Индекс појмова

адаптација - наследна особина која својим носиоцима омогућава већу вероватноћу преживљавања и/или репродукције у односу на јединке које немају ту особину (или такву вредност особине); такође и процес настанка такве особине путем еволуционих промена
адаптивна радијација - еволуција једне групе организама у низ нових, различитих група, посебно у промењеним условима средине, када су доступни нови ресурси
аеробно дисање - потпуна разградња органских молекула хране до угљен-диоксида и воде, помоћу кисеоника као оксидационог средства, при чему се добија
азотофиксација - редукција молекулског азота (N₂), из ваздуха, у амонијум јон (NH₄⁺), који обављају бактерије азотофиксатори
аквапоини - интегрални мембрански протеини, који стварају поре и углавном олакшавају транспорт воде кроз ћелијску мембрану
активни транспорт - транспорт кроз ћелијску мембрану, обично уз градијент концентрације, за који је потребан утрошак енергије
активно место - део молекула ензима који учествује у препознавању/уклапању ензима са супстратом и у катализи хемијске реакције
алостерна регулација - регулација активности ензима која се остварује везивањем молекула, који регулише активност, за алостерно место ензима (није активно место, већ посебно, које има само ту улогу)

анаболичке реакције - реакције у којима се изграђују сложенија органска једињења од простијих или од неорганских
анаеробно дисање - потпуна разградња органских молекула хране, без присуства кисеоника, при чему се ослобађа енергија. Овај процес обављају неке бактерије. Као средство за оксидацију, уместо кисеоника, користе нитратни или сулфатни јон
анафаза - фаза деобе ћелије у којој се раздвајају хроматиде (у митози и мејози II), односно цели удвојени хромозоми (у мејози I)
антикодон - низ од три нуклеотида у тРНК који је комплементаран кодону у иРНК
апсорпциона исхрана - исхрана својствена већини гљива, неким бактеријама и протистима. Они излучују ензиме у спољашњу средину, којима разлажу органске материје којима се хране. Тако разложене материје потом упијају у ћелије
АТП (аденозин трифосфат) - једињење неопходно у многим биохемијским процесима, за складиштење и преношење енергије у ћелији
аутотроф - организам који користи угљен-диоксид као извор угљеника за синтезу органских једињења.
аутофагија - разградња непотребних или дотрајалих ћелијских делова у лизозомима

биотехнологија - различите људске активности које имају за циљ модификовање процеса и продуката у живим бићима, као и мењање деривата живих бића како би се добили различити производи
биофилм - заједница микроорганизама (бактерија, алги, гљива и лишаја) која може да се формира на различитим подлогама (камен, стакло, дрво, пластика, метал, цигла, цреп итд.)

биохемијске реакције - хемијске реакције катализоване ензимима
биохемијски пут - низ узастопних биохемијских реакција, које су повезане тако бластула - рани ступањ ембрионалног развића (једнослојни ембрион), који настаје митотичким деобама зигота и формирањем првог слоја ћелија

васкуларне биљке - биљке које имају проводна ткива. Укључују све копнене биљке изузев маховина
везикуларни транспорт - транспорт материја у ћелији путем мембранских кесица (везикула). Укључује како транспорт кроз спољашњу, плазма мембрану, тако и транспорт између мембранских одељака ћелије
велики оксигенациони догађај - пораст концентарције кисеоника, услед појаве првих фотосинтетичара, почео пре око 2,7 милијарди вертикални пренос информација - пренос наследних информација кроз генерације ћелија и организама. Заснива се на процесима репликације и ћелијских деоба

воскови - тип структурних липида који су грађени од масне киселине дугог ланца повезане с алкохолом дугог ланца. Воскови су водонепропусни и код биљака и копнених зглавкара граде заштитни омотач на спољашњој површини
временска скала историје Земље - преглед кључних геолошких и климатских промена и догађаја, као и главних својстава живог света и догађаја у еволуцији, по еонима, ерама, периодима и епохама
врење (ферментација) - делимично разлагање хране до простијих органских једињења, у одсуству или при ниској концентрацији кисеоника. Количина добијене искористиве енергије је знатно мања него у аеробном дисању

