Прво писмо ‒ клинасто писмо, било је пиктографско. Настало је око 3500. године пре н. е. у Сумеру. Од Сумера су га преузели сви народи који су се касније населили у Месопотамији, као и Персијанци и Хетити.
Клинасто писмо је коришћено у административне, трговинске и верске сврхе, али су и прва књижевна и научна дела забележена на глиненим плочицама. Најпознатије библиотеке на простору Месопотамије налазиле су се у Вавилону и Ниниви. Најстарији познати еп (Еп о Гилгамешу) писан је овим писмом.
Стари Египћани су користили пиктографско писмо ‒ хијергоглифе, а временом је ушло у употребу и хијератско и демотско писмо. Текстови су исписивани на дрвету, камену или папирусу. Прва књижевна дела старих Египћана била су верске садржине.
Прво фонетско писмо створили су Феничани, а из њега су се развила и друга гласовна писма старог века, попут хебрејског или старогрчког алфабета.
Током минојског периода становници Крита и припадници критске цивилизације користили су слоговно писмо, тзв. линеар А, које није у потпуности дешифровано.
У Микени, на Пелопонезу и у средњој Грчкој је током микенског доба коришћено слоговно линеарно Б писмо, које су научници успели да дешифрују.
Иако су населили простор критско-микенске цивилизације, Хелени су преузели писмо од Феничана и прилагодили га грчком језику, називајући га алфабет.
Најзначајнији представници класичне грчке књижевности су: у епској поезији Хомер и Хесиод, у лирској Сапфо и Пиндар, писци трагедија Есхил, Софокле и Еурипид, писац комедија Аристофан и Езоп, писац басни.
Најзначајнији песници хеленизма били су Калимах, Аполоније са Родоса и Теокрит, а писци Филомен и Менандар.
Међу представницима римске књижевности истичу се: писац трагедија Ливије Андроник, писац комедија Плаут, писац сатира Варон,историјског епа Вергилије, песници Лукреције, Катул, Овидије и Хорације.
У доба републике настала су прва римска историографска дела – анали. Дела историјске садржине писали су Катон Старији, Тацит, Амијан Марцелин, а мемоаре Гај Јулије Цезар.