Oсим масеног удела, у пракси се могу користити и молски и запремински удео.
Масени, молски и запремински удели могу се користити и у случају смеша које нису прави раствори и које могу садржати више од две супстанце.
Пример: ваздух је смеша различитих супстанци и свака од њих има одређени запремински удео у ваздуху. На пример, запремински удео кисеоника добија се према следећој формули:
[latex]\varphi _{rs}=\frac{V_{O_2}}{\Sigma V}[/latex].
Ознака [latex]V_{O_2}[/latex] представља запремину гасовитог кисеоника при одређеним условима, Σ[latex]V[/latex] суму свих запремина састојака ваздуха при истим условима.