Новела (итал. novella – новост) – краћа прозна творевина која приповеда о неком необичном догађају, са израженом поентом (истицање најзначајније мисли). Често је заснована на анегдотском заплету. Творац ауторске новеле је италијански писац Ђовани Бокачо. Он је написао збирку новела Декамерон.
Одлике ауторске новеле:
• сажето приповедање о једном значајном догађају из живота јунака који се догодио неочекивано;
• садржи један догађај, мањи број ликова и свих пет етапа у развоју радње (експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет);
• приповедање је временски и просторно ограничено;
• употреба унутрашњег монолога и тока свести доприноси емоционалном и психолошком приказивању ликова;
• до расплета долази нагло, изненадним обртом у нарацији.
Психолошка мотивација открива душевне особине лика, његов унутарњи живот. Јунак изражава своја осећања, расположења и размишљања. Монологом и унутрашњим монологом изражава се стање свести и подсвести јунака. Међутим, јунаков карактер открива се и у његовим поступцима према другим ликовима, у дијалогу с њима и у односу према средини у којој живи.
Унутрашњи монолог представља неизречено размишљање лика. Унутрашњи монолог је у првом лицу и испољава се у сложеним, најчешће безизлазним ситуацијама у којима се лик нађе. Употребљава се да би се истакло психолошко стање јунака (његове најинтимније мисли и осећања). Лик своја размишљања износи без логичког реда, онако како се јављају у његовој свести.
„Треба коња обићи", мисли Јона.