Водопривреда је делатност којом се на интегралан начин управља водама и која спроводи одговарајуће активности везане за воду. Због све веће потрошње воде у свету, расте и значај водопривреде. Са порастом броја становника на Земљи, троше се све веће количине воде. Највећа потрошња воде је у развијеним државама, где се по становнику дневно троши и више од 1.500 l воде. У неразвијеним државама и у пустињским областима потрошња воде је мала и износи до 10 l дневно.

Највећи потрошач воде у свету је пољопоривреда. Затим следе индустрија, рударство и енергетика. Вода у индустрији, рударству и енергетици углавном се рециклира, док се у пољопривреди највише користи за наводњавање обрадивих површина.

У свету је све израженији и проблем несташице чисте воде. Несташица чисте воде изражена је нарочито у Африци (због брзог пораста броја становника, загађености површинских вода и великог пространства пустиња), док је у Азији резултат великог броја становника и велике густине насељености. Међутим, несташице воде све више погађају и развијене државе света. На пример, у Аустралији честе су рестрикције воде услед загађивања чисте воде из артешких бунара. Због тога интегрално управљање водама представља једини сигуран начин управљања водом.

Човек је својим неодговорним понашањем загадио велики број река, језера, издани и делова Светског мора. Због тога је његова дужност и обавеза да штити воде од даљег загађења и пречишћава загађене воде. Како би се заштитило здравље човека, биљака, животиња и сачувала вода за будуће генерације, заштити вода потребно је посветити већу пажњу. У мере заштите вода убрајају се:

• постављање филтера и уређаја за пречишћавање отпадних вода;
• хлађење вода из термоелектрана пре њиховог испуштања у реке;
• стварање затвореног циклуса потрошње воде у индустрији и рударству, односно коришћење исте воде више пута;
• смањење потрошње вештачких ђубрива и пестицида у пољопривреди;
• изградња депонија даље од водених токова;
• контрола квалитета вода;
• кажњавање загађивача.

Посебно је важно заштитити воде које се користе за пиће, као што су подземне воде, планинске реке и вештачка језера намењена водоснабдевању. У условима све израженије несташице чисте воде – штедња воде постаје обавеза свих нас.

Иако је вода неопходна за живот, она може нанети и велике штете. Приликом високог водостаја, услед обилних падавина и отапања снега на планинама, реке се изливају из својих корита и плаве околни терен. Тако настају природне непогоде које називамо поплаве. Оне могу настати и услед земљотреса, вулканских ерупција и рушења брана и насипа.

Поплаве изазивају велику материјалну штету у пољопривреди, индустрији, саобраћају, оштећују куће и могу да доводу до људских жртава. Посебно су опасне бујичне поплаве, које се јављају у брдско-планинским областима после обилних падавина. Бујичне поплаве настају изненадно и карактерише их огромна количина воде која носи земљу, стене, гране и стабла уништавајући све пред собом. Бујичне поплаве често за собом остављају велику материјалну штету.

Иако су поплаве природна непогода, човек својим активностима може да повећа опасност од њиховог појављивања. Уништавањем шумског покривача падавине брже доспевају у речна корита, јер обешумљено земљиште не може да задржи већу количину воде. Због тога је пошумљавање једна од најбољних мера у борби против поплава.

Предузимањем различитих мера заштите од вода, човек може смањити штетне последице поплава. У такве мере спадају изградња насипа поред речних корита, прокопавање канала за одвод вишка воде, забрана изградње кућа у поплавним подручјима, регулација речних корита, изградња брана, стварање акумулација за прихватање поплавних вода, стално праћење водостаја са циљем предвиђања поплава, пошумљавање и др.

Географски информациони системи (ГИС) представљају базу за картирање вода, извора загађивања, насталих штета од поплава и могућности појаве ризика од поплава. ГИС може да пружи одговоре на питања као што су: где се може десити поплава, који објекти су најугроженији у случају поплаве и који су највећи загађивачи воде.

У процесу управљања водама ГИС омогућава да се реше задаци везани за потенцијалне штете од загађења или поплава, педолошки покривач, нагиб терена, намену земљишта и др. Поред визуелизације терена, ГИС омогућава прорачуне потенцијалне штете од загађења или поплава на месечном или годишњем нивоу и утврђивање вероватноће учесталости појаве.