Цивилизације старог века су међусобно утицале једна на другу, као и на развој модерног света. Наше доба преузело је наслеђе антике највише посредством покрета ренесансе и хуманизма и просветитељаства.
Наслеђе старе Грчке и Рима утицало је на постојање модерних политичких система и институција савремених држава. Идеја „републике” као државног система преузета је из старог Рима и Грчке, а идеја „демократије” из старе Грчке.
Политички мислиоци који су утицали на Француску револуцију и аутори устава САД-а били су под утицајем сазнања о институцијама, праву и политици у старом Риму.
Данашњи модерни устави преузели су различите институције из старе Грчке и старог Рима. Реч „конституција” долази из латинске речи constitutio, која је означавала колекцију закона и уредаба које су усвајали римски цареви. Установа „сената” у модерним државама је преузета из старог Рима, иако су сенатори бирани на други начин.
Римско право је у основи европских и светских правних система. Целокупна правна терминологија је настала као прерада латинских оригинала.
Најстарији извор римског права је Закон дванаест таблица, зборник на коме се заснивао целокупан римски правни систем. Грађанско право (ius civile) у тим таблицама се ослободило религије. Временом, право је изнова поправљано и допуњавано доношењем нових закона.
Развој римског права се дели на четири доба, која се поклапају са добима развоја државе: старо цивилно право, цивилно право, класично право и посткласично право.
Потпуну кодификацију римског права учинила је за време цара Јустинијана I комисија на челу са Требонијаном. Јустинијанов зборник се састојао од три дела.
Проучавање римског права у западној Европи почело је у XI веку на правном факултету у Болоњи. Средњовековни правници су проучавали и тумачили Јустинијанов зборник Правник Годофредус је 1583. године за Јустинијанов зборник први употребио назив Corpus Iuris Civilis.
Најчешћа подела римског права је подела на: статусно – лично право, породично право, стварно право, облигационо право и грађански поступак.