Прошлост се дели на праисторију и историју, а оно што их раздваја јесте употреба писма, стога се за проучавање праисторије служимо материјалним историјским изворима.
Праисторија је трајала од појаве првог човека (непосредни човеков предак појавио се пре више од 4 милиона година) до појаве првог писма. Нису сви народи у истом тренутку ступали у историјско раздобље. У Месопотамији су писмо открили око 3500. године пре н. е., у Египту неких 300 година након тога, а на Криту око 2200 пре н. е.
Праисторија се дели на два периода, камено доба (старије (палеолит), средње (мезолит) и млађе камено доба (неолит)) и метално доба (бронзано, бакарно и гвоздено доба).
Генеза човека обухвата неколико фаза у развоју: хоминиди, аустралопитекус, хомо хабилис (вешт човек), неандерталац, хомосапијенс.
Током најстаријег периода праисторије људи су живели као номади, ловећи и скупљајући храну. Временом су унапређивали алатке и оружја, научили да пале ватру и да праве разне врсте кућа (сојенице, земунице, колибе).
Најстарије људске заједнице у праисторији називају се хорде или чопори. Оне су касније замењене другим облицима повезивања људи, попут рода, братства, племена, племенског савеза и породице. Друштво праисторије називамо родовско друштво.
Са отопљавањем, људи прелазе на седелачки начин живота, почињу да се баве земљорадњом, сточарством и производе керамику.
Са употребом метала појављују се нова занимања: занатство и трговина. Јавља се подела рада и приватна својина. Унапређени начин живота доводи до повећања броја становника, проналаска писма и појаве првих држава.
Подручје Балкана било је настањено током старијег каменог доба. Становници су били ловци и скупљачи, али се овим људима губи сваки траг након новог захлађења, око 25 000 година пре н. е.
Током мезолита на простору данашње Србије на обали Дунава у Ђердапу развила се култура Лепенског вира (6400‒5500. године пре н. е.).
Неолитске културе на простору Балкана биле су старчевачка култура (5300‒4400. године пре н. е.) и винчанска култура (4400‒3200. године пре н. е.).
У бакарном добу ове просторе насељавају народи попут Трибала, Илира, Дарданаца, Трачана и Меза и Келта.