Физичка и хемијска својства алкохола

Изрека „По јутру се дан познаје”, може да се односи и на својства алкохола. Својства алкохола „познају се” по карактеристикама хидроксилне групе.

Физичка својства алкохола

Слично молекулима воде и молекули метанола (слика 1а), као и молекули других алкохола, међусобно могу градити водоничне везе (слика 1б). Присуство и јачина водоничних веза утичу на агрегатно стање, температуре кључања и температуре топљења алкохола.

На основу података у табели испод може се уочити да алкохоли имају више температуре кључања од одговарајућих алкана сличних релативних молекулских маса.

С порастом броја атома угљеника у молекулу алкохола, расту температуре кључања и топљења. На собној температури алкохоли с мање од 11 атома угљеника су течног, а с више од 11 атома угљеника чврстог агрегатног стања. Примарни алкохоли лакше граде водоничне везе него одговарајући терцијарни алкохоли јер је у молекулима тих алкохола мање ометање околних алкил група. Због тога примарни алкохоли имају више температуре кључања од температура кључања одговарајућих терцијарних алкохола.

Молекули алкохола могу да граде водоничне везе с молекулима воде (слика 1в) и захваљујући томе повећава се растворљивост алкохола у води. Алкохоли чији молекули имају мањи број атома угљеника добро се растварају у води, а с повећањем броја атома угљеника у молекулу алкохола, повећава се и део молекула који је неполаран (хидрофобан), што смањује растворљивост алкохола у поларним, али повећава растворљивост у неполарним растварачима (слика 2).

Алкохоли течног агрегатног стања добри су растварачи за друге супстанце. С обзиром на то да у молекулима садрже и поларни и неполарни део, могу да растварају супстанце различите поларности. На пример, уље се не раствара у води, али се релативно добро раствара у етанолу.

Хемијска својства алкохола

1. Реакција оксидације алкохола
Слично свим органским једињењима алкохоли потпуним сагоревањем дају угљеник(IV)-оксид и воду (1).

(1)    [latex]2C_2H_5OH+6O_2\longrightarrow4CO_2+6H_2O[/latex]

Једначина реакције сагоревања етанола

Оксидацијом примарних алкохола, растворима калијум-перманганата или хром(VI)-једињењима (калијум-дихромата или хром(VI)-оксида) настају алдехиди, који даљом оксидацијом као крајњи производ дају карбоксилне киселине (2). Секундарни алкохоли оксидацијом при истим условима дају кетоне (3).

Примарни алкохоли с модификованим (благим) оксидационим средствима могу дати алдехида. Исто се може постићи и са ужареним металима (на пример, бакром) као катализаторима у присуству кисеоника – реакциjа дехидрогенизације (дехидрогеновања) алкохола.

Већином других реакција, у молекулу алкохола може доћи до раскидања ковалентне везе између атома кисеоника и водоника тако да настали производ садржи алкоксидну групу (или јон), док се у осталим реакцијама раскида веза између атома кисеоника и угљеника.

2. Реакција грађења алкохолата
Реакцијом aлкохола у безводној средини са изразитим металима (на пример, натријумом), настају соли – алкохолати (алкоксиди) (4). Те соли садрже алкохолатни (алкоксидни) јон и јон изразитог метала. По IUPAC-овој номенклатури алкохолати имају наставак -олат.

(4)    [latex][/latex]

Општа једначина реакције алкохола с натријумом

Алкохоли су слабе киселине и њихове соли не могу се добити реакцијом алкохола чак ни с јаким неорганским базама, као што су базе алкалних метала. Такође, алкохоли не могу да дисосују у води, нити да мењају боју лакмус хартије.

Добијање алкохолата

3. Реакција добијања естара из алкохола Aлкохоли при одређеним условима с неорганским киселинама (слика 3), које са др же кисеоник, и с карбоксилним киселинама граде естре. На при мер, реакцијoм азотне киселине са алкохолима настају алкил-нитрати (неоргански естри) (7), а реакцијом с карбоксилним киселинама у присуству минералне киселине на стају алкил-алканоати (органски естри) (8). Реакција у којој алкохол и киселина граде естар јесте реакција естерификације.

