Рачунари и преносни дигитални уређаји драстично су изменили нашу свакодневицу. У наставку ћемо описати најзначајније промене проузроковане коришћењем рачунара, али ћемо и скренути пажњу на опасности по здравље људи и животну средину које настају ако се рачунари неадекватно користе.

Толико смо окружени рачунарима, мобилним телефонима и таблетима да вероватно и сами можете да набројите веома велики број послова које свакодневно обављате на некој врсти рачунара. Међутим, рачунари у нашем животу нису присутни само у тој општој намени. Специјализовани рачунари су уграђени у многе уређаје које непосредно и посредно користимо (у аутомобиле, авионе, телевизоре, индустријске машине, роботе).

Размотримо неколико области живота у којима су рачунари имали највише утицаја.

Комуникација

Некада се са пријатељима комуницирало углавном уживо, телефоном (углавном кратко) или класичним писмима (која су путовала прилично споро). Данас за разговор и размену кратких порука (енгл. short messages – SMS) користимо мобилне телефоне и можемо да комуницирамо где год да се налазимо. Све чешће се користи ћаскање тј. четовање (енгл. chat), и то најчешће путем друштвених мрежа (а Facebook је заживео тек у овом миленијуму). Званична комуникација, на пример, између ученика и професора одвија се електронском поштом (енгл. e-mail). Ако желите да комуницирате са рођацима и пријатељима у иностранству, ту су Skype и сличне апликације који вам омогућавају не само да чујете већ и да уживо гледате онога с ким причате.

Извори информација

Некада се до информација долазило из кућних енциклопедија, а свако озбиљније истраживање подразумевало је одлазак у библиотеку. Данас је ово много једноставн ије. На интернету постоје слободно доступне енциклопедије (на пример Wikipedia) које пружају информације до којих се у прошлости тешко долазило, од класичних тема као што је, на пример, историјат развоја рачунарства, па до детаљних података о вашој омиљеној групи или некој њиховој песми. Ту енциклопедију креирају и исправност информација проверавају добровољци (можете и ви то да радите), па су информације увек актуелне (вероватно ће истог дана када бенд објави нови албум његов назив бити додат у дискографију бенда), али њихову исправност понекад треба узети уз дозу резерве. Новине су се некада свако јутро куповале на трафици да се види резиме вести претходног дана и чекао се Дневник да би се чуло шта се тог дана догодило. Данас се новине читају преко паметних телефона док седите у аутобусу, а вести стижу на пет минута и углавном се проверавају на информативним порталима.

Мултимедијални садржаји

Некада, да бисте чули песму која вам се допала, морали бисте да чекате да се та песма поново емитује на телевизији или радију. Најпопуларније су биле емисије где би се слушаоци јављали само да би наручили песме. Данас, ако пожелите да песму слушате док идете у школу, можете да је преузмете у формату MP3 са интернета и снимите је на свој паметни телефон. Захваљујући сајтовима као што је YouTube, ваши родитељи могу да поделе са вама своје омиљене песме из младости или емисије које су волели када су били млади.
Филмови су се гледали у биоскопима или изнајмљивали на видео-касетама у локалним видеотекама. Данас се обично купују на DVD-у или гледају преко неког онлајн сервиса као што су Netflix или HBOGo.
Када су ваши родитељи ишли на екскурзије, носили су фото-апарате са обичн о једним или два филма, тако да су могли да сниме највише стотинак слика током целе екскурзије. Филм се развијао тек по повратку, када би се први пут виделе фотографије. Данас се користе искључиво дигитални фото-апарати, фотографише се докле год то меморија допушта, а слике се одмах виде.

Канцеларијско пословање

Раније, када би се прикупиле потребне информације за писање неког рада, тај рад би се писао руком или би се куцао на писаћој машини. Данас,када дође време за куцање, обично користите свој омиљени програм за обраду текста. Не морате унапред да имате припремљени облик текста јер вам ови програми нуде да једноставно умећете реченице и мењате односно бришете текст како год у том тренутку мислите да треба.

Географски информациони системи

Некада, да бисте могли да стигнете где желите, морали бисте добро да познајете град или да добијете прецизан опис како доћи до одредишта (на пример: „Знаш онај хотел, па од њега идеш право, онда трећа улица де сно, па код петог дрвета лево.”). Данас се користе географски информациони системи, електронске мапе и глобални систем позиционирања (енгл. GPS). Довољно је само да знате адресу одредишта и ваш дигитални уређај вам показује којим путем треба да идете. У данашње време знатно је прецизније и лакше да електронском поштом пошаљете линк своје локације на некој интернет мапи него да телефоном детаљно објашњавате како се стиже до вас.

