Данте Алигијери: Пакао (одломак)

Певање пето
Круг други: Развратници

Тако сиђох из првог круга несреће
у други мање простран где туга
болнија је, па јауке изазива веће.                                3
Ту страшни Минос режи као куга:
на улазу грехе одмерава;
суди и вртећи репом казује број круга.                         6
Када душа у којој несрећа рођења спава
пред њега дође, па се исповеди,
тај зналац грехова означава                                         9
коje место у паклу јој следи;
увије реп толико пута
колико кругова ниже њен грех завреди.                      12
Пред њега безброј душа залута
и редом долази да чује пресуду;
исповеди се, казну чује, па доле одлута.                     15
„Ох ти што се нађе на овом страшном спруду”,
рече Минос када виде мене тада
прекидајући посао на своме суду,                               18
„пази како улазиш и коме верујеш пун јада:
нека те не заварава ширина капије!...”
А мој ће му вођа: „Што вичеш сада?                            21
Да му запречиш суђени пут добро није:
тако жели онај што када жели
може што хоће, не питај више, боље ти је!”                 24
У тај трен почех звук невесели
да разбирам и нађох се на оној страни
где ме потресе плач васцели.                                      27
Стигох на место где не светле дани
што риче као море у олуји,
када га туку ветрови разнострани.                              30
Паклена олуја ту вечно бруји,
носи душе у своме вртлогу,
бије их и врти у својој струји.                                     33
Када на урвине ставе ногу,
чују се крици, плач и стењање,
клетве свакојаке упућују богу.                                    36
Разумех да су на такво стање
oсуђени они што им је било
од разума јаче телесно уживање.                                39
Као што чворак шири своје крило
зими у јату широком и густом,
тако те зле духове олујно шило                                   42
баца тамо амо у вијању пустом;
никада им ни зрачак утехе не сине
да се надају одмору, а некмоли опроштају ком.            45
Па као што ждралови певају жалосно кроз висине
летећи у дугоме низу дуж неба плава,
тако видех да долазе уз крике њине                            48
сени ношене олујом што не јењава,
и зато рекох: Учитељу, ко су ове сене
што их црни дух тако кажњава?                                   51
„Прва о којој желиш да чујеш од мене”,
рече ми, „царица се звала
за многе народе оновремене.                                       54
Блуду се је до те мере одала
па је похоту озаконила
да спере срамоту у коју је пала.                                   57
Предање каже да је то Семирамида учинила
која наследи Нина коме би жена:
сада султан влада земљом што је њена била.               60
Друга је она што се због љубави уби ојађена
и не би верна Сихејевом пепелу;
ту је и Клеопатра распаљена.                                       63
Јелену види која, с ватром у телу,
толико зла дозва, па Ахилова тамо је сена
који се за љубав борио пред смрт невеселу.                 66
Види Париса, Тристана”; и тога трена
више од хиљаду сена ми је показао
што их од живота растави љубав снена.                       69
Пошто сам мога учитеља саслушао
како набраја жене из давнине и витезове,
сажалих се тако да замало у несвест нисам пао.           72
Заустих: „Песниче, чуј речи ове,
радо бих разговарао са оно двоје
што се чини да на ветру лако плове.”                           75
А он мени: „Када дођу близу руке твоје,
ти их замоли чим буду на твојој страни,
у име љубави што их води, и доћи ћe обоје.”                78
Чим их ветар ка нама накани,
прозборих: „О, душе ожалошћене,
дођите да разговарамо, ако то бог не брани.”               81
Као што голубице жудњом привучене
уздигнутих крила у гнездо мило би слетеле,
долетевши кроз ваздух жељом ношене,                        84
тако су из јата, где и Дидона беше, излетеле
те душе прилазећи нам кроз ваздух пун море,
толико су моје речи љубав плеле.                                87
„Ох, блага душо и мили створе
што кроз ваздух пун тамнога немира
посећујеш нас што свету окрвависмо одоре,                 90
да нам је пријатељ краљ свемира,
молили бисмо га да те миром обрадује,
јер си се сажалио на грехе нашега хира.                      93
О ономе што душа вам жели да каже и чује
слушаћемо и зборити са вама
док ветар, као сада, мирује.                                        96
Земља где сам рођенда и ја сама
тамо је где По ка мору пристаје
да се смири са својим притокама.                                99
Љубав којој се племенито срце брзо предаје
обузе њега због лепоте моје, које
неста, тако да и сада у мени бол траје.                       102
Љубав што никоме ко воли не прашта то је,
па и мене таквом снагом заврти
да, као што видиш, још не напушта срце моје.            105
Љубав нас доведе до смрти:
Каина чека онога ко нас уби.”
Тако нам рекоше у тај час шкрти.                               108
Пошто сам разумео њихов удес груби,
погнух главу и дуго стајах у сени
све док песник не рече: „Шта ти би?”                         111
Када се огласих, рекох: „Јао мени,
колико слатких мисли, колико жеље у срцима,
наведе њих на тај корак изгубљени!”                         114
Затим прозборих окренувши се њима
овим речима: „Франческа, твоје муке
тугу и сажаљење буде у мојим грудима.                     117
Реци ми: уз уздахе, те слатке звуке,
коме си и зашто љубав дала,
како су вам се у тајној жељи сплеле руке?”                120
А она ћe мени: „Нема већег жала
од сећања на доба што срећом зраче
у време јада: то твој учитељ зна, вала!                      123
Како је почела и расла све јаче
љубав наша, ако желиш толико да знаш,
испричаћу као биће што збори и плаче.                     126
Читали смо једнога дана из доколице баш
о Ланселоту како га је љубав мучила:
сами смо били, не сумњајући у удес наш.                   129
Више пута ватра ока нам се укрстила
док смо читали и бледела нам лица тога дана,
али само на једноме месту тела су нам попустила.      132
Када прочитасмо да на жељени осмех усана
пољубац спусти тај витез заљубљени,
овај што ме неће напустити ниједнога дана,               135
на усне ми положи пољубац острашћени.
Као Галеот писац књиге проводаџија je био:
тога дана више нисмо читали занесени.”                    138
Док је један дух то говорио,
други је плакао тако да од јада
к,о да сам умро ја сам се онесвестио
и пао к,о што мртво тело пада.                                  142

