Вода је јединствена материја од које зависи живот на Земљи. Она се налази свуда око нас и улази у састав свих живих бића. Све воде на Земљи имају запремину од око 1,3 милијарди km³ и чине њен водени омотач који називамо хидросфера. Уколико би површина Земље била равна, вода би формирала слој дебљине 2 km који би окружио целу планету. Од те огромне количине воде 97,5% чини слана вода, а само 2,5% слатка вода.

Да ли сте се икада запитали одакле вода долази у реке? У питању је процес који се стално одвија између вaздуха, копна и океана. Под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине гравитације вода мења агрегатно стање, стално се креће и премешта из једне географске средине у другу. Вода се јавља у течном агрегатном стању као површинска вода (реке, језера, мочваре, мора и океани) и као подземна вода (издан), у гасовитом стању (водена пара) и чврстом стању (ледници, снег и град).

Вода из земљишта, са водених површина или директно са биљака, испарава у атмосферу, односно прелази из течног агрегатног стања у гасовито агрегатно стање. Испаравање воде знатно је веће са водених површина него са копна. Када водена пара доспе у атмосферу, она се услед снижавања температуре хлади и образује облаке, а кондензацијом из гасовитог агрегатног стања прелази у течно агрегатно стање и излучује се под утицајем Земљине гравитације на површину Земље у виду кише. Водена пара може да пређе и из гасовитог агрегатног стања у чврсто агрегатно стање и да под утицајем Земљине гравитације пада на површину Земље у виду града и снега (свака пахуљица представља кристал леда).

Падавине које доспеју на водене површине поново испаравају и враћају се у атмосферу. Део падавина који се излучи на копно испарава, а део доспева у реке и језера, одакле отиче у океане и мора. Део воде понире у Земљину кору и формира подземне воде, које се преко извора враћају на површину или подземно отичу у реке, језера, мора или океане. Део падавина задржава се у земљишту, стенама и биљкама, одакле се испаравањем поново враћа у атмосферу. На високим планинама и у поларним областима део падавина прелази у чврсто агрегатно стање, односно претвара се у лед, који се временом отапа и отиче. Тај процес непрестаног кретања воде назива се кружење воде у природи или хидролошки циклус. Научна дисциплина која се бави проучавањем кретања, распрострањења и квалитета вода на Земљи назива се хидрологија.

Особине вода незаменљиве су за настанак, развој и опстанак живота на Земљи. Како је истакао грчки математичар и филозоф Талес из Милета (624–547. године п. н. е.), вода је основни принцип и узор свега што постоји, из ње је све настало и у њу се све враћа. Где нема воде, ту нема живота. То је прва потреба човека коју он мора трајно да обезбеди пре него што почне да гради своје станиште. Сви познати облици живота зависе од воде. Она има велики значај за људе, екосистеме и планету као целину. Вода је основа живота и географска средина у којој је започео живот на Земљи. Без чисте и здраве воде нема живота. На значај воде за развој људског друштва указује чињеница да су прве велике цивилизације настале у долинама великих река (Еуфрат и Тигар, Нил, Инд, Хоангхо и друге).

Вода чини 70% човекове телесне масе и представља намирницу без које не може да се опстане дуже од неколико дана. Вода је важна и за биљке због дотока и размене хранљивих материја, али и због процеса фотосинтезе и транспирације.

Вода је спољашња сила која обликује рељеф на Земљи. Атмосферска вода пада на Земљину површину и под утицајем Земљине гравитације отиче према нижим надморским висинама или понире у водопропусној подлози. Вода која понире попуњава пукотине у стенама. Наилазећи на непропусне стене, вода избија на површину у облику извора. Из извора настаје водоток, који отиче према нижим деловима и механичким радом обликује речне ерозивне и акумулативне облике рељефа.

Зашто је вода значајан ресурс на Земљи? Ако вода није чиста, организми који је користе неће бити здрави. Три важна својства воде која утичу на њен квалитет јесу: кисеоник, нитрати и pH вредност. Рибама и другим организмима који живе у води потребан је кисеоник за живот. Ако је концентрација кисеоника у води сувише ниска, водени организми могу да угину. Загађење воде и повећање њене температуре могу да доведу до смањења нивоа кисеоника у води. На пример, термоелектране и нуклеарне електране испуштањем вреле воде могу да доведу до термичког загађења и смањења садржаја кисеоника у рекама које се налазе у близини. Сва вода садржи нитрате. Међутим, превише нитрата у води може да буде штетно за организме и да доведе до смањења садржаја кисеоника у води. Поједине врсте загађења, као што је животињски отпад, повећавају садржај нитрата у води. Чиста вода је неутрална и има pH 7. Вода са pH мањом од 7 је кисела, а са pH већом од 7 је базна. Већина организама не може да живи у киселим срединама. Киселе кише и поједине врсте отпада могу да повећају киселост воде. Због свега наведеног, људи морају водити бригу и заштитити ресурсе чисте воде.

Чиста вода често се сматра обновљивим ресурсом. Међутим, у деловима света где је клима сува (северна Африка, југозападна Азија, Аустралија), резерве чисте воде су ограничене. У тим деловима света морска вода се десалинизује како би се обезбедила вода за пиће. Већина постројења за десалинизацију загрева воду прикупљену из океана како би добијену водену пару сакупила и кондензовала у воду за пиће. Као вода за пиће у појединим деловима света користи се и вода која се у замрзнутом облику налази дубоко испод ледника. Око 10% копна покривено је ледницима, који садрже око 69% резерви слатке воде. Они представљају велики резервоар чисте воде.

Као последица глобалног загревања, све загађенијих водених система и пораста светске популације, доступност чисте воде у будућности ће представљати све већи проблем. Као што су нафта и природни гас имали најважнију улогу у светској привреди током 20. века, предвиђа се да ће у годинама које долазе то бити вода. Србија спада у категорију држава средње богатих водом. Према подацима ФАО (Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду), Србија се налази на 47. месту у свету по количини и квалитету воде. Резерве питке воде у Србији су, као и свуда у свету, ограничене.