Научили смо

  • Народи Старог истока познавали су кретање планета и звезда и из тога развили календар. Египћани су годину поделили на 365 дана и 12 месеци. Вавилонци и Асирци су недељу поделили на 7 дана, сат на 60 минута, а минут на 60 секунди.

 

  • Народи Старог истока поставили су темеље геометрији и математици. Египћани су знали да израчунају површину и запремину геометријских тела, познавали су разломке, приближну вредност броја [latex]\pi [/latex]. Вавилонци и Асирци су знали за квадратне једначине, степеновање.

 

  • Због погребних ритуала Египћани су допринели развоју медицине. У Месопотамији су постављене основе ботаници, зоологији, хемији.

 

  • Најзначајнији правни споменик настао на старом истоку је Хамурабијев законик, који је донет у XVIII веку пре н. е., а писан је клинастим писмом.

 

  • У VII и VI веку пре н. е. стари Грци засновали су филозофију. Филозофи су се поделили на две основне школе – материјализам и идеализам. Материјалисти су били: Талес, Анаксимандар, Анаксимен, Демокрит, Хераклит. Представници идеалистичке школе били су Сократ и Платон. Учење Платоновог ученика Аристотела било је ближе материјализму. Платон је основао филозофску школу у Атини ‒ Академију, а Аристотел Лицеј.

 

  • Значајни историчар старе Грчке био је Херодот (Историја, V век пре н. е.). Он се сматра оцем историје. Атињанин Тукидид (V–IV век пре н. е.) написао је Историју Пелопонеског рата.

 

  • Стари Грци имали су развијене науке: астрономију, математику, физику, географију, медицину, ботанику и зоологију. Најзначајнији математичар је био Питагора.

 

  • Значајни научници хеленистичког периода били су: математичар Еуклид, астрономи: Ератостен, Аристарх, Птоломеј, физичари: Архимед и Херон.

 

  • У старом Риму развој науке је пратио практичне потребе друштва. Значајан допринос науци дали су Плиније Старији (I век) у делу Историја природе, филозоф Сенека, лекар Гален. Најпознатији беседници били су: Цицерон, Јулије Цезар и Гај Грах.

 

  • Римско право представља основу савременог права. Значајни извори римског права су: збирка царских наредби из V века Теодосијев кодекс и Јустинијанов кодекс (Corpus iuris civilis) из VI века.