Извор:
Данте Алигијери. Пакао.
Превод и пропратни текстови Драган Мраовић.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998, стр. 58–63.

Тумачење

1. Антички мотиви
Пажљиво читај одломак из петог певања Пакла и уочи његове главне карактеристике. Запази присуство античких мотива. Протумачи њихову симболику и уметничку улогу. Анализирај теме које се покрећу у одломку. За какве се моралне преступе кажњавају они који бораве у овом делу пакла? Које се мане и пороци у овом певању нарочито осуђују? Зашто баш они? На каква те је размишљања подстакао овај одломак? Представи их и протумачи.
2. Вергилије
Уочи приповедачеве реакције на призоре и ликове које сусреће. У каквим су односима он и Вергилије? Из којих стихова сазнајеш да се песник налази у повлашћеном положају на овом чудесном путовању? Какве утиске и реакције песника изазивају изглед поетског простора и атмосфера која у њему влада? Како песник реагује на информације које добија од Вергилија? Образложи због чега је боравак међу развратницима код песника изазвао снажне духовне тегобе. До каквих је спознаја о људској природи и животу он дошао на овом месту?
3. Проклињање душа
Опиши изглед другог круга пакла. Којим се бојама и звуцима дочаравају тегобност и мучна атмосфера? Какву симболику остварују мотиви таме и ветра? Опиши атмосферу коју стварају јауци, дозивања и проклињања душа из пакла. Зашто су душе развратника приказане у вихору који их непрестано врти? У којим је стиховима истакнута јачина њихових паклених мука?
4. Развратници
Представи ликове из другог круга пакла. Како је Вергилије објаснио Дантеу разлоге због којих су они доспели управо на то место? Шта је свима њима заједничко? Које моралне преступе и мане жигоше појава њихових ликова у пакленом кругу развратника? Које су грехове, осим развратништва, они починили? Наведи их и критички прикажи. Из којих времена и друштвених слојева потичу поменути ликови? Зашто се развратништво подједнако везује и за митске ликове и за историјске личности? Присуство ког лика међу развратницима те је највише изненадило? Зашто?
5. Франческа и Паоло
Који ликови посебно привлаче Дантеову пажњу? Зашто баш они? Повежи свој одговор са подацима о прототипским личностима Франческе ди Римини и Паола Малатесте. Анализирај слику којом је приказан њихов приступ Дантеу. Какав песников став се одражава у лиризму такве дескрипције? Проучи Франческин монолог. Објасни како је она приказала околности које су Паола и њу довеле међу развратнике. Зашто је указала на то да ће њихов убица боравити у Каини? Шта је подстакло љубав Франческе и Паола према њеним речима? Који се важни ставови о моралном дејству књиге и књижевности запажају у Франческиним гледиштима?
6. Судбина
Због чега је Дантеа дирнула управо судбина ових љубавника? Зашто они у њему изазивају тугу и сажаљење? Упореди Франческину судбину са судбином Семирамиде. Која од њих је починила морални преступ, а која је показала слабост? Зашто је тешко одупрети се емоцијама? Препознај у значењима овог певања оштру осуду моралних преступа, али и хуманистичка гледишта на људске мане и слабости. Протумачи их у складу са наговештајем нове епохе.

