51. Овај (Деспот) ни најмање не отпочину, као (и сваки) онај који је изузетно храбар, него се прихвати (посла) око поменутог града, који беше (један) од тих великих старих (градова), а на красном месту, као мало где у васељени, што више пута рекосмо; беше простран по изгледу, (налик) на бродска једра у пристаништу; (имао) је сваковрсна утврђења и (могућност) добављања хране. Не могосмо (тако нешто) било где замислити (да постоји), нити (наћи) таквог уточишта, нити (могућност) да му се приђе и са воде и са копна; кад би под њега дошло и хиљаде (војника), помоћ је могла стићи, (а они који су) унутра могли су, пошто би се прибрали, изненада започети битку. Рече ли ко да било где (постоји) такав град? Деспот, видевши и осмотривши ово, брже од оног равноапостолног, беше упоран да се све што је могуће брже (уради).
И ко је у могућности да писаном речју искаже какав је положај, изглед и лепота (Београда)?! Сазида (Деспот) и многе утврђене куле за људе који живе унутра и напољу; зато се за (београдско) узвишење, као за соломонско у Јерусалиму, могло рећи: од (ових) здања сенка падаше по околини (као што је падала) од високих, моћних вавилонских врата. Беше и висећи врт са кога је овај горди (Деспот), пошто се попео, рекао: „Не саздах ли ја све ово крепком десницом и мишицом подигнутом?” Заиста је овај (град) од свих царских (градова) најлепши изглед имао. А Деспот је свагда својим изабраним одговарајућим причама тумачио јеванђељске речи и као учитељ их је подучавао. И царску је (палату) украсио веома китњастим узвишењем, (а) изван двојних бедема (ископао је) веома добре ровове. Овај (Београд) заиста беше седмоврх, веома велики и прекрасан, сличан Сиону у вишњем Јерусалиму, због чега и пророк тамо узвикну: „Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј кћери Јерусалимска; јер си на висинама и долазак царев угледала си.” Други је (врх, тј. кула, узвишење) на рекама и тамо је пристаниште за лађе са северне стране великог града, који је сличан нижњем Јерусалиму; била је жеља да се (он) шири (и) са истока; (а) причали су (људи) да у васељени (ништа) слично Јерусалиму нису видели осим овога града (Београда), (само што нема) Јелеон; он, (међутим), уместо Јелеона има рајску реку, која тече ка истоку. Овај други град (тј. узвишење) по свему је сличан Сиону, где је живоносни гроб. Трећи (град, тј. узвишење, кула) налази се (тамо) где је пристаниште за царске лађе, а он има и многобројна утврђења. Четврта велика кула слична је самом дому Давидовом, и по опкопима, и по грађевинама и по месту (где се налази). Кад се (ова четврта кула, град или узвишење) прође, (долази се) до пете, у којој су сва царска складишта (и скровишта).
Шести град (тј. кула, узвишење) налази се на истоку од претходног, (као) стуб који раздваја обе куле, па се, према Соломону, може рећи: „... кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко”. Он се, као неко невероватно чудо, види из свих удаљених предела, утврђен зидинама. Седми град (тј. кула, узвишење) је (ка) западу, (у њему је) други царски дом на узвишењу. Кроз (све) њих пролазио је благочастиви (Деспот) (идући) ка лађама, као неким тајним путем.
Горњи град има четвора врата, са истока, запада, севера и југа; пета воде у унутрашњи град. (Она) велика (врата) на истоку и југу (имају) велике стубове и мостове, који се помоћу ланаца подижу. Према западу су мала врата, која такође имају мост; према северу су мала (врата) која воде у мали град, ка рекама. А врата која воде у кулу и она имају мост на ланцима преко прокопа. (Београд) је имао приступ само са југа, (а) са истока, запада и севера изузетно јако су га штитиле реке. На истоку града (била) је велика црква, (ка којој) се силази као (ка) кедарском потоку, према Гетсиманији. Та (црква) је митрополија (посвећена) Успењу Пречисте Богородице; имала је општежитељни (манастир) (и) била је украшена разноврсним вртовима; (поседовала је) многа богатства, (многа) села и друге (манастирске) обитељи; била је (и) седиште београдског митрополита, егзарха свих српских земаља. Она је, у време благочастивог (Деспота), била богатија од других (цркава). Изгради (Деспот) и нову цркву у Периволији, посвећену трима великим светитељима, (одређену) да буде гробна црква архијереја те цркве. Сазида и странопријемницу за болне и у њој цркву (која се налазила) на преслаткој (лековитој) води посвећену светом чудотворцу Николи. Засади и вртове са разноврсним изабраним плодовима, приложи јој села и многа имања; у тој (странопријемници) хранио је болесне и странце и давао им што им је потребно. Из читаве своје земље сакупи најбогатије људе и насели их у том граду (Београду), као што некад (учини) у своме граду равноапостолни (раван) дванаесторици апостола.
Тај град (Београд) ослободи (давања) разноврсних намета; даде повластице (овим богатим људима) заклињући се тврдом вером да се неће поколебати; у (тој заклетви наводиле су се) и благодати Божије садржане у слободи од ропства; писмо са златним печатом на коме је лик овога града даде им; а ако ко хоће куповати нешто у било којој области, добиће писмо са печатом да је становник тога града (Београда) и нигде неће плаћати ни царину ни путарину. Измоли и утврди од околних обласних господара, па и од самога краља, да по овим земљама трговци буду ослобођени (дажбина). Зато из свих околних крајева непрестано, из дана у дан, долажаху (људи) и за кратко време град се густо насели. Међутим, колико год се (град) увећавао, дарежљивом (Деспоту) није било довољно. И из својих земаља записивао је и сакупљао (људе) као (што је чинио) Немија. И више од (свих својих) градова овај (град) је (Деспот) чувао и снабдевао свим што је потребно, јер беше царски дом. И у све дане (његовог) живота овај град се просвећиваше и узрасташе, па се и њему, као и Јерусалиму, могло рећи: „Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они сакупљају...” Толико о томе.
Превела са српскословенског језика Гордана Јовановић.
Извор: Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића, деспота српског, Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Београд, 2009, стр. 31–32, 35, 37–38, 40, 41, 56–61. Већина напомена уз текст преузета је из овог издања.