1. Који је период живота господина Симеона описан у наведеним одломцима из житија? У ком лицу Сава о себи приповеда? Шта мислиш, због чега? Како он себе представља? Објасни због чега Симеон долази на Атос.

2. Запази како је представљена Света Гора у житију. При томе узми у обзир алегоријску слику рајске ливаде. Који је средишњи симбол саме слике? Протумачи снажно поетизовану, симболичку представу Свете Горе.

3. Објасни с којом намером Симеон дарује манастире на Светој Гори. Обрати пажњу на то како је приказан његов труд око градње Хиландара. Каква је Савина улога у том подухвату? Посебно запази којим се Симеоновим врлинама диве светогорски монаси. Сети се народне епске песме Свети Саво и протумачи како је лик Стефана Немање остао упамћен у традицији српског народа.

4. У житијима се посебна пажња посвећује јунаковом напуштању овога света. Сава чак у два поглавља (VIII и IX) приказује Симеоново боловање, његове последње тренутке и са посебном пажњом представља преломне моменте. Обрати пажњу на Симеонову поуку Сави. Чему он настоји да поучи сина? Шта нарочито наглашава? Наведи поуке које су посебно привукле твоју пажњу. Објасни због чега.

5. Започињући говор о свом одласку, Симеон се обраћа Сави речима: „Чедо моје вазљубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје". Протумачи значење метафоре: светлости очију мојих. Шта Сава представља у Симеоновом животу? На који начин Симеон настоји да утеши сина?

6. Прочитај још једном опис Савиног дирљивог обраћања оцу. Образложи који ти је моменат био најпотреснији. О чему се Сава исповеда оцу? На чему му је захвалан? Због чега себе сматра грешним? Чему се Сава нада?

7. Шта Сава истиче у сцени Симеоновог умирања на рогозини, с каменом под главом? Какво је Симеоново лице у часу умирања? Где је усмерен његов поглед? Запази које речи он изговара. Образложи како је у наведеним одломцима приказан однос оца и сина.

8. Откриј улогу библијских цитата и алузија у обликовању ликова јунака. Објасни где се библијски цитати најчешће јављају. Која је њихова функција у тексту?

9. Наведи податке из житија које сматраш историјски важним. Шта си све из овог одломка сазнао/-ла о времену у којем су живели Симеон и његови синови Вукан, Стефан и Сава? Објасни како је Сава испунио очев завет.

10. Размисли о мотивима Светог Саве да напише биографију Светог Симеона. Наведи и објасни специфичне карактеристике Савиног дела.

„Стефан Немања био је последњи у низу рашких великих жупана и родоначелник династије владара, који су се по њему назвали Немањићи. [...] Немањићи нису нова династија по пореклу, него по значају који су имали у српској историји. [...] Немањина област налазила се на истоку и у њу је улазило подручје Ибра, Топлица и Дубочица. [...] Значај Стефана Немање не исцрпљује се само у томе што се ослободио стране доминације, што је ујединио српске земље и створио јединствену државу. [...] Немања је тежио да успостави институције које ће његову творевину учинити трајном, а у том правцу су његово дело наставили и довршили његови синови Сава и Првовенчани. Нов стил владања изразио се најпре у подизању манастира. Још као удеони кнез, Немања је сазидао Манастир Св. Николе код Куршумлије, а после победе над браћом подигао је велелепне Ђурђеве ступове на једном брду код Новог Пазара, да би, кад је стабилизовао власт, саградио највећи од свих својих манастира, велику лавру Студеницу, која је због свог статуса и лепоте названа мајком свих српских манастира. Тај рад наставио је и после напуштања престола и повлачења у манастир, најпре у Студеницу, а затим у Свету Гору, где се већ налазио његов најмлађи син Растко, тада већ монах Сава. У новој средини, у интернационалној монашкој републици, каква је била Света Гора, отац и син, оба монаси, постали су блиски сарадници. Главни резултат њиховог рада био је подизање манастира Хиландара и утврђивање његовог правног положаја међу другим светогорским манастирима. Захваљујући својим везама на царском двору (Немањин наследник Стефан био је ожењен ћерком тадашњег византијског цара), постигли су да Хиландар добије потпуну аутономију, потврђену царском повељом, а српски владар му је поклонио богате поседе, што је такође потврђено оснивачком повељом, прво од стране Немање, а затим од стране тадашњег великог жупана Стефана. Тако су Срби добили свој манастир у Светој Гори, какве су до тада имали и други православни народи. [...]
Стари српски манастири имају вишеструки значај у нашој историји: верски, културни, уметнички, национални, политички. У средњем веку и турским временима они су били огњиште духовног и културног живота. Али по улози коју је одиграо у нашој националној историји, ниједан од њих не може се мерити с Хиландаром. Он је једини наш манастир или чак једина српска институција чије је деловање континуирано, од оснивања до данас. [...] У Хиландару је настала прва српска болница (чији је оснивач Свети Сава) и у њему се највише развила наша средњовековна медицина, о чему сведочи Хиландарски медицински кодекс, најзначајнији споменик наше медицине у средњем веку. У Хиландару је настала најстарија српска библиотека, једина наша библиотека која се очувала у континуитету од 13. века па до данас. Та библиотека је двојезичка, словенска и грчка. У њој су сачувани неки од најдрагоценијих српских и словенских рукописа: Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, најстарије српско четворојеванђеље, најстарији рукопис писан на хартији, најстарији словенски споменик писан ћирилицом (Хиландарски листићи, крај 10. и почетак 11. века), најстарији наши споменици црквеног права Хиландарски и Карејски типик [...] Хиландар је и данас једна од најбогатијих ризница црквенословенске књиге: са близу 1000 словенских рукописа насталих између 12. и 19. века, 180 грчких кодекса, близу 80 српских и влашких штампаних књига, са око 30.000 новијих штампаних књига на српском и другим језицима. Са књигама скупљаним без прекида још од краја 12. века, хиландарска библиотека је најстарија, у правом смислу – национална библиотека српског народа."

(Јован Деретић, Културна историја Срба, стр. 70–74)

Након десет година боравка у Србији враћа се на Свету Гору, а 1219. одлази у Никеју, код византијског цара и цариградског патријарха, где је постављен за српског архиепископа, а Српска црква је стекла аутокефалност (самосталност). На повратку у Србију извесно време борави у Солуну, где саставља Номоканон, зборник црквених и грађанских законика. Сава је два пута походио Свету земљу. Пред одлазак на друго ходочашће (1234) напустио је архиепископски положај. Током тог боравка саставио је Посланицу студеничком игуману Спиридону. Враћајући се из Палестине, умро је у Трнову (14/27. јануара 1236). Његово тело пренето је у Србију (у манастир Милешеву). Савине мошти Турци су спалили на Врачару у Београду 1594.