Шта се б’јели у гори зеленој?
Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
Да је снијег, већ би окопнио,
лабудови већ би полетјели.
Нит’ је снијег, нит’ су лабудови,
него шатор aгe Хасанаге;
он болује од љутијех рана.
Об’лазе га мати и сестрица,
а љубовца од стида не могла.
Кад ли му је ранам’ боље било,
он поручи вјерној љуби својој:
„Не чекај ме у двору б’јелому,
ни у двору, ни у роду мому.”
Кад кадуна р’јечи разумјела,
још је јадна у тој мисли стала,
јека стаде коња око двора;
тад’ побјеже Хасанагиница
да врат ломи кули низ пенџере;
за њом трче дв’је ћере дјевојке:
„Врати нам се, мила мајко наша!
Није ово бабо Хасанага,
већ даиџа Пинторовић беже.”
И врати се Хасанагиница,
тер се вјеша брату око врата:
„Да мој брате, велике срамоте,
гдје ме шаље од петоро дјеце!”
Беже мучи, ништа не говори,
већ се маша у џепе свионе,
и вади јој књигу опрошћења,
да узимље потпуно вјенчање,
да гре с њиме мајци унатраге.
Кад кадуна књигу проучила,
два је сина у чело љубила,
а дв’је ћере у румена лица,
а с малахним у бешици синком
од’јелит’ се никако не могла;
већ је братац за руке узео
и једва је с синком раставио,
тер је меће к себи на коњица,
с њоме греде двору бијелому.
У роду је мало вр’јеме стала,
мало вр’јеме ни недјељу дана.
Добра када и од рода добра,
добру каду просе са свих страна,
а највише имоски кадија.
Кадуна се брату своме моли:
„Ај тако те не желила, брацо,
немој мене дават’ ни за кога,
да не пуца јадно срце моје
гледајући сиротице своје.”
Али беже ништа не хајаше,
већ њу даје имоском кадији.
Још кадуна брату се мољаше
да напише листак б’јеле књиге,
да је шаље имоском кадији:
„Дјевојка те л’јепо поздрављаше,
а у књизи л’јепо те мољаше:
кад покупиш господу сватове,
и кад дођеш њеном б’јелу двору,
дуг покривач носи на дјевојку,
када буде аги мимо двора,
да не види сиротице своје.”
Кад кадији б’јела књига дође,
господу је свате покупио,
свате купи, греде по дјевојку.
Добро свати дошли до дјевојке,
и здраво се повратили с њоме;
а кад били аги мимо двора,
дв’је је ћерце с пенџера гледаху,
а два сина пред њу исхођаху,
тере својој мајци говораху:
„Сврати нам се, мила мајко наша,
да ми тебе ужинати дамо.”
Кад то чула Хасанагиница,
старјешини свата говорила:
„Богом брате, свата старјешина,
устави ми коње уза двора
да дарујем сиротице моје.”
Уставише коње уза двора.
Своју дјецу л’јепо даровала:
сваком сину ноже позлаћене,
свакој ћери чоху до пољане,
а малому у бешици синку,
њему шаље убошке хаљине.
A то гледа јунак Хасанага,
пак дозивље до два сина своја:
„Ход’те амо, сиротице моје,
кад се неће смиловати на вас
мајка ваша срца каменога.”
Кад то чула Хасанагиница,
б’јелим лицем у земљу уд’рила,
упут се је с душом раставила
од жалости гледајућ’ сироте.
Извор: Хатиџа Крњевић.
Антологија народних балада.
Београд: Српска књижевна задруга, 1978, стр. 68–70.
Тумачење
1. У чему сагледаваш снагу и лепоту баладе о Хасанагиници? Шта је, према твом мишљењу, у песми највише привлачило пажњу писаца као што су Гете и Пушкин? Који детаљи баладе су посебно загонетни? Образложи своје мишљење.
