Операције са векторима помоћу динамометара на магнетној табли
Рачунске операције са векторима могуће је представити помоћу магнетне табле са динамометрима која је приказана на доњим сликама. Помоћу два динамометра и опруге може се демонстрирати сабирање вектора путем слагања, односно сабирања сила. Прво се помоћу једног динамометра опруга која је закачена на метални носач истегне силом од 5 N и забележи се положај до ког се истегне као што је приказано на слици 1.
Затим се на опругу закаче два динамометра који ће представљати компоненте, тј. силе које се сабирају. Помоћу металних носача, којима се динамометри фиксирају за магнетну таблу, један динамометар се поставља у хоризонталан, а други у вертикалан положај, тако да заклапају угао од 90°. Истезањем ова два динамометра истеже се и опруга до обележеног положаја, до кога је била истегнута под деловањем само једне силе (слика 2.). Сваки динамометар показује правац, смер и интензитет силе којом делује на опругу. Очигледно је да се простим сабирањем два неколинеарна вектора добија резултујући вектор чији интензитет није једнак збиру појединачних интензитета његових компоненти.
Да би се тачно добио интензитет резултујућег вектора, потребно је ова два вектора сабрати на основу векторских правила сабирања. Можемо директно очитати интензитете ова два вектора, а интензитет резултујућег вектора може се добити рачунским путем помоћу Питагорине теореме, пошто компоненте заклапају прав угао. Може се проверити да ћемо добити исту вредност, као када смо опругу истегли са једним динамометром, јер је она и сада истегнута до истог обележеног положаја.
Разлагање силе, или разлагање вектора на компоненте може се демонстрирати и помоћу два динамометра о које је окачен тег. Динамометри су једним крајем причвршћени за металне држаче, а другим крајем су спојени са тегом, који се налази у средини (слика 3.). Тежина тега представља силу која се разлаже на компоненете, а бочни динамометри мере интензитете тих компоненти. Ако међусобним удаљавањем металних држача повећавамо угао између динамометара, односно компоненти на које разлажемо силу (тежина тега), приметићемо да притом расте и њихов интензитет, као што се види на слици 4. На овај начин се можемо уверити да, ако је угао између компоненти довољно велики, интензитет појединачне компоненте може бити и већи од интензитета силе која се разлаже.