Основне науке које се баве језиком
Прочитај следећи текст.
ЦИЦЕРОН ЈЕ БИО БУБУЉИЧАВ
„Да ли знаш да су Римљани током дужег периода своје историје имали само осамнаест мушких имена и ниједно женско? Од тих осамнаест само је једанаест било у широј употреби, док је осталих седам било резервисано за високу аристократију. Жене су носиле само породична имена (презимена), а ако би било више сестара, уз презиме би носиле и број који је означавао редослед по ком су се рађале.
Тако би, на пример, имена три сестре из породице Ливијеваца била: Ливија Прима (Прва), Ливија Секунда (Друга) и Ливија Терција (Трећа). У доба Царства ствари су се промениле, па је већи број имена значио отменост. Имена су се најчешће давала према одређеним карактерним или физичким особинама. Ко би данас рекао да су славна имена попут Платон, Страбон или Цицерон првобитно била надимци, који су значили да су њихови носиоци били плећати, зрикави или бубуљичави?”
Иван Клајн, Занимљива имена, Београд, 2005. године, прилагођено
Да није језика, никада не бисмо сазнали како су живели Римљани, нити како су изгледали чувени Цицерон, Страбон или Платон.
ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ И ОВО!
Многе науке које за предмет проучавања немају језик ослањају се на достигнућа наука које се баве језиком. Тако психологија прати развој говора код деце, биологија – порекло језика, комуникацију међу животињама, физика – акустичку анализу гласова једног језика, историја – језичке породице и историјски развој књижевног језика, археологија – дешифровање писма и натписа на споменицима итд.
Због тога што језик заузима тако важно место у човековом животу и што представља сложен систем који има утврђена правила, постоји читава група наука која се њиме бави. На који начин оне посматрају језик, показаћемо на примерима из претходног текста.
Кључне речи
фонетика, фонологија, морфологија, творба речи, морфофонологија, лексикологија, семантика, синтакса