Тежина тела
Помоћу динамометра са кружном скалом можемо демонстрирати дефиницију тежине тела: „Тежина тела је сила којом тело притиска подлогу на којој се налази или затеже канап или жицу о коју је обешено“. На слици 1 приказан је тег који својом тежином притиска постоље динамометра са кружном скалом. Исти се тег може окачити на доњу шипку, као на слици 2. У оба случаја казаљка на скали показује показује исту вредност, односно тежину тега. У првом случају је то сила којом тег притиска постоље, а у другом случају је сила којом тег затеже доњу опругу.
Бестежинско стање
Ако се на цевасти динамометар окачи тег као на слици 3, динамометар ће показивати силу којом тег делује на њега, тј. тежину тега. Уколико се динамометар заједно са окаченим тегом пусти и почне да слободно да пада, његово показивање ће се нагло смањити и постаће једнако нули. На тај начин се демонстрира да је тежина тега током слободног падања једнака нули, односно да се тег налази у бестежинском стању.
Слободан пад (Њутнова цев)
Слободан пад тела може се демонстрирати помоћу стаклене цеви из које може да се извуче ваздух, која се назива и Њутнова цев. У стаклену цев ћемо ставити металну куглицу и комадић папира, као на слици 4. Када се цев, која се налази у вертикалном положају, заротира за 180°, оба тела почињу да падају. Може се приметити да метална куглица пада брже од папира. У овом случају поред силе Земљине теже на тела делује и сила отпора ваздуха која отежава њихово падање. За металну куглицу сила отпора ваздуха је занемарљива у односу на силу Земљине теже, док у случају комадића папира ова сила није занемарљива и он због тога спорије пада. Због дејства силе отпора ваздуха ово кретање не можемо сматрати слободним падањем. Ако се помоћу вакуум пумпе из цеви извуче ваздух и оглед понови, оба тела ће падати истом брзином. У вакууму на оба тела делује искључиво сила Земљине теже, тада кретање куглице и комадића папира можемо сматрати слободним падањем. На први поглед нам се може учинити парадоксално да куглица и комадић папира падну истовремено, јер је маса куглице знатно већа од комадића папира, па очекујемо да је и сила Земљине теже знатно већа у случају куглице. Међутим, и инерција куглице је знатно већа, јер је маса управо мера инерције тела.
Битно је приметити да је однос силе Земљине теже, која делује на куглицу, и њене масе исти као и у случају односа силе Земљине теже и масе у случају комадића папира. То важи у општем случају за ма које тело које. Због тога су, по другом Њутновом закону, убрзања која стичу сва тела приликом слободног падања иста. На тај начин се може закључити да ће у вакууму време падања свих тела испуштених са исте висине бити једнако, независно од њихове масе.