Словене први пут помиње Херодот у V веку пре н. е. (Неуре и Будиме, који су живели око реке Дњепра, у залеђу Црног мора). Плиније и Тацит у I веку и Птоломеј у II веку помињу Словене под именом Венеди, Венети и Виниди. О животу Словена највише података оставили су византијски писци. Они су први употребили реч Словени у VI веку, а називали су их и именом Анти.

Словени су се бавили ловом, риболовом, земљорадњом и сточарством. Живели су у дрвеним колибама, негде и у земуницама, а већа насеља била су заштићена земљаним бедемима. Били су многобошци и имали су јединствену културу, религију, језик и обичаје. Прапостојбина Словена налазила се између планине Карпата на југу, Балтичког мора на северу, реке Одре на западу и реке Дњепар на истоку (простор данашње Русије, Украјине и Пољске). Словенске сеобе из прапостојбине трајале су од II до VII века. Узроковали су их недостатак обрадиве земље, повећање броја становника и пролазак Хуна кроз Врата народа 375. године. Пошто су се из прапостојбине селили на исток, запад и југ, Словени су се поделили на Источне, Западне и Јужне Словене.

Када су Остроготи, византијски савезници, крајем V века из области уз Дунав прешли у Италију, одбрана северних подунавских граница Византије била је веома ослабљена, што су Словени и Авари искористили да нападну Царство. Византијски писац Прокопије први је забележио податак о једном словенском упаду на Балканско полуострво за време владавине цара Јустина у првој половини VI века, који је византијска војска успешно одбила. Напади Словена били су још чешћи за време цара Јустинијана I (527–565), када је изграђен читав систем византијских одбрамбених утврђења на Дунаву и у унутрашњости Балканског полуострва, али то ипак није зауставило словенску најезду. Страховит продор Словена у унутрашњост Византијског царства забележен је 548. године, када су словенска племена пустошила по Илирику и Тракији, стигавши на дванаест дана хода од Цариграда.

Средином VI века у Европу су дошли Авари, номадски народ турског порекла. Потицали су из Централне Азије, из предела око Каспијског језера, а по начину живота били су слични Хунима. У VI веку део Авара населио се у источној Европи, где је на простору Панонске низије основао државу – Аварски каганат (назив потиче од титуле каган, коју је носио аварски вођа). Након што су поразили германско племе Гепида, Авари су постали господари читаве Паноније, успоставивши своју власт и над бројним словенским племенима. Византијски цареви безуспешно су покушавали да подмићивањем или подстицањем раздора између Авара и Словена спрече њихове заједничке пљачкашке упаде на византијску територију.

У другој половини VI века Авари су са Словенима опседали важан византијски погранични град Сирмијум (Сремску Митровицу).После трогодишње опсаде Сирмијум им је пао у руке 582. године, што им је омогућило даље продоре у Подунавље. У подунавским провинцијама Византије, као и у Далмацији, завладали су немири и несигурност. После Сирмијума заузет је и Сингидунум (Београд), а потом и Виминацијум (код Костолца). У то време дошло је и до првог словенског похода на Солун, који је остао запамћен и у народним причама и легендама. Велики број Словена је 586. године опсео Солун, али су његови браниоци, којима је, према легенди, помогао заштитник града Свети Димитрије, успели да потисну нападаче.

Крајем VI века Византија је ипак успевала да на аварско-словенске нападе одговори противофанзивом, у којој су Царству враћени многи погранични градови. Поприште борби повремено се премештало и на просторе преко Дунава насељене Словенима.

До великог преократа на Балканском полуострву дошло је почетком VII века услед промене на престолу у Цариграду. Желећи да одбрани Царство од напада Персијанаца са Истока, нови цар повукао је скоро сву војску са северних граница царевине, што је означило крај одбране византијске границе на Дунаву. Словени и Авари тада су масовно кренули преко Дунава. За разлику од Авара и других варвара који су нападали Византију, Словени су једини који су се трајно населили на њеној територији, и то на Балканском полуострву, у првој половини VII века, када је владао цар Ираклије (610–641).