(7)    [latex]\underset{азотна  киселина}{\textcolor{red}{HO}–\textcolor{green}{NO_2}}+\underset{алкохол}{R–\textcolor{green}{O}–\textcolor{red}{H}}\rightleftharpoons\underset{алкил-нитрат}{R–\textcolor{green}{O}–\textcolor{green}{NO_2}}+\textcolor{red}{H}_{\textcolor{red}{2}}\textcolor{red}{O}[/latex]

Општа једначина реакције естерификације – неоргански естри

4. Реакција добијања етара из алкохола – Вилијамсонова синтеза етара
Етри се могу добити реакцијом соли алкохола (алкохолата) и халогених деривата угљоводоника.

За ту реакцију потребно је алкохол превести у одговарајући алкохолат, а затим додати халогеналкан. Реакцију је осмислио хемичар шкотског порекла Александер В. Вилијамсон (1824–1904), и она се по њему назива Вилијамсонова синтеза етара (9). По реакционом механизму то је реакција нуклеофилне супституције.

Вилијамсоновом синтезом етара могу да настану ациклични и циклични, као и симетрични (10) и мешовити етри.

(10)    [latex]\underset{натријум-етанолат}{CH_3–CH_2–ONa}+\underset{хлоретан}{CH_3–CH_2–Cl}\longrightarrow\underset{диетил-етар}{CH_3–CH_2–O–CH_2–CH_3}+NaCl[/latex]

Једначина реакције добијања диетил-етра

5. Реакција дехидратације алкохола
Алкохоли у присуству киселина (сумпорне или фосфорне), зависно од температуре, подлежу дехидратацији која може да буде међумолекулска (интермолекулска) (11) или унутармолекулска (интрамолекулска) (12).

(11)    [latex]\underset{два  молекула  етанола}{CH_3–CH_2–\textcolor{red}{OH} + CH_3–CH_2–O\textcolor{red}{O}}\xrightarrow[130°C]{H_2SO_4}\underset{диетил-етар}{CH_3–CH_2–O–CH_2–CH_3}+\textcolor{red}{H}_{\textcolor{red}{2}}\textcolor{red}{O}[/latex]

(12)    [latex]\underset{етанол}{C\textcolor{red}{H}_3–CH_2–\textcolor{red}{OH}}\xrightarrow[180°C]{H_2SO_4}\underset{етен}{CH_2=CH_2}+\textcolor{red}{H}_{\textcolor{red}{2}}\textcolor{red}{O}[/latex]

Једначине реакција дехидратације етанола

6. Реакције нуклеофилних супституција алкохола
Реакцијом концентрованих халогеноводоничних киселина и алкохола, реакционим механизмом нуклеофилне супституције (13), могу настати халогеналкани. Халогеналкани се могу добити из алкохола и помоћу одговарајућих фосфор(III)-халогенида, фосфор(V)-халогенида и тионил-халогенида.

(13)    [latex]\underset{1-пропанол}{CH_3–CH_2–CH_2–\textcolor{red}{OH}}+\underset{концентрована}{\textcolor{red}{H}\textcolor{green}{Br}}\longrightarrow\underset{1-бромпропан}{CH_3–CH_2–CH_2–\textcolor{green}{Br}}+\textcolor{red}{H}_{\textcolor{red}{2}}\textcolor{red}{O}[/latex]

Једначина реакције 1-пропанола с конц. бромоводоничном киселином

Лукасов тест

РАЗМИСЛИ И ОДГОВОРИ

1. Опиши физичка својства етанола.
2. Напиши једначине реакција оксидације: а) етанола до одговарајуће карбоксилне киселине, б) 2-бутанола до одговарајућег кетона.
3. Напиши формулу производа реакције етанола са: a) азотном киселином, б) сирћетном киселином.
4. Наведи називе реакција у којима се примарни, секундарни и терцијарни алкохоли разликују у реактивности?
5. Напиши једначину и назив главног производа реакције етанола с натријумом.