На прелазу из 13. у 14. век у свету културе, нарочито у књижевности, долази до значајних промена које наговештавају ново доба. Другачији, свежи и од строгих црквених догми ослобођени ставови према животу и смислу људског постојања уочавају се, пре свега, у односу према језику књижевног дела. Остварење намере да се пише језиком којим се и говори није било лако, нити је текло спонтано. Ослобађање од званичног језика цркве истовремено је захтевало потрагу за стилом којим би се обликовала дела писана на народном језику.

Италијански писац Данте Алигијери (1265–1321) упустио се у испитивање стваралачких могућности народног језика. Први пут је у његовом делу народни језик заблистао у пуној лепоти и показао се подесним за приказивање најсложенијих осећања, тема и мисли. Данте је до оригиналних језичких решења долазио пажљиво бирајући елементе из различитих италијанских говора, које је стваралачки развијао у делу. Данас га људи широм света и становници Италије с правом и поносом називају оцем италијанског језика.

Дантеово посвећено проучавање народног језика запажа се у његовом филолошкофилозофском тексту О умећу говорења на пучком језику, написаном на ученом латинском језику.

Дантеово животно дело првобитно је било названо Комедија. Овакав наслов није требало да укаже на припадност жанру, већ да представи богатство света дела, ликова и појава који се представљају и дочаравају. Писац Ђовани Бокачо, аутор Дантеове биографије, први је уз оригиналан наслов дела употребио придев божанствена, указујући на карактер, естетске домете и значај дела. Овај наслов дело носи од 16. века.

Божанствена комедија повезује средњовековну мисао и виђење света са новим добом. Религија, морал, човекова судбина и схватање Бога приказују се и тумаче као јединствено људско индивидуално искуство, а не као религијска догма. Троделну структуру дела чине три спева: Пакао, Чистилиште и Рај. Лик песника је приказан у својству приповедача, путника, кога кроз два царства, према дозволи Бога, најпре води антички песник Вергилије, односно његова душа, да би његову улогу у пределима раја преузела Беатриче. Градацијски приказано путовање доводи песника до Беатриче, за којом је жудео читавог живота, али врхунац необичног путовања јесте визија, односно спознаја Бога.

Структура и композиција Божанствене комедије промишљено су остварене. Сваки део спева има 33 певања, с тим што Пакао има и Пролог, што укупно даје 100 певања. Певања су од по неколико стотина стихова и испевана су у терцетима, а свако од њих посвећено је специфичном простору предела пакла, чистилишта и раја, у које песник доспева. Строгост композиције успоставља формалну симетрију између певања, али формира и низ паралелизама. Загонетна логика и симболика бројева били су – и још увек јесу – тема бројних проучавања и интерпретација Божанствене комедије.

Корак напред

• Посматрај слику Данте и Беатриче Хенрија Холидеја из 1888. године. Запази какве утиске и доживљаје подстичу призори и колорит слике. Уочи каквим се бојама, светлошћу, сенком и детаљима слика градски предео, животна свакодневица и поетска атмосфера дана. Анализирај сцену сусрета ликова на улици. Одгонетни какви односи владају између ликова. Запази каква интересовања и ставове разоткривају усмереност њихових погледа и приказани покрети. Како је дочарана уздржана достојанственост издвојеног женског лика на слици? Шта став и гест мушкарца сведоче о његовом емотивном односу према овој жени?
• Беатриче је дуго сматрана ликом створеним у песниковој машти, у налету инспирације. Ипак, Беатриче је била историјска личност и она је преминула 1290. године. Друштвени обзири и норме понашања спречавали су је да одговори на песникову љубав. Она је остала Дантеов стваралачки подстицај, који га је довео до другачијег, од средњовековне епохе знатно измењеног, виђења песништва, морала и живота. Посветио јој је кратко дело под називом Нови живот (Vita nuova). У лику вољене особе Данте је пронашао врхунске вредности. Његове емоције, судбина и надахнуће усмериће стваралаштво читаве европске књижевности хуманизма, а потом и ренесансе. Лик жене је симбол узвишене и недостижне лепоте. Од личног искуства Данте доспева до универзалних спознаја живота, његових изазова и лепота, вредности и често нерешивих загонетки. Лик Беатриче наћи ће се и у средишту Божанствене комедије.