У државама старог истока развила се уметност попут архитектуре, сликарства и вајарства. Значајне грађевине настале у Египту су пирамиде, храмови у Карнаку, Луксору, Долини краљева, Абу Симбелу. Египћани су први увели стубове (колонаде) у храмове и палате. Унутрашњост гробница била је украшавана сликама.
Највећи и најлепши град Месопотамије био је Вавилон, а његове најзнаменитије грађевине биле су: капија богиње Иштар, храм бога Мардука и палата са Семирамидиним висећим вртовима. У Месопотамији било је развијено декоративно сликарство и вајарство.
У грчкој архитектури формирала су се три стила – дорски, јонски и коринтски. Најлепше грађевине подигнуте су на атинском Акропољу у Периклово доба: Партенон, Ерехтеон и Тезеон.
Прве грчке скулптуре били су куроси и коре. Најзначајнија грчка вајарска дела настала су у V и IV веку пре н. е: Фидијин кип богиње Атине у Партенону и кип бога Зевса у његовом храму у Олимпији, Миронов Бацач диска, Поликлетов Копљоноша.
Најчувенији сликари старе грчке били су Полигнот и Аполодор, који су живели у V веку пре н. е.
Најзначајнији представник уметности хеленистичког доба био је Лисип, лични вајар Александра Великог. Његова најпознатија дела су Лаокон и његови синови, Афродита са Милета, Ника са Самотраке, Посејдон из Милета.
У римској архитектури значајни су подигнути форуми, храмови, терме, акведукти, славолуци, позоришта. Помак у изградњи је променио дотадашњи изглед градова.
Пантеон или Храм свих богова саградио је Марко Агрипа у Риму, 27–25. године пре н. е. Унутрашњост храма је кружног облика, а изнад ње се налази купола са кружним отвором према небу. У доба принципата настао је најпознатији амфитеатар старог света ‒ Колосеум у Риму.
Римски вајари често су копирали оригиналне грчке статуе, али су у изради реалистичних портрета били оригинални. Трудили су се да прикажу црте човека са свим природним недостацима. Један од најбољих римских портрета је биста Цицерона. Из периода царства познати су рељефи на Трајановом стубу и стубу Марка Аурелија.