У бинарном бројевном систему сви бројеви се записују само цифрама 0 и 1. Рачунари почивају на бинарном бројевном систему зато што је њега једноставно реализовати на бистабилним елементима. Поред декадног и бинарног система, у рачунарству се користе и октални и хексадекадни бројевни систем због њиховог лаког превођења у бинарни систем и обратно. Конверзије из једног бројевног система у други могу се радити калкулатором (који је обично већ инсталиран на рачунару).
Бит је једна бинарна цифра. Бајт је низ од осам бинарних цифара. Количина података обично се изражава у већим јединицама од бајта (килобајт или кибибајт, мегабајт или мебибајт, гигабајт или гибибајт, терабајт или тибибајт). Текстуални документи обично заузимају неколико десетина килобајта, слике неколико стотина килобајта или неколико мегабајта, песме по неколико мегабајта, а филмови по неколико стотина мегабајта или неколико гигабајта. Капацитет данашњих рачунарских меморија обично се изражава у гигабајтима.
Подаци су записани аналогно ако се континуалне промене сигнала записују креирањем одговарајућих континуалних промена медијума. Подаци су записани дигитално када су записани у виду низа бројева. Слика се дигитално записује тако што се подели на ситне квадратиће (пикселе), а затим се за сваки пиксел запише податак о његовој боји. Боја се записује обично помоћу три бајта, тако што се запише колико црвене, зелене и плаве светлости садржи (RGB модел). Дигитални запис је технички тешко остварити, али када технологија дође до тог нивоа, предности оваквог записа су вишеструке (отпорност на промене медијума, једноставно копирање, обрада, пренос).
Текст се у рачунарима представља као низ карактера (слова, цифара, интерпункцијских знакова, али и неких специјалних контролних карактера). Фонтови су збирке глифова – сличица које се приказују приликом приказа карактера. Чист запис текста садржи само податке о карактерима који га чине, а не и фонтове. Сваки карактер се представља неким бројем, на основу стандардизованих табела, које се називају кодне стране. Историјски гледано, најзначнија табела карактера је ASCII – садржи само карактере потребне за запис текстова на енглеском језику. Сваки карактер се кодира једним бајтом. Данас се углавном користи Unicode, који дефинише универзални скуп карактера (сви живи светски језици). Карактери се обично кодирају са два бајта (UCS-2) или са променљивим бројем бајтова (UTF-8). Рачунар је машина опште намене коју је могуће програмирати да извршава различите врсте задатака тако што сваки задатак своди на низ елементарних математичких операција над бројевима.