Корак напред

  • Француски вајар Огист Роден направио је 1889. године скулптуру коју је назвао Франческа ди Римини. Нешто касније стручњаци и колеге предложили су овом уметнику да дело носи назив Пољубац.
  • Размисли о могућим вајаревим разлозима да му инспирација буду личност и лик Италијанке која је овековечена и у Дантеовом Паклу.

Задатак

  • Дантеову визију поетских простора Божанствене комедије објашњавали су многи проучаваоци овог дела, приказујући их, између осталог, цртежима, скицама и шемама.
    У Дантеовом делу пакао је приказан као подземни свет, чистилиште се као острво уздиже усред океана, док се рај пружа небеским пространством. Протумачи симболику општег изгледа сва три простора. Пакао се левкасто спушта ка центру земље, а душе грешника су распоређене према тежини греха, од мањег ка већем. Душе у чистилишту успињу се са нижег на виши ниво кругова којима је планина опасана. Све душе у рају су заједно, окупљене у кружној сфери, вечно окренутој Богу.
  • Који грехови су остављени пред вратима пакла? Проучи градацију у приказу степена грешности. Каква гледишта она подстиче код тебе? Прокоментариши на који начин приказани грехови и њихово градирање одражавају схватања са почетка 14. века.
  • Који грехови су приказани и протумачени као највећи? Какве ставове имаш према оваквом поретку грехова? Детаљније образложи своја гледишта.
  • Тумачи симболику стрмих успона планине који прочишћене душе воде ка земаљском рају. Детаљније протумачи симболику мотива успона и воде.
  • Шта уочаваш у чињеници да су изопштеници из цркве смештени надомак обале? Запази који грехови су груписани у претчистилиште, а који у чистилиште. Објасни основне критеријуме овакве поделе. Какви су твоји ставови према тој подели? Образложи их.
  • Истакни које се мане приказују у чистилишту
  • Протумачи наредни литерарни паралелизам у Дантеовом делу: душе у паклу су без могућности кретања из једног поља у друго, душе у чистилишту су у успону, а душе у рају су сједињене.
  • Рајска пространства су сачињена од девет покретних небеса која окружују земљу. Како су у њима распоређене душе? Запази које се врлине награђују присуством у рају. Које би им се, према твом мишљењу, могле придодати? Зашто?
  • Која рајска небеска сфера посебно привлачи твоју пажњу? Објасни зашто.
  • Беатриче доводи лик Дантеа до Бога. Каква се симболика постиже на овај начин? Зашто се узвишене врлине, љубав и Бог, повезују?