2. За баладу је карактеристично присуство елемената који су својствени различитим књижевним родовима. Запази лирске елементе у песми. Илуструј запажања конкретним стиховима. Која се обележја Хасанагинице везују за епски књижевни род? Каква збивања су приказана у делу? Иако се о догађају приповеда, по чему се ова песма битно разликује од епских остварења? Шта је у песми драматично? Због чега се истиче трагичност обрта? Аргументовано протумачи своја запажања.
3. Којом стилском фигуром се отвара свет ове песме? Протумачи симболику боја, простора и мотива који учествују у почетној слици. Посматрај их у контексту целе песме. Каква дешавања и доживљаје наговештава и сугерише експозиција баладе?
4. Како је дошло до неспоразума између Хасан-аге и његове љубе? Како разумеш Хасанагиничин стид? Који разлози су је могли спречити да обиђе рањеног мужа? Због чега је Хасан-агина порука оштра и сурова?
5. Која духовна стања и размишљања разоткривају Хасанагиничини поступци приликом доласка брата? Какво решење је бег имао за сестру? Запази и протумачи Хасанагиничине поступке. Откриј како се приказују њена сложена психолошка стања. Због чега је њено делање углавном сведено на ћутање? Каква је дешавања подстакло то ћутање? Које важне одлуке Хасанагиница није могла да донесе самостално? Због чега? Које одлуке успева да спроведе у дело? Шта је њима желела да каже и поручи Хасан-аги, деци, брату и друштву?
6. Прати Хасанагиничин однос према деци. Издвој сцене у којима су сугестивно дочаране узајамна љубав и приврженост. Шта се догодило када је Хасанагиница са сватовима пролазила поред некадашњег дома? Како тумачиш њене поступке? Шта даривањем поручује деци, а шта Хасан-аги?
7. Протумачи Хасан-агине речи са почетка и краја баладе. Запази да је његово обраћање супрузи увек посредно. Протумачи на који начин је таква комуникација допринела продубљивању трагичког неспоразума.
8. Објасни шта је у овим збивањима трагично. Проучи дубље узроке Хасанагиничиног страдања. Зашто је важно испољавати љубав? На који начин је могуће превазићи чак и најсложеније неспоразуме? Откриј и друга естетска значења. Тумачи их свестрано и аргументовано.
Задатак
Подсети се народне баладе Женидба Милића Барјактара. Издвој кључне разлике између лирског и епског књижевног рода. Сажето их прикажи на часу, истичући особености лирско-епских народних песама.
Корак напред
• У договору са наставником организујте групни рад поводом тумачења Хасанагинице. Свака група ће имати задатак да о делу и поводом њега проучи одговарајуће секундарне изворе и да на основу њих припреми групну презентацију предложене теме. Своје радове групе могу приказати пред одељењем на неком од часова предвиђених за то.
• Прва група
Прочитајте и проучите студију Хасанагиница Хатиџе Крњевић. Припремите се да уз помоћ података из овог научног рада укратко прикажете историјат бележења ове народне баладе, као и гледишта на тумачење спорних места у њеном тексту.
Извор: Krnjević, Hatidža. Hasanaginica, u: Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit, 1980, str. 64–108.
• Друга група
У договору са наставником одаберите две народне баладе из Вукових збирки народних песама и припремите се да проучите њихове одлике и да их упоредите са својствима и одликама структуре Хасанагинице. (Ова група ће истаћи шта је народним баладама заједничко, а шта сваку од њих чини оригиналном уметничком творевином.)
Извор према бечком издању Вукових Српских народних пјесама.
• Трећа група
Проучите одреднице трагедија и трагично из одговарајућих речника књижевних термина. Укратко реферишите о томе шта се подразумева под трагедијом као драмском врстом, а потом представите својства дешавања која се приказују у уметничким делима, а која се сматрају трагичним. У завршници излагања, на примеру баладе Хасанагиница, прикажите и протумачите елементе трагичног.
Извори: Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit, 1992; Popović, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos аrt, 2007.