гаметангије - специјализоване структуре на гаметофиту, у којима настају гамети
гаметофит - вишећелијска хаплоидна јединка, која је део животног циклуса биљака и многих алги и на којој се митозама формирају хаплоидне полне ћелије
гаструла - ступањ у ембрионалном развићу животиња. Код примитивнијих животиња (сунђери, дупљари) је двослојна, а код сложенијих трослојна. Настаје покретима ћелија и слојева, од бластуле
ген - основнa јединицa наслеђивања; у молекулском смислу то је део молекула ДНК који носи информацију за синтезу једног молекула РНК са одређеном функцијом у организму
генетички дрифт - еволуциони механизам заснован на случајним променама у учесталостима алела у популацији кроз генерације

генетички код - скуп правила по којима се редослед кодона у иРНК преводи у редослед аминокиселина током транслације
геном - укупна ДНК у једној ћелији неког организма
глатки ендоплазматични ретикулум - део ендоплазминог ретикулума у коме се синтетишу липиди
голџијев апарат - мембранска органела у којој се модификују протеини и липиди који се синтетишу у ендоплазмином ретикулуму.
градијент концентрације - разлика у концентрацији неке супстанце (нпр. са две стране ћелијске мебране)
гранулисани ендоплазматични ретикулум - део ендоплазминог ретикулума чија је површина прекривена рибозомима и у коме се врши синтеза протеина

дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) - дволанчана нуклеинска киселина која чува и преноси генетичке информације кроз генерације
денатурација ДНК - раздвајање ланаца ДНК услед раскидања водоничних веза
денатурација протеина - нарушавање терцијарне (као и секундарне и кватернарне) структуре протеина, раскидањем нековалентних веза које учествују у изградњи тих структура, што доводи до потпуног губитка функције протеина
денитрификација - процес редукције нитрата до молекулског азота, који обављају неке бактерије
деобна бразда - део ћелијске мембране који у току ћелијске деобе прави уврат ка унутра и на крају подели животињску ћелију на два дела
деобно вретено - сложена структура састављена од микротубула, чија је улога правилна расподела хромозома, као и издуживање ћелије током деобе

детритивори - организми који се хране детритусом – неживом органском материјом пореклом од других живих бића
дикариотска ћелија - тип ћелије својствен само гљивама, која садржи два хаплоидна једра
диплоидна ћелија - еукариотска ћелија која у свом једру садржи целокупан наследни материјал у две копије, које воде порекло од две полне ћелије. Настаје оплођењем (спајањем две хаплоидне) или митозом диплоидне ћелије
диференцијација - процес у коме ћелије, ткива или органи поступно стичу нове особине, које их чине специјализованим за обављање посебне функције у организму
дифузија - спонтано кретање молекула из дела са већом концентрацијом ка делу са мањом концентрацијом. Она је проста последица хаотичног топлотног кретања и саме разлике у концентрацији честица

еволутивна адаптација - види адаптација (2. значење)
еволуција - процес постепених промена наследних особина живих бића кроз време; у популационо-генетичком смислу, то је промена генетичке структуре популације кроз генерације
егзергоне реакције - хемијске реакције при којима се ослобађа искористива хемијска енергија (која може да врши рад)
егзотоксини - токсична једињења која бактерије отпуштају у своју околину
егзоцитоза - процес у коме се супстанце транспортују из ћелије преко везикуле која се спаја са ћелијском мембраном и на тај начин избацује свој садржај напоље
ендергоне реакције - хемијске реакције у којима је потребно уложити искористиву хемијску енергију
ендомембрански систем - сложен и динамичан систем унутрашњих мембрана ћелије. Укључује једров омотач, ендоплазмин ретикулум, голџијев апарат, лизозоме и везикуле које између њих саобраћају
ендосимбионтска теорија - теорија која тврди да две органеле еукариотске ћелије (митохондрије и хлоропласти) потичу од прокариотских ћелија

