Правопис (2. део)
Растављање речи на крају реда и разлике у односу на поделу речи на слогове
Зашто се, приликом писања, реч започета у једном реду прекида?
Некада се не може записати цела реч на крају једног реда, па се прекида и преостали њен део преноси у следећи ред. Растављени делови речи морају имати најмање по један слог.
Када се други део речи при писању (штампању) преноси у нови ред, уз последње слово првог дела речи пише се цртица.
1. Постоје правила о подели речи на крају реда. Упореди их са оним што си научио/-ла о подели речи на слогове.
2. Објасни разлику између поделе речи на крају реда и на крају слога поредећи следеће примере: ко-сио, ко-си-о, по-рва-ти се, по-р-ва-ти се.
На крају првог и на почетку другог реда треба избегавати групе гласова које се не могу лако изговорити. Ако се два сугласника нађу у унутрашњем или крајњем слогу и није их тешко изговорити, преносе се у нов ред.
3. Уочи сличности и разлике између поделе речи на слогове и растављања речи на крају реда у двочланим сугласничким групама у наведеним примерима из претходне табеле.
Вишечлане сугласничке групе у речи деле се тако да први део речи одговара природном крају речи.
4. Пажљиво прочитај правила о подели речи са вишесложним сугласничким групама, па укажи на разлику у односу на поделу речи на слогове.
Кључне речи
подела речи на крају реда, подела речи на слогове
Писање цртице
4. Зашто се у речима видео-игра и фер-плеј, када се делимично преносе у следећи ред, пише цртица на крају првог дела речи и понавља на почетку новог реда?
Кључне речи
писање цртице
Писање предлога (спојено са заменицом или одвојено од ње)
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
- Лична заменица трећег лица једнине има у акузативу по два енклитичка облика: за мушки род – га и њ (заменица он), а за женски род - ју и је (заменица она).
- Енклитика њ употребљава се само са предлозима и пише се одвојено од њих (на њ, преда њ, за њ), а енклитика га у свим другим случајевима.
Нпр. Сео је преда њ.
Видео га је.
Кључне речи
писање предлога и заменица, спојено писање, одвојено писање
Писање енклитике (у акценатској целини, даље од запете)
О месту енклитике у реченици
Енклитика се пише после прве наглашене речи, односно прве наглашене синтагме у реченици
На пример:
Дарко је мој најбољи пријатељ.
Сутра ћу одлучити где то треба да буде.
Стари Римљани су писали бројеве употребљавајући слова абецеде.
ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ И ОВО!
Оно што примећујем у последње време јесте писање типа: Иво Андрић рођен је... Како су име и презиме један појам, чврста синтагма, одмах иза тога долази енклитика је. Дакле, Иво Андрић је рођен... Вук би писао Иво је Андрић рођен (раздвојио би синтагму како би на друго место дошла енклитика). Ми смо одступили од тога, то је прихватила и савремена норма, али ово о чему говорим никако не може.
(Рада Стијовић, www.srpskijezickiatelje.com)
Дакле, енклитика се у реченици везује за прву акцентску целину којој по смислу припада.
Ако је субјекат исказан дужом синтагмом и не може се изговорити у истом даху са енклитиком која долази после њега, онда енклитику померамо ка крају реченице (иза неке друге акценатске целине).
На пример: Те кружно распоређене и јарко осветљене увеличане слике у боји пред гледаочевим очима одједном су постајале веома живе.
Некада се енклитика умеће у поједине синтагме. Да би се нашла на другом месту, она се пише углавном после придевских заменица или после прилога.
На пример: Те ми патике нису удобне. ( = Те патике ми нису удобне.)
Многи ће људи ућутати кад схвате да је она безазлена. ( = Многи људи ће ућутати кад схвате да је она безазлена.)
Енклитички облици помоћних глагола и заменица могу се у истој реченици распоре- дити на више начина.
На пример:
Због малодушности, сви су почели да се осећају усамљеније.
Због малодушности, почели су да се осећају усамљеније сви.
Због малодушности су сви почели да се осећају усамљеније.
Та неостварена жеља му даје снагу за следеће кораке.
Та му неостварена жеља даје снагу за следеће кораке.
Та неостварена жеља даје му снагу за следеће кораке.
Ако у реченици постоје односне или упитне заменице, енклитика се пише иза њих.
На пример: Донели су кларинет који је добио од деде.
Ако у реченици постоји упитна реч, енклитика се пише иза ње.
На пример: Да ли се сећаш?
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
Ако се у једној реченици нађе више енклитика, оне се распоређују према одређеним правилима.
а) Енклитика ли пише се испред свих енклитика: Чујеш ли га? Где ли је нестао?
б) Све се глаголске енклитике (осим је) пишу испред заменичких:
Да је дошао, сигурно би се јавио. Да ли си их ти видео?
в) После енклитика ме и те пише се енклитика је: Чуо ме је. Тражио те је.
г) Речца се долази после заменице: То место им се допало.
д) Енклитички облици генитива и датива пишу се пре енклитика у акузативу:
То је нов бицикл. Даћу ти га један круг. Ко ти га је послао?
ђ) Ако се нађу четири узастопне енклитике, пише се прво речца ли, затим
глаголска енклитика, па тек онда преостале две заменичке и речца се:
Да ли су му се допале наранџасте пертле?
Ко ли му их је узео?
Где енклитике не могу стајати?
Кључне речи
писање енклитика