Оживљавање мамута

Научници већ годинама покушавају да оживе изумрле врсте. Једна од њих је и вунасти (или рунасти) мамут, врста која је изумрла пре око 10 000 година. О овој врсти се доста зна захваљујући многим остацима који су пронађени (остаци скелета, јако добро очувани залеђени делови, чак и крв). Међутим, иако је пронађено пуно узорака ткива, ДНК у тим узорцима је углавном уништена. Није било могуће издвојити целе молекуле ДНК, какви су били у хромозомима, али је помоћу посебних техника молекуларне биологије и посебног софтвера, било могуће реконструисати поједине гене.

Међутим, тим стручњака са Харварда је недавно објавио да је на корак од стварања хибридног ембриона мамута и азијског слона, а идеја је да се неки гени слона замене верзијом гена које су имали мамути. Тако настала животиња не би била прави мамут, али би изгледала исто, имала би мале уши, поткожно сало, дугу коврџаву длаку и сл. Испрва би то био слон са мамутским карактеристикама, али би за пар година, како најављују научници, добили ембрион правог мамута.

Упркос добрим намерама да се оживи изумрла врста, пројекат је покренуо буру реакција у јавности. Противници оживљавања мамута скренули су пажњу на еколошке, материјалне и моралне проблеме. Наиме, оживљавање врсте је јако скуп , дуготрајан и захтеван процес. Сматра се да би огроман новац, који ће бити уложен у пројекат оживљавања мамута, могао бити узет из различитих фондова за заштиту природе и угрожених врста, чиме би се убрзало изумирање постојећих, критично угрожених, врста. Поставило се и питање - ако животиње немају више еколошку улогу, шта значи оживети их и вратити у средину са којом оне немају никакве везе? Какве би то последице по животну средину могло имати? И да ли је етички користити азијског слона, који је угрожена врста у оваквим истраживањима?