Биљни и животињски свет имају непроцењив значај у функционисању природних процеса на Земљи, опстанку људског друштва и развоју привреде. Између осталог, живи свет доприноси:

• пречишћавању ваздуха и воде;
• очувању земљишта и обнављању његове плодности;
• разлагању отпада;
• опрашивању биљака и расејавању семена;
• кружењу хранљивих материја у природи;
• заштити од ерозије;
• ублажавању временских екстрема и њихових последица (суша и поплава) и др.

Биљке и животиње једини су извор хране за човека, тако да без њих опстанак наше врсте не би био могућ. Биосфера такође има велики економски значај као извор сировина за производњу различитих корисних предмета. На пример, већина лекова производи се од органских састојака, нарочито биљних. Дрво се користи у грађевинарству, индустрији намештаја и папира и као гориво; вуна и кожа у текстилној индустрији и индустрији обуће и слично. Биљни остаци данас представљају све значајнији извор енергије (биогас, биодизел итд.). Сировине биљног и животињског порекла које се за различите намене користе у индустрији јесу и гума, уље, влакна, природне боје, кости и слично.

Због огромног значаја који има за опстанак човека, биљни и животињски свет неопходно је чувати и штитити. Међутим, људске активности испољавају негативан утицај на живи свет, уништавајући и истребљујући поједине врсте. То је нарочито дошло до изражаја у другој половини 20. века, када је нагли раст броја становника на Земљи вишеструко увећао потребе за храном, водом, енергијом и простором. Све интензивнији развој индустрије и рударства и ширење великих градова и пољопривредних површина угрожава биљни и животињски свет. Данас су промене у природном окружењу све драстичније, а претње по биодиверзитет све веће. Због тога се све више говори о одрживом развоју. Одрживи развој треба да задовољи људске потребе, а да притом не угрози природну средину.

Човек је главни фактор који негативно утиче на биосферу и смањење биодиверзитета. Неки од главних антропогених узрока који доводе до промена биодиверзитета су:

• крчење шума ради подизања плантажа, фарми и ширења насеља;
• претварање степа и савана у обрадиво земљиште;
• исушивање мочвара;
• прекомеран и нелегалан лов и риболов;
• неконтролисано уношење страних врста биљака и животиња у екосистеме;
• прекомерно искоришћавање ливада и пашњака;
• климатске промене (на пример, услед глобалног загревања расте температура воде, што утиче на живи свет Светског мора);
• бацање отпада;
• стварање вештачких језера и потапање долина;
• прекомерно коришћење хемијских средстава у пољопривреди;
• загађивање воде, ваздуха и земљишта токсичним материјама из фабрика и рудника.

Негативне последице неодговорног понашања човека према биљном и животињском свету су бројне и веома сложене. Две најзначајније последице односе се на смањивање станишта и изумирање појединих врста.

Свака жива врста може опстати једино у природним условима који владају у њеном станишту. Ако се ти услови промене, врста се повлачи са тог простора или изумире, јер у новим условима више не може опстати. Од почетка своје историје човек трансформише природну средину и уништава станишта, али у савременом друштву тај процес је добио огромне размере. Стога је смањивање станишта главни разлог угрожавања биљних и животињских врста.

Два основна начина на која човек смањује станишта јесу заузеће простора и његово загађивање. Са једне стране, човек уништава станишта да би добио простор за развој пољопривреде, изградњу насеља, путева, фабрика и слично. На пример, ради добијања пољопривредних површина уништене су велике површине тропских кишних шума у Амазонији. Изградњом ауто-путева као физичких препрека, човек онемогућава природне миграције животињских врста и на тај начин смањује њихова станишта. Са друге стране, човек може да угрози опстанак појединих живих врста и загађивањем њихових станишта, без заузећа простора. Уништавањем станишта животни простор многих врста се смањује. На крају овог процеса долази до потпуног нестанка станишта одређене врсте и до њеног изумирања.

Поред уништавања станишта, многе животињске врсте нестале су и неконтролисаним ловом. Изумирање већине несталих врста резултат је комбинованог деловања смањивања станишта и прекомерног лова.

Велики број врста заувек је нестао услед људске немарности и несавесности, а многе врсте се налазе пред ишчезавањем. Поред дивљих врста, човек је уништио и бројне корисне врсте (старе сорте житарица, воћа, поврћа и расе домаћих животиња). Процењује се да је садашња стопа изумирања врста 100 до 1.000 пута већа од природне стопе, што би у наредних 100 година могло довести до нестанка половине свих данашњих живих врста. Због тога, поједини научници сматрају да је човек изазвао шесто масовно изумирање у историји Земље.

• око 75% врста морских риба угрожено је због претераног риболова;
• свакој четвртој врсти сисара и свакој трећој врсти водоземаца прети нестанак;
• свака осма врста птица је угрожена. На пример, чак 14 врста пингвина би могло да нестане у наредним деценијама;
• трећини врста мајмуна прети истребљење. Смањивање станишта, криволов и нелегална трговина месом угрозили су опстанак горила, орангутана и шимпанзи.

Заштита биљног и животињског света важно је глобално питање у наредним деценијама. Мере заштите обухватају:

• проглашење заштићених природних добара;
• редовно праћење и контрола стања и броја угрожених врста;
• доношење строжих закона везаних за заштиту природе;
• забрану нелегалног лова и трговине биљкама и животињама;
• формирање банака семена, чији је циљ да очувају биолошке врсте;
• враћање врста у њихово природно станиште;
• изградњу тзв. природних мостова (пролази који омогућавају животињама да пређу путеве, пруге и друге вештачке објекте);
• подизање еколошке свести становништва и др.

Црвена листа, коју је издала Међународна унија за заштиту природе, најпознатији је списак угрожених врста у свету. На том дугачком списку се налазе: гепард, тигар, лав, панда, бројне врсте лемура, горила, орангутан, шимпанза, морска корњача, плави кит и др.

Многе државе у свету имају Црвену књигу која садржи листу ишчезлих и веома угрожених врста. У Србији постоје Црвена књига флоре и фауне Србије и Црвена књига дневних лептира Србије. Из Србије заувек су ишчезле животињске врсте као што су бела кања, мала дропља, орао брадан и тетреб ружевац. Такође, ишчезле су следеће биљне врсте: крагујевачки слез, врањански слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак.

Да би се очувао биодиверзитет и да би се заштитиле угрожене биљне и животињске врсте, у већини држава поједина подручја стављају се под заштиту. На тај начин спречава се даље деградирање њихових станишта и обезбеђују се услови за њихов опстанак. У нашој земљи постоји неколико врста заштићених природних подручја, која се разликују по степену заштите. То су: национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, општи и специјални резервати природе, споменици природе и заштићена станишта.