ендоспоре - структуре за преживљавање неповољних услова средине које формирају неке грам-позитивне бактерије
ендотоксини - токсична једињења, грађена од липида или угљених хидрата, која су повезана са спољашњим слојем ћелијског зида грам-негативних бактерија. Ендотоксини се не отпуштају док патоген не угине
ендоцитоза - процес у коме се супстанце транспортују у ћелију угибањем мембране и одвајањем везикуле (у њој је обухваћен материјал који се транспортује) од ћелијске мембране
енергија активације - енергија потребна да би започела хемијска реакција: потребна је за раскидање постојећих хемијских веза у реактантима
ензими - биолошки катализатори који убрзавају и контролишу биохемијске реакције
еукариотска ћелија - ћелија грађена од ћелијске мембране, цитоплазме, једра и других органела
еухроматин - делови хроматина у којима су гени активни тј. преписују се у РНК; наследни материјал је мање густо спакован

излучивање - избацивање штетних и непотребних материја из тела
изотонични раствори - раствори који имају исту укупну концентрацију растворених супстанци
интермедијарни филаменти - заједнички назив за више различитих врста протеинских влакана ћелијског скелета, средње дебљине, који имају потпорну улогу
интерфаза - фаза ћелијског циклуса између две деобе, током ње ћелија расте и репликује ДНК
информациона РНК (иРНК) - РНК која носи информацију за синтезу полипептида; настаје транскрипцијом гена који кодирају за протеине

једарце - регион једра неправилног облика и велике густине у коме се врши синтеза рРНК и састављају подјединице рибозома; није мембраном одвојен од остатка једра
једро - део еукариотске ћелије која садржи генетички материјал и обмотан је двоструком мембраном
јонски канали - мали пролази у ћелијској мембрани које граде протеини и кроз које могу да прођу одговарајући јони

капсула - желатинозна структура, спољашњи омотач који формирају неке бактерије, а који штити ћелију од исушивања и опасних хемикалија, али и омогућава причвршћивање за подлогу
кариогамија - спајање хаплоидних једара, којим настаје диплоидно зиготско једро
кариоконеза - деоба једра, током деобе ћелије
катаболичке реакције - реакције у којима се разграђују сложена органска једињења до простијих или скроз до неорганских
кинетохор - протеинска структура у области центромере којом се хромозом везује за нити деобног вретена
клада - еволуциона линија која обухвата заједничког претка и све његове потомке и представља јединствену грану на стаблу живота
кодон - низ од три нуклеотида у иРНК (комплементаран низу у ДНК) који представља шифру за једну аминокиселину
коензими - органски молекули који су битни за активност многих ензима

комплементарност - комплементарност нуклеотида – комплементарни су парови нуклеотида чије азотне базе међусобно формирају водоничне везе; комплементарни су аденин и тимин, аденин и урацил, који формирају две водоничне везе (А=Т, А=U), и гуанин и цитозин који формирају три водоничне везе (G≡С); на комплементарности се заснивају све функције наследног материјала
кондензација хромозома - додатно паковање, а тиме и скраћивање хромозома на почетку ћелијске деобе
конјугација - процес у коме се једна бактерија причврсти за другу бактерију и преда јој део свог генетичког материјала који је претходно ископирала
контактилне вакуоле - ћелијске органеле многих протиста, чија је улога регулација количине воде у ћелији и избацивање штетних материја
кофактори - неоргански јони, обично метала, неопходни за функционосање неких ензима
кристе - набори унутрашње мембране митохондрија
косинг-овер - размена делова хомологих хромозома, на почетку мејозе. Резултира рекомбинацијом наследног материјала

