Дисперзни системи: врсте, значај и употреба
Осим класификације на хомогене и хетерогене, смеше се могу разврстати и према начину на који су супстанце распоређене једна у другој.
Погледај примере, размисли и опиши по чему се разликују магла и смеша настала мешањем зачина.
Када се честице воде фино диспергују (распрше) по запремини ваздуха, настаје дисперзни систем који се опажа као магла. За разлику од такве врсте смеше, мешањем зачина не настаје дисперзни систем, јер честице супстанци нису фино распоређене у другој супстанци.
Дисперзни системи су смеше у којима су једна или више супстанци, у већој или мањој мери уситњених, равномерно распоређене у окружујућој супстанци.
Погледај примере дисперзних система из свакодневног живота.
Дисперзионо средство и диспергована фаза
Супстанце које су у облику честица дисперговане у окружујућој супстанци јесу дисперговане фазе, а супстанца у којој су распоређене честице дисперговане фазе jeсте дисперзионо средство.
У табели 1. дати су примери дисперзних система у односу на агрегатно стање дисперговане фазе и дисперзионог средства.
РАЗМИСЛИ:
Шта је диспергована фаза, а шта дисперзионо средство у ваздуху?
ОБЈАШЊЕЊЕ:
У ваздуху има највише азота и због тога се може рећи да су остали гасови и супстанце распоређени по азоту. Азот је, према томе, дисперзионо средство, а све остале супстанце у ваздуху дисперговане фазе.
Врсте дисперзних система
На основу величине честица дисперговане фазе разликују се грубо, колоидно и молекулско дисперзни системи.
РАЗМИСЛИ:
Шта ће се десити с фазама у мутној речној води уколико се чаша напуњена том водом остави да стоји?
ОБЈАШЊЕЊЕ:
Када се мутна речна вода остави да стоји, ствара се талог дисперговане фазе која је услед гравитације „пала” на дно.
Грубо дисперзни системи су нестабилни и фазе се релативно лако одвајају. Честице тих система не пролазе кроз обичну филтер-хартију, а услед гравитације честице дисперговане фазе се седиментирају (таложе).
За раздвајање састојака грубо дисперзних система могу се користити цеђење (филтрирање), декантовање, центрифугирање и друге.
Грубо дисперзни системи могу бити у облику суспензија и емулзија.
Погледај примере суспензије и емулзије и прочитај описе тих дисперзних система.
За разлику од грубо дисперзних система, колоидно дисперзни системи могу бити стабилни, и то због интеракције између површине честица дисперговане фазе и дисперзионог средства. Ти системи разликују се по структури, хемијској природи и способности да граде честице сложенијих облика.
Колоидно дисперзни системи веома су заступљени у природи, а велики број намирница, лекова и других производа из свакодневног живота налази се у облику колоидних раствора. Врсте колоидно дисперзних система према агрегатном стању дисперговане фазе и дисперзионог средства јесу: колоидне пене, емулзије, гелови, солови, аеросолови и др.
Погледај примере колоидно дисперзних система.
Најситније честице дисперговане фазе садрже молекулско дисперзни системи (прави раствори). Уобичајено је да се за дисперзионо средство у правим растворима користи термин растварач, а дисперговане фазе су растворене супстанце (растворци).
Растварач је супстанца која је истог агрегатног стања као и раствор, а уколико је више супстанци истог агрегатног стања као и раствор, растварач је супстанца које има највише.
Најзаступљенији растварач јесте вода. Додавање растворене супстанце у растварач је сложен процес при којем настаје раствор и представља растварање.
Погледај примере правих раствора.
Размисли и одговори
Oве задатке радиш у свесци.
Одговоре можеш проверити кликом на линк испод.
појава настаје тим процесом?
2. Шта је диспергована фаза, а шта дисперзионо средство?
3. Наведи по један пример из свакодневног живота за грубо, колоидно
и молекулско дисперзне системе.
4. Шта је дисперзионо средство у: а) морској води, б) ваздуху?
5. Којој врсти дисперзних система према величини честица дисперговане
фазе припадају инфузиони и физиолошки раствор?
