Гравитација је сила привлачења која се јавља код свих објеката који имају масу. Због Земљине гравитације, сви објекти теже ка њеном центру. Еродирани материјал на планинским странама налази се у природној равнотежи. Међутим, уколико се природним или антропогеним процесима равнотежа наруши, долази до процеса који се назива падински или колувијални процес. Међу природним процесима који доводе до падинских процеса истичу се ендогени (земљотреси) и егзогени (механичка и хемијска ерозија). Гравитација је тада фактор ерозије и акумулације, јер приморава еродирани материјал да се спушта низ падине. Падински процес најчешће се одвија у интервалима, на ограниченим површинама као што су планинске падине.

Као последица ерозије и силе гравитације настају ерозивни и акумулативни облици, створени падинским процесима. Најважнији облици рељефа настали падинским процесима су: точила, сипари, плазеви, одрони и клизишта. Точила су ерозивни облици у виду коритастих удубљења којима се под утицајем гравитације спуштају уситњене стене – дробински материјал. На дну точила материјал се акумулира у виду купастог узвишења које се зове сипар. Спајањем више сипара на планинским странама настаје плаз. Точила и сипари типични су за високе планине изграђене од кречњака и доломита.

Одрони су облици рељефа који настају када се делови стена спуштају или котрљају низ падине. При паду, стене могу да покрену и стене које су испод. Због тога одрони имају велику деструктивну моћ. Појављују се на планинским странама са великим нагибом: након киша, топљења снега или земљотреса. Због појачаног деловања наведених агенаса долази до механичке и хемијске ерозије и поремећаја равнотеже у стенским слојевима.

Клизишта (урвине) су масовна померања или клизања слојева тла низ падину услед поремећаја подлоге на којој се налазе. Обично настају после великих киша или топљења снега. Водом се испуни хоризонт земљишта између растреситог земљишта на површини и компактног земљишта у подножју. Између површинског и дубинског слоја земљишта настаје нестабилна ерозивна површина – клизна раван. Услед засићености водом, површински слој постаје тежак. Тада је равнотежа између два слоја поремећена и горњи слој почиње да клизи низ падину. Кретање клизишта одвија се у интервалима. Поред природних узрока, клизиште може да изазове и човек: сечом шума, подсецањем подножја падина приликом изградње и сличним активностима. У умереним географским ширинама, клизишта се најчешће јављају у пролеће и јесен. Клизиште са собом носи и уништава све што се на њој налази. Према томе, изградња објеката на клизиштима представља велики ризик.