леукопласти - безбојни пластиди који се могу трансформисати у хлоропласте или хромопласте

лизозоми - везикуле пореклом од голџијевог апарата које садрже ензиме за разлагање макромолекула

масовна изумирања - периоди у историји живота на Земљи, када стопа нестанка врста далеко превазилази стопу настанка нових
мејоза - врста ћелијске деобе еукариота којом од диплоидне ћелије настају хаплоидне
меристеми - творна ткива биљака чије ћелије целог живота задржавају способност деобе
метаболизам - свеукупност биохемијских реакција неког организма, подразумева промет и трансформацију супстанце и енергије
метаногени - прокариоти који производе метан и могу се наћи само у анаеробним срединама. Неке врсте живе у органима за варење код неких животиња, доприносећи њиховој способности да варе целулозу
метафаза - фаза ћелијске деобе у којој су хромозоми постављени у деобној равни
механичка ткива - потпорна ткива која обезбеђују чврстину и еластичност биљним органима
микориза - посебан вид симбиозе између корена васкуларних биљака и гљива
микробиом - свеукупност прокариотских организама у неком станишту или делу станишта; посебно: сложена заједница „добрих” бактерија у и на људском телу
микротубуле - део ћелијског скелета. Дуге цевчице, које настају полимеризацијом глобуларног протеина тубулина. Дају потпору и омогућавају кретање ћелије и њених делова

микрофиламенти - део ћелијског скелета. Настају полимеризацијом глобуларних јединица протеина актина. Веома важну улогу имају у промени облика и кретању ћелије
миозин - моторни протеин, који омогућава контракције заједно са актинским филаментима
митоза - врста ћелијске деобе еукариота којом настају две ћелије потпуно истог наследног материјала
митохондрије - органеле еукариотске ћелије које обављају аеробно дисање. Искористива енергија која се тако ослобађа, везује се за молекул АТП-а, који се потом користи као извор енергије за остале процесе у ћелији
мицелијум - тело вишећелијске гљиве, састављено од густог сплета кончића (хифа)
монофилетска група - обухвата заједничког претка и све његове савремене и изумрле потомке; суштински исто што и клада
моторни протеини - протеини који, трошећи енергију из АТП-а, у садејству с другим протеинима ћелијског скелета, омогућавају кретање ћелијских делова и целе ћелије
мутација - промена у низу нуклеотида (секвенци) у молекулу ДНК
мутуалистичка симбиоза - заједнички живот, тј. однос, позитиван за оба организма који у њему учествују

нуклеозом - део хроматина, који обухвата један хистонски сложени протеин, са намотаним делом ДНК
нуклеоид - део цитоплазме прокариотске ћелије у којем је концентрисана ДНК

нуклеоплазма - једрова плазма – полутечна средина у једру у којој је уроњен хроматин
нуклеотиди - мономери полинуклеотидног ланца, па тиме и нуклеинских киселина; састоје се од три молекула – шећера пентозе (рибозе или дезоксирибозе), фосфата и азотне базе

оксидација - отпуштање електрона једне супстанце, приликом реакције оксидо-редукције
олакшана дифузија - пасивни транспорт молекула кроз ћелијску мембрану помоћу олигосахариди - угљени хидрати грађени од неколико (2–10) моносахарида. Посебна врста олигосахарида јесу дисахариди, грађени од два моносахарида

осмоза - дифузија слободних молекула воде кроз селективну мембрану низ сопствени градијент концентрације
осморегулација - способност, тј. процес којим живо биће регулише концентрацију растворених супстанци и равнотежу воде

