Биолуминесценција је процес при коме жива бића стварају и емитују светлост. Више од 2500 врста има ову способност, од којих око 80% живи у води. Реч је о различитим бактеријама, гљивама, протистима и животињама (као што су неки дупљари, ракови, мекушци, инсекти, рибе...).
Одавање светлости последица је посебне хемијске реакције, при којој се молекул луциферина оксидује у присуству ензима луциферазе. Луциферини су заједнички назив за групу једињења која могу да претворе енергију из хемијске у светлосну, а разликују се код различитих врста. Том реакцијом настаје оксилуциферин, а готово сва енергија која се том приликом добије прелази у светлост (јако су мали губици у виду топлоте). Зато се каже да је биолуминисценција емитовање хладне светлости. Ослобођена светлост је обично светлозелене боје, али може бити и зелена, жута, па чак и црвена. Код неких организама, луцифераза захтева и присуство молекула АТП-а и неке кофакторе, попут јона калцијума или магнезијума.
Различити организми регулишу своју производњу светлости користећи различите луциферазе, у различитим реакцијама. На основу података о разликама луциферина и луцифераза, као и о различитим механизмима ових хемијских реакција код различитих организама, биолози су закључили да је ова појава настајала независно, више пута током еволуције.
Размислите и истражите!
- Какав је адаптивни значај биолуминисценције код различитих организама?
- Шта би биле предности, а шта мане ове способности?
- Како се у савременој биологији, пре свега ћелијској и молекуларној, користи биолуминесценција?