Дjевојка је сунцу говорила:
„Јарко сунце, љепша сам од тебе!
Ако ли се томе не вјерујеш,
ти изиђи на то равно небо,
ја ћу изић’ за гору на воду.”
Када јутро ведро освануло,
излазило на небо сунашце,
а дјевојка за гору на воду.
Угледа је лијепо сунашце,
угледа је кроз јелово грање:
кол’ко се је ашик учинило,
трипут је се сунце заиграло,
па одвуче лијепу дјевојку,
да је узме себи за љубовцу,
од ње поста звијезда Даница.
Народна лирска митолошка песма
Извор:
Антологија лирске народне поезије.
Приредио Миодраг Павловић.
Београд: Вук Караџић, 1982, стр. 31.
Тумачење
1. Какав изазов је девојка упутила Сунцу? Шта ју је подстакло да му се обрати?
2. Каква значења у песми остварују мотиви Сунца, горе и воде (извора)?
3. Како се Сунце понаша приликом јутарњег сусрета с девојком? Којим стилским средствима су приказани његово расположење и јачина племенитих осећања?
4. Чиме је девојка заслужила да је Сунце начини љубовцом? Који стихови о томе сведоче? Какво виђење лепоте је народни колектив изнео овом песмом?
5. Проучи поетске просторе у песми. Обрати пажњу на девојчино кретање од свог дома до извора и од планинског врха ка небу. Шта њен долазак на небо казује о снази лепоте и љубавног осећања?
6. Проучи звук и ритам песме. Обрати пажњу на избор и распоред речи. Какав ритам се успоставља у стиховима? Запази понављања гласова и речи. Шта се на тај начин истиче?