парафилетска група - група која укључује заједничког претка и неке потомке, али не укључује оне потомке који су претрпели значајне промене
партеногенеза - развиће организма из неоплођене јајне ћелије
пасивни транспорт - транспорт молекула кроз ћелијску мембрану без утрошка енергије (изузев енергије самог градијента супстанце која се транспортује)
пептидне везе - везе којима се појединачне аминокиселине повезују у полипептиде. У грађењу ове ковалентне везе учествују карбоксилна група једне и амино-група друге аминокиселине, уз ослобађање молекула воде
пептидогликан - макромолекулска структура састављена од више ланаца полисахарида, међусобно повезаних олигопептидима. Улази у састав чврстог ћелијског зида бактерија
пероксизоми - органеле у којима настају и безбедно се разграђују токсични пероксиди, нпр. водоник-пероксид. Они настају као нуспроизводи неких биохемијских реакција у ћелији
пили - кончасте творевине грађене од протеина које се налазе на површини неких бактерија. Помажу бактеријама да се повежу једна за другу или за неку површину
пиноцитоза - вид ендоцитозе којим се веће количине раствора и флуида уносе у ћелију одвајањем везикуле (у њој је обухваћен материјал који се транспортује) од ћелијске мембране
плазмид - ванхромозомска ДНК коју поседују неке бактерије. Садрже гене који нису неопходни бактерији за обављање основних животних процеса, али могу бити важни у неким условима, као нпр. гени за отпорност на антибиотике
пластиди - органеле карактеристичне за биљне ћелије и већину алги. Садрже пигменте (хлоропласти и хромопласти) или скроб (леукопласти)
повратна спрега - принцип функционисања саморегулишућих система у којем резултат процеса регулише сам ток и брзину процеса

покровна ткива - ткива на површини биљног тела са улогом у заштити или размени материја са средином
полимер - супстанца састављена од великог броја понављајућих јединица - мономера
полинуклеотид - полимер састављен од нуклеотида повезаних фосфодиестарским везама
полипептиди - полимери грађени од већег броја аминокиселина повезаних пептидним везама
полисахариди - угљенохидратни полимери грађени од много (чак и до неколико хиљада) јединица моносахарида. Најважнији полисахариди грађени су искључиво од глукозе
полифилетска група - група чији су чланови из различитих еволуционих линија (несродне групе)
природна селекција - еволуциони механизам који се заснива на разликама у преживљавању и репродукцији између јединки у једној популацији, у конкретним условима станишта, а које су директна последица разлика у наследним особинама тих јединки
прокариоти - организми (бактерије и архее) који немају оформљено једро ни органеле
простетичка група - непептидна ковалентно везана компонента ензима
протеини - макромолекули грађени од једног или више полипептидних ланаца
проток гена - еволуциони механизам који се заснива на уношењу гена из једне популације у генски састав друге популације
прото-ћелија - организовани молекулски систем који је претходио настанку правих ћелија; њиховом појавом, стварају се услови за биолошку еволуцију путем механизама који делују до данас
профаза - прва фаза ћелијске деобе у којој се кондензују хромозоми и формира деобно вретено
прометафаза - фаза у ћелијској деоби у којој настаје омотач једра, а нити деобног вретена каче хромозоме и доводе их у деобну раван

развиће - процес којим настају нове структуре у грађи тела, а који поступно води стварању одрасле јединке. Заснива се на диференцијацији и обично подразумева усложњавање грађе
рекомбинације - настанак нових комбинација постојећих гена, какве нису постојале код предачких ћелија; заснивају се на кросинг-оверу и насумичном разилажењу хромозома у мејози; код прокариота, последица су хоризонталног преноса гена
репликација (удвајање) - процес удвајања молекула ДНК; претходи деоби ћелије
рибозоми - телашца на којима се врши синтеза протеина. Поседују их и прокариотске и еукариотске ћелије

рибозомске РНК (рРНК) - мали молекули РНК који заједно с протеинима граде рибозом и учествују у транслацији
рибонуклеинска киселина (РНК) - једноланчана нуклеинска киселина. Преноси генетичке информације од ДНК до протеина (иРНК, тРНК), учествује у изградњи и функцији рибозома (рРНК), а неке и у регулацији активности гена
РНК-свет - период у еволуционој историји живота на Земљи када су постојали биолошки системи засновани на молекулу РНК (истовремано имао улогу и носиоца наследног материјала и ензимске катализе)

