Информација је веома важан појам у данашњем друштву. Каже се, на пример, да живимо у информатичком добу и да је наше друштво информационо друштвo и поседовање правих информација значајно утиче на наш приватни и пословни живот. Информације и подаци се данас углавном обра ђују помоћу рачунара и област информатике и рачунарства представља веома значајну научну и стручну област.

Иако се информације и подаци у свакодневном говору поистовећују, стручњаци праве разлику између ова два појма. Информација увек носи неко ново значење (кажемо и тумачење, интерпретацију, семантику) и неко обавештење које њен прималац може да употреби како би донео неку одлуку, док су подаци најчешће бројеви или симболи чије се значење не подразумева само по себи, али који добијају значење када се протумаче на одређени начин у одређеном контексту.

Информационе науке су широка мултидисциплинарна област која се бави информацијама у најопштијем смислу – прикупљањем информација, њиховим представљањем у облику података, њиховом анализом, складиштењем, преносом итд. Ова област је веома стара. На пример, креирање првих библиотека и изум штампарске пресе њена су важна достигнућа. Међутим, у новије време информације се обично везују уз рачунаре. Данас је највећа количина информација смештена у рачунарским базама података и у документима доступним преко интернета. Информатика је подобласт информационе науке која подразумева аутоматизацију рада с информацијама (најчешће помоћу рачунара). Корен речи информатика је француски и она је настала спајањем речи information (информација) и automatique (аутоматика). Овај термин је први пут употребљен и ова област почела је да добија на значају 1950-их и 1960-их година. Данас се информатика посматра шире и подразумева различите примене рачунара у различитим областима људске делатности (на пример, у пословању, индустрији или природним наукама). Веома сродна је област информационе технологије (ИТ), која се бави коришћењем рачунара и комуникационих уређаја, најчешће у комерцијалне сврхе.

Област рачунарства подразумева проучавање теорије и праксе рачунања. Рачунарство се бави проучавањем и израдом рачунара и њиховом практичном применом, а такође теоријским питањима, попут одређивања могућности Информација да ли се нешто уопште може израчунати или колико се ефикасно нешто може израчунати. Важно је нагласити да се рачунарство не бави искључиво рачунарима. Чувена је изрека да се рачунарство бави рачунарима исто онолико колико се астрономија бави телескопима, математика лењирима и шестарима, или биологија микроскопима – наука се не бави само инструментима, већ и начинима на које можемо да их употребимо и оним што можемо да сазнамо док их употребљавамо.

Информатика и рачунарство се поистовећују, што може бити оправдано јер су ове области заиста тесно повезане. Рачунарство обухвата различите подобласти. Многе од њих су практично оријентисане. Наведимо неке од њих.

• Хардверско инжењерство је у тесној вези с електротехником и обухвата развој рачунарских система. Делове ваших рачунара конструисали су инжењери који се баве овом облашћу.
• Софтверско инжењерство бави се осмишљавањем, прављењем и одржавањем сложених рачунарских програма и програмских система. Све веће програме присутне на вашим рачунарима (рецимо, програме за обраду текста или слика) или које користите док сте на интернету (на пример, претраживаче веба) конструисали су инжењери који се баве овом облашћу.
• Рачунарска графика бави се израдом слика и анимација помоћу рачунара. Већина данашњих 3D анимираних филмова или рачунарских игара, али и 3D прикази у медицини настали су за хва љујући достигнућима савремене рачунарске графике.
• Вештачка интелигенција бави се техникама као што су машинско учење, рачунарски вид, препознавање слика, истраживање података итд. На пример, аутоматско препознавање лица људи на фотографијама, препознавање отисака прстију, интелигентно кретање противника у рачунарским играма или планирање оптималне путање неког уређаја у индустријском погону укључују коришћење техника вештачке интелигенције.
• Машинско учење је у последње време веома популарна област вештачке интелигенције. Рачунари могу да из великог броја примера уоче одређене законитости и да их генерализују тако да дају добре резултате и на примерима које нису видели (тако, на пример, рачунари могу да препознају бића и објекте који се налазе на сликама).
• Базе података и информациони системи баве се организаци јом великих количина података тако да се они могу што ефикасније прикупљати и употребљавати. На пример, електронски дневник у који би се уносиле све ва ше оцене и изостанци тако да им можете приступити од куће представља један информациони систем школе и обухвата неку базу података.
• Рачунарске мреже баве се повезивањем више рачунара да би била могућа размена података између њих. Захваљујући истраживањима у области рачунарских мрежа стигло се до интернета и данас не можемо замислити рачунар који није повезан у неку мрежу или на интернет.
• Криптографија и заштита баве се развојем техника за заштиту података од неовлашћеног приступа. Захваљујући достигнућима ове области данас су, на пример, могући електронска трговина и електронско банкарство.

Неке од области рачунарства више су теоријски оријентисане. Најзначајније међу њима су алгоритми и структуре података, теорија програмских језика, теорија алгоритама, теорија израчунљивости, теорија информација и формалне методе.

Ово су само неке од подобласти рачунарства, а пошто је рачунарство веома жива област, стално настају нове подобласти.