Рани јади (одломак)

С јесени, када почну ветрови

С јесени, када почну ветрови, лишће дивљег кестена пада стрмоглавце, с петељком наниже. Онда се чује звук: као да је птица ударила кљуном о земљу. А дивљи кестен пада без и најмањег ветра, сам од себе, као што падају звезде – вртоглаво. Онда удари о тле с тупим криком. Не рађа се као птица из јајета, постепено, него се одједном распрсне длакава љуштура, изнутра беличастоплава, а из ње искачу враголасти, тамни мелези, зацакљених образа, као јагодице насмејаног црнца. У некој се махуни налазе близанци; ипак би их људи могли разликовати: један има на челу белегу, као коњ. Мајка ће, дакле, увек моћи да га препозна – по звезди на челу.
Дечак купи дивље кестенове који су се сакрили у рупе на травњаку и ставља их под образе. Уста су му пуна неке лепљиве горчине. Дечак се смешка. Требало би се попети на грану, изабрати један грозд и чекати. Не дати анђелу сна да те превари. Требало би бар три дана и три ноћи, без јела и пића, без сна и починка, гледати плод. Као када се гледа мала казаљка на сату. Бодље су се стврдле и при врху мало потамнеле. Ако их дирнеш невешто, на прсту ће ти направити рупицу, па ће да потече твоја лепа, црвена крв. Мораћеш онда да сишеш свој прљави прст којим си малопре правио грудве од блата и фушкије. А може да наступи и тровање крви. Када се то догоди, онда деца умиру. Ставе их у мале позлаћене сандуке и носе их на гробље, међу руже. На челу поворке носе крст, а за сандуком иду дечакова мама и тата и, наравно, његова сестра, ако је имао сестру. Мајка је сва у црнини, не види јој се лице. Само тамо где су очи, црна је свила влажна од суза.
Једна белопутна госпођица у црној кецељи гимназијалке седи у некој кристалној светлости што долази кроз полуспуштене жалузине. Сунце црта на љубичастим боцама с колоњском водом звездице од злата.
Е, па, ево тајне мириса љубичица: госпођица која продаје сличице лептирова и дивљих звери, као и парфеме, од свих мириса највише воли мирис љубичица, и ставља га свуда штедро: на дланове, на бујну риђу косу (мада би риђој коси, по свој прилици, боље пристајао неки други мирис).
Требало би компоновати фугу за оркестар и јоргован. Износити на подијум у мрачној сали љубичасте бочице оплемењених мириса.
Оне који би тихо, без крика, изгубили свест, износили би у другу салу, где би лебдео детињасти, лековити мирис липе и камилице.

Извор:
Данило Киш. Рани јади.
Београд: Нолит, 1976, стр. 9–10.

Тумачење

1. Шта је у тексту којим започињу Рани јади чудно, необично и изненађујуће? Који литерарни детаљи и садржаји приповедања су ти највише привукли пажњу? Због чега? На који начин се свет детињства и смрт доводе у везу? Објасни дубље узроке њихове повезаности.
2. Прикажи слику којом започиње приповедање. Препознај стилска средства којима се дочаравају ветровито време, опадање лишћа и кестенова. Објасни какву функцију ова изражајна средства остварују приликом осликавања наративне слике. Размисли о њеној сложеној симболици. Како се слика дрвета, лишћа и кестена повезује са мотивима односа између родитеља и деце, постојања и пролазности, рађања и смрти?
3. Како је читалац довeден у ситуацију да прихвата гледишта која се приписују лику безименог дечака? Уочи реченице којима је остварена та сугестија. Објасни њихову изражајну снагу. Како лик дечака у овом роману доживљава смрт?
4. Проучи мотиве с краја одломка: белопута госпођица, мириси, природа, музика. Објасни каквим је асоцијацијама приповедач доспео до њих. Какве ефекте постиже њиховим повезивањем? Овакав поступак познат је као асоцијативно везивање мотива. На примеру из Кишовог дела објасни какви се приповедачки доживљаји и уметничке слике формирају овим приповедачким поступком. Запажај га и у осталим садржајима из романа.

Корак напред

Поводом Кишовог дела, присети се романа за које знаш из основне школе.Прочитај један роман који није обрађиван у школи. Спреми се да на часу представиш главне податке о аутору и делу. Потом се припреми да роман прикажеш уз помоћ следећег подсетника:
• представи теме које се у роману покрећу и тумаче;
• истакни главне утиске и размишљања на које роман подстиче читаоце;
• нагласи зашто је садржина романа интересантна и привлачна за читање;
• испричај главне догађаје из дела; разликуј их од споредних и
епизодних дешавања;
• објасни какву улогу у роману има проширивање и богаћење основног
приповедног тока;
• опиши главне ликове; истакни литерарне поступке којима се у делу
дочаравају и приказују изглед и карактер јунака;
• протумачи значења која роман остварује.

О писцу

Данило Киш (1935-1989) један је од најутицајнијих писаца у српској књижевности 20. века. Највише је писао дела наративне прозе, а осим њих, драме и есејистичке текстове. Кишова уметничка проза је новелистичког карактера, под јаким биографским утицајима. Његова најпознатија дела су: Мансарда (1962), Рани јади (1970), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972),  Гробница за Бориса Давидовича (1976), Енциклопедија мртвих (1983).