Електронска трговина и електронско банкарство

Некада су се у поштама и банкама чекали редови да би се уплатили рачуни или подигао новац, а данас се може плаћати преко интернета, из фотеље, а новац се може подизати на банкоматима. Некада су се авионске и возне карте куповале у туристичким агенцијама, а данас се могу купити преко интернета, одштампати на кућном штампачу и користити. 

Постоји још прегршт примера непосредног коришћења уређаја који се ослањају на рачунарску технологију у свакодневном животу. Окружени смо рачунарима, навикли смо се на њих и тешко је замислити како би цивилизација изгледала када би они престали да раде макар и на један дан.

Рачунари сами по себи нису опасни уређаји, али они се обично користе веома интензивно и дуготрајно, што може имати лоше последице по здравље. Такође, неправилно одлагање застареле рачунарске опреме може проузроковати загађење животне средине. Погрешна је тврдња да је дејство рачунара на здравље и животну средину искључиво негативно. Рачунари се већ дуго користе у медицини (на пример, већина ултразвучних а парата садржи рачунар са додатним специјализованим деловима) и коришћење ове опреме свакако доприноси лечењу болести и продужењу животног века. Такође, базе података и географски информациони системи могу допринети лоцирању дивљих депонија и помоћи при њиховој санацији. Ипак, у даљем т ексту фокусираћемо се само на негативне ефекте коришћења рачунара да бисмо вам подигли свест о томе и да бисмо вас упутили на једнос тавне превентивне мере у циљу заштите вашег здравља и заштите живот не средине.

Негативан утицај рачунара на здравље

Основна негативна последица коришћења рачунара јесте смањење опште фи зичке активности. Редовна физичка активност изразито је важна за здравље и савет лекара је да се неколико пута недељно одвојите од својих рачунарских занимација и посветите вежбању или бављењу неким спортом.

Савремена информационо-комуникациона технологија доноси нове изазове, нарочито пред младе особе. Путем рачунара и мобилних уређаја, друштвених мрежа и осталих интернет сервиса лако се ступа у контакт са широким кругом особа, често непознатих и на тај начин лако може бити угро жена приватност и безбедност.

Интернет омогућава нове облике вршњачког насиља (енгл. cyberbullying). Ученици се вређају и злостављају од стране неких вршњака, шаљу им се увред љиве поруке, слике или видео-материјал, објављују се садржаји у којима се жртва вређа. Нападачи краду жртвин идентитет (најчешће тако што краду лозинке) и у њено име шаљу злобне и непримерене садржаје другима. Често се жртве снимају мобилним телефонима и слике и снимци се објављују. Деца која су на мети вршњачког насиља често су повучена, постају тужна, усамљена, деконцентрисана и имају мањак самопоуздања.

Малолетна лица могу бити мета предатора. Предатори су oбично старије особе које контактирају са малолетним лицима ради свог личног задовољства и користи. Предатори контактирају са жртвама преко друштвених мрежа, сервиса за ћаскање или онлајн игрица. Лажно се представљају, користе надимке и граде пријатељство са жртвама (често наводе лажно да деле иста интересовања за жртвом). Након тога, жртвама обећавају добру зараду, а заузврат траже разне услуге (на пример, непримерене фотографије, видео-снимке, онлајн разговоре са предаторима или са другим непознатим особама и слично).

Ево и неких основних препорука како треба да се понашаш у дигиталном окружењу.

• На интернету чувај свој лични идентитет (представљај се надимком, а не пуним именом и презименом) и своје приватне податке (где живиш, у коју школу и разред идеш и слично). Користи различите шифре на различитим веб-сајтовима и шифре чувај само за себе. Немој да ступаш у комуникацију са особама које не познајеш у стварном животу и не прихватај позиве на друштвеним мрежама од особа које не познајеш. Већи број контаката на друштвеним мрежама не значи да си омиљен/омиљена у друштву нити да су ти то заиста пријатељи.
• Све фотографије које неком пошаљеш или их објавиш на некој друштвеној мрежи практично заувек остају доступне и јако их је тешко уклонити. Иако ти нека фотографија у тренутку може деловати безазлено, постоје начини да се она злоупотреби. Стога добро размисли о томе које ћеш фотографије делити са другима.
• Ако посумњаш да се над тобом врши било какав облик дигиталног насиља, кључно је да што пре то поделиш са одраслима (родитељима, професорима или другим блиским особама или полицијом). У Србији постоји центар за безбедност деце на интернету (тренутно је број 19833) и можеш им се слободно oбратити ако желиш да добијеш неки савет или пријавиш да си угрожен/угрожена.