сестринске хроматиде - два молекула ДНК која су настала репликацијом истог дволанчаног молекула. Остају заједно од репликације, па све до разилажења у анафази митозе или мејозе II
систематика - научна дисциплина која се бави проучавањем разноврсности живог света, узрока те разноврсности и сродничких односа између организама
состематска (таксономска) категорија - ниво у хијерархијској класификацији
специјација - процес настанка нових врста
спорангије - структуре на вишећелијском телу, у којима се образују споре

споре - ћелијске структуре које имају улогу у размножавању и расејавању. Обично имају дебели заштитни омотач, резервну храну и изразито смањену количину воде. Могу настати полним или бесполним путем
спорофит - фаза у животном циклусу копнених биљака и алги, који се одликује диплоидним вишећелијским телом на коме мејозом настају хаплоидне споре
стабло живота - филогенетско стабло које приказује еволуционе односе између свих група организама
стоме - отвори на епидермису листа које имају улогу у транспирацији и размени гасова

таксон - јасно дефинисана група, којој је додељен неки ниво (ранг) у класификацији
телофаза - последња фаза ћелијске деобе еукариотске ћелије, у којој хромозоми стижу на полове и формира се једров овој око једра обе ћерке ћелије
термоацидофили - прокариоти који живе у изузетно киселим и веома врућим срединама (топли извори)
тонопласт - мембрана вакуоле
трансдукција - облик хоризонталног преноса гена код прокариота, у коме кључну улогу имају вируси
транскрипција - процес „преписивања” редоследа нуклеотида у ДНК у редослед нуклеотида у РНК; заснива се на комплементарности нуклеотида

транслација - процес синтезе полипептида на основу секвенце нуклеотида у иРНК; „превођење” генетичке информације у низ аминокиселина; одиграва се у рибозомима
транспортна РНК (тРНК) - мали молекул РНК специфичне просторне организације који на једном крају садржи антикодон, а на другом крају везује одређену аминокиселину; кључни је молекул за дешифровање генетичког кода
транспортни протеини - специфични протеини у самој мембрани који олакшавају дифузију
транформација - облик хоризонталног преноса гена, у коме прокариоти узимају ДНК из спољашње средине и њене делове уграђују у свој наследни материјал
тубулин - протеин који изграђује микротубуле

ћелијски зид - структура на површини бактерија и биљних ћелија која има заштитну улогу и даје чврстину
ћелијски сок - садржај вакуоле ћелије биљке или алге

ћелијски циклус - правилна смена две фазе у животу ћелије – деобе и интерфазе
ћелијско дисање - скуп свих биохемијских процеса којима ћелија добија искористиву хемијску енергију из органских једињења хране

фагоцитоза - вид ендоцитозе у којој се у ћелију уносе велике честице или читаве ћелије
филогенетско стабло - разгранати дијаграм који представља филогенетске и еволуционе односе између различитих врста
филогенија - еволуциона историја групе сродних организама
филтрациона исхрана - облик исхране код водених животиња – храну узимају цедећи већу количину воде преко посебних структура
фисиона деоба - проста деоба ћелија, својствена прокариотима
фосил - окамењени остатак тела некада живог организма, његових трагова или продуката

фосфодиестарска веза - веза између два нуклеотида једног ланца, којом фосфатна група повезује две алкохолне група пентоза (3’ једног и 5’ наредног)
фосфолипиди - поларни липиди грађени од глицерола, две масне киселине и фосфатне групе. Главни састојак липидног двослоја ћелијске мембране
фосфолипидни двослој - структура која чини основу ћелијске мембране. Чине је два слоја фосфолипидида са поларним деловима оријентисаним тако да је унутрашњост двослоја хидрофобна, а да су спољашњи делови, према води, хидрофилни
фототроф - организам који енергију добија трансформацијом сунчеве светлости

