караџић
Рад на тексту
1. Песма Хасанагиница обухвата неколико сажетих и повезаних догађаја који условљавају трагичну судбину Хасанагинице. Именуј судбоносне догађаје у песми и запази како они делују на ликове. Наведи осећања која се јављају у души несрећне мајке, повређеног супруга и унесрећене деце. Шта је све утицало на трагичну судбину ликова?
2. Шта мислиш, због чега Хасанагиница није обишла рањеног мужа? Какав је био њен положај у породици? Због чега је Хасан-ага тера од куће? Како брат поступа према њој? Упореди Хасан-агу и Пинторовић-бега и уочи сличности у њиховим карактерима.
3. Објасни понашање ликова у завршном догађају. Учини то са становишта Хасанагинице, Хасан-аге, њихове деце и објективног посматрача. Какав је однос Хасанагинице према мужу и деци? На који начин она показује своја осећања? Како деца доживљавају растанак с мајком? Шта Хасанагиница није поднела? У чему је њена трагичност? Шта доводи до трагичног краја у балади?
4. На који начин Хасан-ага открива своја осећања? Како је он поднео растанак? Окарактериши његов лик.
Истраживачки задаци
1. На примеру народне баладе Хасанагиница представи структуру словенске антитезе и одреди ком типу словенске антитезе припада.
2. Обрати пажњу на убрзан ток догађаја у балади. Истакни лирске и епске мотиве у песми. Чиме се постиже драматичност збивања? Објасни зашто се песма Хасанагиница убраја у народне баладе.
Из ризнице речи: Алберто Фортис (Alberto Fortis), италијански опат и научник, путописац, географ и ботаничар. У делу Путовање по Далмацији ( Viaggio in Dalmazia, Венеција, 1774), у поглављу о обичајима и народном животу становништва далматинског планинског залеђа (Морлаци), oбјавио je као пример поезије тог народа текст чувене Хасанагинице (под насловом Жалосна пјесанца племените Асан-агинице), у изворнику и преводу на италијански језик.
Ова песма открила је ученој Европи лепоту и богатство наше народне поезије. Славни песник Јохан Волфганг Гете превео ју је на немачки језик. Вук Караџић је узалуд покушавао да је пронађе и запише са живих усана народних, па је у својој збирци народних песама објавио Фортисову верзију, и то најпре у Малој простонародњој славеносербској пјеснарици (1814), са великим бројем језичких коментара, измена и допуна, а затим у трећој књизи бечког издања Српских народних пјесама (1846), задржавши одређене измене.
Кључне речи
народна епско-лирска песма, народна балада, словенска антитеза