Дијалекти српског језика

♦ Дијалекат је говор неког подручја који се својим особинама разликује, с једне стране, од других говора истог језика, а с друге, од књижевног језика.

 

 

дијалекат ≠ књижевни језик

♦ За поделу српског језика на дијалекте важна су два критеријума, који се често комбинују:

 

1) изговор некадашњег гласа јат;

 

2) поједине граматичке особине (нпр. колико одређени говори имају акцената, падежних облика и др.).

Дијалекти српског језика

Ниједан језик не развија се на целој својој територији у свему подједнако. Током времена јављају се разлике међу удаљенијим говорима. Тако се, најједноставније речено, језици деле на своје дијалекте.

Дијалекат је говор неког подручја који се својим особинама разликује, с једне стране, од других говора истог језика, а с друге, од књижевног језика.

А да ли се на подручју једног дијалекта свуда једнако говори? Наравно, не. Постоје мање или веће разлике у говору од места до места у оквиру истог дијалекта. Такви локални говори, обједињени важним заједничким језичким особинама, чине један дијалекат.

И српски језик има своје дијалекте. Тако, на пример, иако се могу уочити разлике у говору некога ко је из Кикинде, Шапца или Ваљева, разлике у овим говорима много су мање него сличности, па сви ови говори припадају заједничком, шумадијско-војвођанском дијалекту. Слично је са особинама говорника из Ужица (Србија), Никшића (Црна Гора), Фоче (Република Српска) или Вргинмоста (Хрватска), те ови говори припадају источнохерцеговачком дијалекту.

Треба нагласити то да се српски народ, током своје бурне историје, селио широм балканских области, па и изван њих. Сеобе, које су се у српској историји понављале све до најновијих времена, одразиле су се и на данашњи изглед српских дијалекатских целина.

За поделу српског језика на дијалекте важна су два критеријума, који се често комбинују:
1) изговор некадашњег гласа јат;
2) поједине граматичке особине (нпр. колико одређени говори имају акцената, падежних облика и др.).

Подела дијалеката према изговору некадашњег гласа „јат”

Некадашњи глас јат у различитим говорима одавно се почео различито изговарати (као е, је/ије или и).

На основу тога чиме је овај стари глас замењен, јавила су се три изговора:

Е → екавски изговор (дЕте, пЕсма)
ИЈЕ, ЈЕ → (и)јекавски изговор (дИЈЕте, пЈЕсма)
И → икавски изговор (дИте, пИсма)

Екавски и (и)јекавски изговори ушли су у књижевни језик, а икавски изговор није.

Подела дијалеката која укључује и друге језичке особине говора

Према свеукупним језичким особинама (броју акцената, падежних облика и сл.) говори српског језика груписани су око следећих дијалеката:

Приликом давања назива дијалектима најчешће се полази од географског критеријума. Тако су њихова имена везана за назив територије на којој се простиру. Погледај како су распоређени дијалекти српског језика:

Поред Срба, овим дијалектима се служе и други јужнословенски народи. Поједине ијекавске дијалекте, на пример, користе и они који се изјашњавају као Хрвати, Црногорци или Бошњаци, док су међу носиоцима икавских дијалеката данас најбројнији Хрвати.