халофили - организми прилагођени средини са високом концентрацијом соли
хаплоидна ћелија - еукариотска ћелија која у свом једру садржи целокупан наследни материјал у једној копији. Настаје мејозом од диплоидне или митозом хаплоидне ћелије
хемотрофи - организми који добијају енергију из хемијских реакција (оксидације) неорганских или органских једињења
хетеротрофи - организми који користе органска једињења као извор угљеника (не могу стварати храну редукцијом од угљен-диоксида)
хетерохроматин - гушће спаковани делови хроматина у којима су гени неактивни тј. недоступни за транскрипцију
хидролитички ензими - ензими који катализују раскидање ковалентне везе уводећи молекул воде
хијерархијска организација живих система - хијерархија сложених биолошких структура и система који дефинишу живот користећи редукционистички приступ (од атома до биосфере)
хипертоничан раствор - раствор чија је концентрација растворених супстанци (изван ћелије) већа него у ћелији
хипотеза - научна претпоставка заснована на посматрању и запажањима, али која није доказана и мора бити проверљива (тестирањем)
хипотоничан раствор - раствор чија је концентрација растворених супстанци (изван ћелије) мања него у ћелији
хистонски протеини - протеини који улазе у састав хроматина еукариотских ћелија. Око њих се намотава ДНК

хифе - гранати конци који граде мицелијум код гљива; дебели су само једну ћелију
хлоропласт - органела еукариотских ћелија биљака и алги, садржи пигменте хлорофиле и у њима се врши фотосинтеза
холозојска исхрана - облик исхране код животиња - при коме се храна прво унесе у цревну дупљу, чије ћелије луче ензиме, који је разлажу, а потом се сварена храна упија
хомеостаза - одржавање сталности састава, грађе и животних функција на неком нивоу хијерархијске организације живих система
хомологија - особина присутна код различитих група организама, а која води порекло од заједничке предачке особине
хоризонтални пренос гена - пренос (трансфер) гена из једног у други организам (геном) путем покретних генетичких елемената, плазмида, вируса или фузије организама
хоризонтални пренос информација - путеви реализације наследне информације у ћелији. Обухвата процесе транскрипције, транслације и регулације активности гена
хормони - супстанце које луче ћелије, преносе се путем телесних течности, делују на одређене удаљене циљне ћелије мењајући њихово функционисање
хроматин - комплекс молекула изграђен од ДНК, специфичних протеина и неких молекула РНК
хромозом - ДНК намотана у врло компактну структуру, често помоћу хистонских и нехистонских протеина (код еукариота)

центриоле - структура у центрозому животињских ћелија грађена од два цилиндра микротубула постављених под правим углом
центрозом - мали део цитоплазме животињских ћелија од кога полазе микротубуле деобног вретена. У њему се налази пар центриола
центромера - структура која повезује две хроматиде у хромозому док се не раздвоје током деобе ћелије. Садржи и кинетохор
цефализација - формирања главеног региона код билатерално симетричних организама. Концентрација чула и нервних ћелија на предњем крају тела

цијанобактерије - грам-негативне бактерије које врше фотосинтезу којом ослобађају кисеоник. Осим једноћелијских постоје и колонијалне и вишећелијске
цитокинеза - подела цитоплазме у две ћерке ћелије током деобе
цитоскелет - мрежа влакана и цевчица која се пружа кроз читаву цитоплазму. Подржава ћелију и одржава њен облик, одређује место ћелијских органела у цитоплазми и омогућава кретање ћелије и њених делова
цитосол - водени раствор малих молекула (јона, аминокиселина, моносахарида...) и макромолекула (полисахарида, липида, протеина и нуклеинских киселина) који се налази у унутрашњости сваке ћелије