С острва Лопуда
Високо у грању мирно горе звезде,
И широка песма мора у тишини
Чује се око нас; и ти гласи језде
Ко да роса пада у сребрној тмини.
У њену сам косу уплетао страсно
Мокре ноћне руже. Путем пуним зова,
Ја јој љубљах цело ово вече јасно
Очи пуне звезда и уста стихова.
Све је шумно, сјајно; и лије из грања
Светлост, ко падање неке беле кише;
Маслинова шума у даљини сања...
А море је пуно звезда, па их њише,
И по жалу немом, празном и без сене,
Котрља их сву ноћ, ко песак и пене...
Извор:
Јован Дучић. Песме.
Приредио Живорад Стојковић.
Београд: Просвета, 1968, стр. 50.
Тумачење
1. Опиши природни амбијент који је приказан у песми. Каква је атмосфера у песми створена посредством пејзажа? Протумачи његову . Којим је језичким средствима убедљиво дочаран ноћни амбијент? Издвој та језичка средства и објасни њихову улогу. Запази реч којом се читаоци сугестивно укључују у свет песме и постају њен део.
2. Објасни симболику мотива звезда, који је истакнут и у наслову песме. Какве доживљаје и мисаоне асоцијације звезде подстичу у свести лирског субјекта? Шта је сугерисано гледиштем да сјај звезда не светли, већ гори? Запази које лирски субјекат види звезде. Зашто су оне „високо у грању”, а не на небу? Какву симболику има завршна слика звезданог неба које се осликава на површини мора? Протумачи је.
3. Запази у којој строфи се мења временски план сугестивног говора лирског субјекта. Шта ова временска разлика наговештава? Посредством којих мотива су приказана осећања љубави и страсти? Чиме је подстакнуто сећање лирског субјекта?
4. Детаљно проучи звучни слој песме. Обрати пажњу на и објасни шта се њима дочарава и сугерише.
5. Објасни у којој познатој песничкој форми је испевана Дучићева песма. Који аутор је ову форму увео у књижевност?
6. Какву моћ имају племенита осећања у човековом животу? Чему се приближава човек који је вољен и који воли? Шта симболика звезда сведочи о осећањима заноса, страсти и љубави?
О писцу
Јован Дучић (1874–1943), српски песних епохе модерне. Започео је стваралаштво под утицајем Војислава Илића, али је врло брзо формирао оригиналан песнички стил, који ни данас не престаје да инспирише српске песнике. Његова сабрана дела, објављена већ 1930. године, обухватају три песничке књиге (Песме сунца, Песме љубави и смрти, Царски сонети), књигу песама у прози Плаве легенде, књигу путописне прозе (Градови и химере) и популарну књигу Благо цара Радована.