Једначење сугласника по месту творбе (алтернације с : ш, з : ж, х : ш, н : м)

♦ Када се у некој речи нађу један поред другог два сугласника која имају различито место творбе, први сугласник се замењује сугласником који има исто место творбе као други сугласник.

Једначење сугласника по месту творбе (алтернације с : ш, з : ж, х : ш, н : м)

Придев који добијемо од глагола пазити и суфикса -љив не гласи пазљив, већ пажљив. Пошто су з и љ неједнаки по месту изговора (з је зубни, а љ предњонепчани), з се замењује предњонепчаним ж. Тако смо добили сугласнике који имају исто место творбе, а отуда и назив ове алтернације.

Када се у некој речи нађу један поред другог два сугласника која имају различито место творбе, први сугласник се замењује сугласником који има исто место творбе као други сугласник. Зубни сугласници С и З испред предњонепчаних сугласника замењују се предњонепчаним Ш и Ж, задњонепчано Х испред предњонепчаног Ч предњонепчаним Ш, а алвеоларно Н испред двоусненог Б двоусненим М.
  • Алтернација З/Ж, С/Ш:
    Навешћемо неколико примера који илуструју ову алтернацију: (пас + че) пашче, (сналаз(ити се) + љив) сналажљив, (из + ђускати се) ижђускати се, (из + џикљати) ижџикљати, (не + донос(ити) + че) недоношче, (нотес + чић) нотешчић, (нос(ити)+ња) ношња и сл.
    Поред једначења сугласника по месту творбе, у већини примера заступљене су и друге алтернације:
    једначење сугласника по звучности (образ + чић > обрасчић) обрашчић, (из + чупати > исчупати) ишчупати, (раз + чути се > расчути се) рашчути се;
    губљење сугласника (без + жични > бежжични) бежични; јотовање (бес(а) н + ји > бесњи) бешњи, (са + звезд(а) + је > сазвезђе) сазвежђе, (мисл(и) + ју > мисљу) мишљу; палатализација (даск(а) + ица > дасчица) дашчица и сл.
  • Алтернација Х/Ш:
    Примера за ову алтернацију има знатно мање (везани су углавном за изведенице са суфиксом -чић):
    (трбух + чић) трбушчић, (орах +чић) орашчић, (сиромах + чић) сиромашчић, (тепих + чић) тепишчић и сл.
  • Алтернација Н/М:
    Има неколико примера за ову алтернацију, и то само у изведеним речима, на граници основе и суфикса:
    (стан + бени) стамбени, (прехран(а) + бени) прехрамбени, (одбран(а) + бени) одбрамбени, (зелен + баћ) зелембаћ и сл.

Обрати пажњу на следећа правила:

  • на крају префикса у сложеницама и С и З остају испред Љ и Њ: разљутити, изљубити, изњихати, сљуштити, разњихати и сл.
  • сугласници С и З остају и испред Љ и Њ насталих јекавским јотовањем:
    сњегови, насљедник, посљедњи, бјесњети, изњедрити, озљеда, сљепоћа, закасњело и сл.
  • на граници речи у сложеницама Н остаје испред П и Б:
    једанпут, странпутица, ванбрачни, ванблоковски, црвенперка, ванпансионски, ванпартијац, црнпураст, ванпривредни и сл.
  • у речима страног порекла, ако се у изворном језику јавља Н, оно остаје испред Б и П:
    Нирнберг (нем. Nürnberg), Канбера (енгл. Canberra), Истанбул (тур. Istanbul) и сл.

У речима страног порекла пишемо М испред Б и П само када се оно јавља у изворном језику:
симбол (грч. symbolon), импулс (лат. impulsus), империја (лат. imperium), амбијент (лат. ambiens), симбиоза (грч. symbiosis), импозантан (фр. imposant) и сл.

Занимљивост

Возња млазњаком

Шта је? Нешто вам шкрипи у овом наслову? Сигурно вам боде очи и пара уши оно возња. Ви бисте написали вожња, зар не? Дакле: Вожња млазњаком. Је ли сад све у реду? Вероватно ћете одговорити: Да, тако треба писати и тако је добро.
− Е, неће бити тако! – рекао би стари, строги професор. – Ни то још није добро. Требало је написати Вожња млажњаком. Јер, зашто би се у првој речи зњ променило у жњ (возити – возња > вожња), а у другој остало неизмењено (млазњак)? − Али, сви говоримо млазњак – речи ћете ви на то. И бићете у праву. Не баш потпуно, јер тако не говоре сви, него већина. Па и то је било довољно састављачима Правописа (1993) да помилују облик млазњак (с неизмењеним скупом зњ) и да дозволе његову употребу...
Ето још једног изузетка који треба запамтити. Можемо говорити и писати и млажњак и млазњак. А колико до јуче, према Правопису (1960), морало се говорити и писати само млажњак.
Знамо да се језик с временом мења, али се, како видимо, под притиском говора наших људи, мењају и језичка правила.
(Милан Шипка, Занимљива граматика)

Одговори на питања са почетка лекције

Зашто се у неким дијалектима чује ш њим уместо с њим?
У неким дијалектима долази до једначења сугласника по месту творбе и на граници двеју речи (које се изговарају као целина, имају један акценат). Тако је зубно з испред предњонепчаног њ замењено предњонепчаним ш.

Да ли знаш неки пример речи страног порекла у којој се није задржало н испред б или п?
На пример, према француској речи bonbon, ми пишемо (и изговарамо) само бомбон, односно бомбона.