Научили смо

  • Персијанци су у VI веку створили државу на простору Иранске висоравни. Најзначајнији владари били су Кир Велики, Камбиз и Дарије I. Они су војним походима створили до тада највећу државу, којом су управљали уз помоћ намесника ‒ сатрапа.

 

  • На обронцима планине Либан Феничани су основали више градова-држава: Библос, Сидон, Тир и др. Због неплодног тла бавили су се трговином, морепловством и оснивали су колоније на обалама Средоземног мора.

 

  • На простору Палестине живели су Јевреји, који су основали две државе – Израел и Јудеју. Уједињене, доживеле су врхунац у X веку пре н. е под царевима Давидом и Соломоном. Престоница државе био је Јерусалим.

 

  • На острву Криту, у II миленијума пре н. е. развила се критска (минојска) култура у више независних градова- држава. Они су се ујединили средином II миленијума пре н. е. под влашћу митолошког владара града Кнососа ‒ краља Миноса. Средином II миленијума пре н. е. грчко племе Ахајци освојило је Крит.

 

  • Међу грчким племенима која су населила јужни Балкан били су Ахајци, које су касније следили Јонци, Дорци и Еолци. Ова племена себи су дала заједничко име Хелени.

 

  • На полуострву Пелопонезу и другим деловима Грчке Ахајци су основали више градова-држава. Најпознатија је била Микена, по којој је ова најстарија грчка култура названа, а најстарији период грчке историје ‒ микенско доба (XVI–XII век пре н. е.).

 

  • У Микени, која представља утврђену краљевску палату, боравио је краљ (ванакс) са својом свитом и ратницима. Микенску културу уништили су Дорци у XII веку пре н. е. Доласком Дораца започиње мрачно доба.

 

  • Од око 1200. до 800. године пре н. е. Грци су прошли кроз тзв. хомерско или мрачно доба, када су превладале карактеристике родовског уређења.

 

  • Током архајског доба, периода од VIII до V века пре н. е., јача поморска трговина, развијају се пољопривреда, рударство и занати.

 

  • Као облик државног уређења у хеленским државицама, до VIII века пре н. е доминира монархија. Уз краља, постојало је веће старешина и народна скупштина. Пред крај хомерског доба, у већини градова-држава монархију је заменила олигархија.