У друштвима старог истока развијале су се уметности попут архитектуре, сликарства и вајарства. Од споменика архитектуре највише су очувани остаци гробница, храмова и владарских двораца. Пирамиде у Египту настале су у V миленијуму пре н. е. Оне су биле огромне гробнице у чијим су се тајним одајама чували посмртни остаци владара. Уз владара су остављани накит, оружје, посуђе, намештај и други предмети за које се веровало да су му потребни у загробном животу. У периоду Новог египатског царства грађени су величанствени храмови попут оних у Карнаку, Луксору, Долини краљева, Абу Симбелу и других. Египћани су први увели стубове (колонаде) у храмовима и палатама. Ун трашњост гробница била је украшавана сликама, које су често приказивале свакодневни живот и пратиле покојника у загробни свет. Монументалне скулптуре које су израђиване у старом Египту углавном су приказивале фараоне.

У Месопотамији, од уметничких дисциплина највише су били развијени декоративно сликарство и вајарство, а служили су за украшавање унутрашњости дворова и богаташких кућа. Статуе које су приказивале различите животиње и митска бића постављане су обично испред улаза у куће јер се веровало да могу спречити улазак злих духова. Осим скулптура, израђивани су и рељефи у камену, бакру, бронзи и злату, а на њима су такође преовладавале митолошке теме.

Грчки стваралачки дух посебно је био изражен у уметности – архитектури, вајарству и сликарству. У грчкој архитектури формирала су се три стила – дорски, јонски и коринтски, који се највише разликују према облику и врховима стубова на храмовима. Дорски стил био је најстарији и најједноставнији по облику (без икаквих украса). Јонски се одликовао елеганцијом и гипкошћу линија са врховима стубова у облику свитка. Најмлађи и најраскошнији био је коринтски стил, сложен и китњаст, са врховима стубова украшеним каменим листовима. Ови стилови су се понекад мешали, па су тако на атинском Акропољу приметни и дорски и јонски стил.

У старој Грчкој велики значај имало је и сликарство. Нажалост, најзначајнија дела грчког сликарства нису сачувана, па их знамо само по описима античких писаца и сачуваним представама на керамици. Најчувенији сликари били су Полигнот и Аполодор, који су живели у V веку пре н. е. Сликари су украшавали храмове и јавне зграде, а радили су и декорације за позоришта. Многи непознати сликари оставили су нам слике на вазама, на којима су приказани садржаји из митологије и сцене из свакодневног живота.

У римској архитектури створена су значајна дела и подигнути грандиозни објекти, форуми, храмови, терме, акведукти, позоришта, који су променили дотадашњи изглед градова. То је било могуће остварити захваљујући новцу који је притицао из колонија. Сам Рим постао је велики светски центар. Римски градови градили су се на традицији етрурског и хеленистичког наслеђа. Градови су оријентисани према странама света. Две главне улице унутар града су се секле под правим углом. У оквиру градских четврти зидали су се стамбени објекти, често у висини и од неколико спратова. Надомак пресека две главне градске улице налазио се четвороугаони форум, главни градски трг, центар најважнијих дешавања политичког и друштвеног живота.

Поред наведених карактеристика римског градитељства важно је указати и на изражену потребу Римљана за неговањем тела. У те сврхе зидана су јавна и приватна купатила (терме), која су садржала бројне просторије са базенима испуњеним топлом и хладном водом, затим просторије за знојење и третмане миришљавим уљима. Терме су често биле окружене лепим вртовима, у којима се могло опустити, уживати у разговору или читати.

Римски вајари често су копирали оригиналне грчке статуе богова и хероја, које су као ратни плен доношене из богатих хеленистичких градова. Међутим, у изради реалистичних портрета Римљани су били оригинални. Уметник се трудио да у духу римске традиције реално прикаже готово све индивидуалне црте човека, а посебно су истицани природни недостаци. Један од најбољих римских портрета ове епохе јесте биста Цицерона, који је представљен као човек у годинама, отежалог лица, са високим челом и оштрим погледом.

У доба принципата настала су бројна ремек-дела римске архитектуре, од којих многа својом лепотом и техничким решењима и данас остављају упечатљив утисак на посматрача. Колосеум у Риму је најпознатији амфитеатар старог света. Његова градња је започета 72. године, за време цара Веспазијана, а довршена је десетак година касније, за време владавине његовог сина Тита. У Колосеуму су одржаване гладијаторске борбе и борбе са животињама, које је могло пратити 50.000 гледалаца. У случају пожара гледалиште је могло бити испражњено за свега десетак минута. Приземље је урађено у дорском, први спрат у јонском, а други у коринтском стилу. Последњи, трећи спрат, украшен је декоративним елементима, пиластрима. Неки извори наводе да су у посебним приликама биле организоване и поморске битке, када је Колосеум био испуњен водом. Претпоставља се да су животиње и гладијатори долазили на позорницу неком врстом хидрауличне дизалице.

Пантеон или Храм свих богова саградио је Марко Агрипа, Августов зет, 27–25. године пре н. е., а обновљен је око 126. године, за време владавине цара Хадријана. Храм представља једну од најбоље очуваних грађевина те старости. Унутрашњост је кружног облика, а изнад ње се налази купола са кружним отвором према небу.

Поред грађевина јавне и религиозне намене, Римљани су градили и објекте који су имали техничку намену, попут акведукта (водовода). То су канали, каткад у облику моста са луковима, који су служили за пренос воде са једног места на друго. Славолук или тријумфална капија је посебан архитектонски облик који представља посебност римског градитељства. Славолуци су подизани у част војних победа и тријумфалних дочека, а украшавани су бројним рељефима. Познати су и до данас сачувани: Титов славолук, славолук Септимија Севера и Константинов славолук на Римском форуму. Сачувани су и ван Рима, у Солуну и сл.

1. Које гране уметности су биле развијене у државама старог истока?

2. Због чега је Вавилон био један од најлепших градова на простору Месопотамије?

3. Шта су куроси и коре?

4. Наведи најзначајније грчке вајаре и њихова дела.

5. Какав допринос су дали римски вајари развоју ове гране уметности?

6. Које грађевине старих Римљана се граде и данас са истом наменом?