Одломак о Косовском боју
19. [...] (Поче се) уздизати најмлађи Орханов син Амурат и покори многе западне (земље). Најпре се устреми на кнеза Лазара. Овај (Лазар) није више желео да чека и да заборави на удове своје, који су као и Христови били сечени и растрзани, него (реши) да ту срамоту отклони или да сам умре и (то) посведочи мучеништвом. (Зато), вођен мислима својим, пође на и битка беше на месту званом Косово. Међу војницима који су се борили беше један, веома (по имену Милош), кога оцрнише завидљивци пред господаром говорећи да је неверан. А овај (Милош), желећи да покаже како је веран (кнезу Лазару), као и то да је храбар, нађе погодно време и пође ка самом врховном заповеднику, правећи се да је пребег; (Турци) му направише пролаз. Кад је био близу (султана), изненада појури и зари мач у тог ужасног и страшног . Ту и сам од њих погибе.
У почетку су Лазареви војници одолевали (непријатељу) и побеђивали су. Али, већ беше касно за избављење. Зато и син тога цара (тј. султана) ојача у тој бици и победи, по Божјој вољи, како би се велики (Лазар) и они који са њим беху овенчали венцем мучеништва. И шта после овога беше? (Кнез Лазар) блажену смрт постиже тако што му је глава посечена, а његови мили саборци молили су усрдно да најпре они буду погубљени како не би његову смрт гледали.
Ова битка беше године 6897 (1389), месеца јуна, (у) 15 (дан). А овај (Лазар) прими мученичку смрт и види се данас као да је жив у великој обитељи (манастиру) по имену Раваница, коју сам сагради, а (мученици) га искрено прихватише и сада са њима ликује на небесима. [...]
Одломак о погибији Марка Краљевића и Константина Драгаша
33. Онај страшни и горди (цар) умисли да зарати са Угровласима; подиже се са свом силом својом, дође и пређе Дунав године 6903 (1394) и сукоби се са великим и самодржавним војводом Јованом Мирчом; (у тој борби) проли се неисказано много крви. Тада краљ и Константин погинуше. У тој бици, са овим господарима, учествоваше и кнез Стефан, о коме говоримо. Сви они беху са Исмаилћанима не по својој вољи, него по нужди; причају (тако) о блаженом Марку да је рекао Константину: „Кажем и молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека први погинем у овој бици.” Вративши се својој кући, цар (Бајазит) са њима учини примирје. [...]
Како је деспот Стефан Лазаревић добио Београд
48. Обилазећи земљу свога и заузевши околне крајеве, учини од њих пријатеље (себи), а оне земље које су се од старине, у нека времена, називале српским привуче к себи а неке и покори. Кад је западни цар () чуо за ово, посла к њему да утврде (њихово) пријатељство. (Деспот), пошто сачека погодно време да се са њим спријатељи, лепо прими гласника, угости га како доликује, а са оним ко га је послао утврди пријатељство. Он (Деспот), обилазећи и разгледајући земљу, као што рекосмо, нађе раније поменуто место по имену Београд и измоли (га) од ; (Београд), иако лежи у српским крајевима, изгледа као да је на срцу и плећима угарске земље. Стога и склопи уговор с њима и прихвати се посла. Обилазећи и друге своје градове утврђиваше их, а оне које су Исмаилћани самовољно отели поново узе. Судије које су тамо раније биле постављене побегоше. [...]
Превела са српскословенског језика Гордана Јовановић.
Извор: Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића, деспота српског, Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, 2009, стр. 31–32, 35, 37–38. Већина напомена уз текст преузета је из овог издања.
Рад на тексту
1. Које све важне историјске чињенице садржи одломак о Косовском боју? С ким се пореди кнез Лазар? Објасни симболику венца мучеништва у контексту хришћанске религије.
2. Како је приказана погибија Марка Краљевића? Шта је он у последњим тренуцима свога живота пожелео?
3. Објасни како је деспот Стефан Лазаревић добио Београд на управљање. Којим особинама је то постигао?
Кључне речи
житије, приповедање