Почетком VII века у Византију су се, као део Словена, доселили Срби и Хрвати. За само неколико година Словени су избили на обалу Јадранског мора, где су разорили неколико градова (међу којима Салону код данашњег Сплита 614. године), као и на обале Егејског мора, где су још једном неуспешно опседали Солун 611. године. Током прве половине VII века словенска племена населила су и крајњи југ Балканског полуострва – Пелопонез. Само су добро утврђени градови на морској обали (егејској, јонској и јадранској) остали поштеђени словенских напада и разарања.

У освајањима Балканског полуострва Словене су често предводили Авари, који су своје нападе првенствено усмеравали на велике градове, где су могли да накупе богат плен. Највећи напад Авари и Словени извршили су 626. године на византијску престоницу Цариград. Град су спасли његови високи и снажни бедеми, као и прибраност и храброст његових бранилаца. Нападачи су претрпели тежак пораз, а последица тога био је сукоб између Авара и Словена. Аварски каган наредио је да се погуби велики број Словена, које је сматрао кривцима за пораз. Авари су се потом вратили у средиште своје државе између Дунава и Тисе, а словенска племена су се ширила и насељавала простор Балкана ослободивши се аварске власти

Нападачи су претрпели тежак пораз, а последица тога био је сукоб између Авара и Словена. Аварски каган наредио је да се погуби велики број Словена, које је сматрао кривцима за пораз. Авари су се потом вратили у средиште своје државе између Дунава и Тисе, а словенска племена су се ширила и насељавала простор Балкана ослободивши се аварске власти.

Територије Балканског полуострва насељене Словенима нису биле повезане у веће целине. Словени су се настанили на византијској територији запоседајући плодну земљу у долинама великих река, котлинама и жупама, земљу која их је подсећала на области које су напустили у прапостојбини. Византијски писци називали су области на Балканском полуострву које су населили Словени склавиније (земље Словена) и оне су улазиле у састав Византијског царства.

Словенско друштво и његова организација по досељавању на Балканско полуострво недовољно су познати. Словени су се бавили земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом и нису имали писмо. Били су многобошци и веровали су у разне богове, попут Перуна, Дажбога и Сварога, као и у многа натприродна бића (нпр. виле и вукодлаке). Приликом насељавања Словена староседеоци Балкана повлачили су се из равница и речних долина у планинске пределе, где су се, уместо земљорадњом и занатством, бавили сточарством, док се градско становништво из унутрашњости Балкана склонило у утврђене приморске градове. У појединим областима Балкана Словени су се мешали са староседелачким становништвом.

Име Срба, једног од словенских племена, било је доста распрострањено још у време пре великих сеоба. Трагови српског имена налазе се у географским називима и у историјским изворима на просторима где су Словени некада живели или на којима и данас живе: у деловима Пољске и Чешке и у некадашњим словенским крајевима у Немачкој. У оквире велике Самове државе улазила је област Сорабија, земља Срба на Лаби. Забележено је да се српски владар по имену Дерван придружио Саму у борби са Францима.

Срби су се трајно населили на Балканском полуострву у првој половини VII века за време владавине византијског цара Ираклија, са његовим допуштењем и уз обавезу да помажу у одбрани државе. Живели су у више склавинија, које су потом прерасле у кнежевине (Паганија, Захумље, Травунија, Дукља и Србија). Населили су се на простору између Саве и динарског масива, односно у области између река Лима на истоку и Пливе на западу. Дуж динарског масива, област Србија обухватала је пределе око река Пиве, Таре, Лима, Ибра и Западне Мораве, а на левој обали Дрине Босну. 

1. Где је била прапостојбина Словена?

2. Опиши ток досељавања Јужних Словена на Балканско полуострво.

3. Која су основна обележја заједничких војних акција Словена и Авара током VI и у првој половини VII века?

4. Како је византијска држава покушала да заустави најезду варвара на Балканско полуострво?

5. Упореди свакодневни живот Словена у прапостојбини и након стварања првих држава на Балкану.

6. Који Јужни Словени данас на простору Балкана имају своје државе?