Књижевност и друге уметности

- Уметност је стара колико и човечанство.

- Уметност је духовна делатност у којој моћ изражавања и обликовања доводи до стварања творевине нарочите вредности – уметничког дела.

- Особе које стварају уметничко дело називају се уметници.

- Уметност је настала као резултат човекове потребе да ствара лепоту и омогућава другима да уживају у њој.

- Уметничко дело је плод уметниковог надахнућа, његове даровитости, креативности, оригиналности и дуготрајног рада. Уметничко дело оживљава чулну машту, подстиче размишљање, разноврсна осећања, утиске и доживљаје читалаца или слушалаца.

У Вишеграду је у јуну 2011. године почела изградња Андрићграда (Каменграда). Град се подиже поред чувеног моста на Дрини о коме је наш нобеловац Иво Андрић писао у роману „На Дрини ћуприја”. То је једини град на свету који је у целини посвећен неком писцу и његовом књижевном делу.

Редитељ Емир Кустурица има у плану да екранизује Андрићев роман ,,На Дрини ћуприја”.

- Синкретизам је повезивање различитих уметности.

- Сматра се да је уметност у почетку била синкретична , а да су се с временом издвајале и обликовале различите врсте уметности.

- У балету се свет уметничког дела изражава игром, мимиком, покретом и ритмичким кретњама, који су најчешће усклађени с музиком.

- Да би се драмски текст извео на позоришној сцени, неопходно је укључити разноврсне уметности (режију, глуму, музику, сликарство, игру, костимографију, сценографију и друго).

- По узору на књижевно дело може настати либрето за балет, оперу и оперету.

 

ЗАДАТАК:

- Објасни пример синкретичности.

- Наведи још примера прожимања елемената различитих уметности.

Уметност је најлепше што човек себи дарује.

Анри Лефер

- Улога уметностије да богати људски ум и дух, шири сазнајне видике, помаже у разумевању прошлости и садашњости, буди осећање лепога, духовно уживање и пријатност, васпитава, усавршава људско друштво и међуљудске односе, омогућава упознавање других народа и култура, повезује људе и оплемењује их.

- Уметничка дела изражавају осећања, размишљања и ставове уметника, али и друштва у којем су настала и времена у којем уметници стварају. Истински вредна уметничка дела садрже универзалневредности и преносе хумане, човекољубиве идеје.

- Мимезис значи подражавање, опонашање, имитирање као однос уметничког дела према стварности, а то, према неким теоретичарима уметности, показује суштину саме уметности.

Врсте уметности

 

Према средствима изражавања и обликовања стварности, уметности могу бити:


• просторне (сликарство, вајарство, архитектура, уметничка фотографија);
• временске (књижевност, музика);
• просторно-временске (глума, игра, филм, говорништво);
• примењене уметности (керамика, ћилимарство, драгуљарство, дуборез и слично).

Права уметност остаје за вечност.

Лудвиг ван Бетовен

- Естетика је област филозофије која проучава лепоту и лепо у природи и уметностима.

- Естетски доживљај је осећање лепога, духовно уживање и пријатност.

 

„Уметничко дело је прожето уметниковом мишљу и емоцијом. Оно је сама та мисао и емоција опредмећена (оваплоћена) у виду неког конкретног предмета (књиге, скулптуре, музичке партитуре) који ми опажамо својим чулима. Уметност је, дакле, таква човекова духовна делатност којом он ствара конкретне предмете (уметничка дела), прожете његовим сазнањем о свету и животу. [...] Читајући неко књижевно дело, или гледајући неку слику или скулптуру, или слушајући неку музичку сонату, ми имамо уметнички (естетски) доживљај. У опажању тог књижевног дела, или те скулптуре, или те сонате, учествује и наша емоција и наша мисао у складу са оном мишљу и емоцијом коју је уметник унео у та дела. Уметничка дела чулно доживљавамо и учествујемо у том доживљавању својом маштом и својом емоцијом. У уметности тај сазнајни елеменат чак не мора бити примаран: у њој ми уживамо у томе што се на непосредан начин, путем чулног опажања једног уметничког предмета, стапамо са мишљу и емоцијом уметника који је створио тај предмет.”

(Драгиша Живковић, Теорија књижевности са теоријом писмености, стр. 5–6)

Пажљиво прочитај Змајеве стихове:

 

Ала је леп Овај свет,

Онде поток,

Овде цвет;

Тамо њива, Овде сад;

Ено сунца, Ево хлад;

Тамо Дунав Злата пун,

Онде трава, Овде жбун.

Славуј пева, Не знам гди,

Овде срце, Овде ти!

- Опиши природни амбијент који је приказан у песми.

- Каква је атмосфера у песми створена посредством пејзажа?

- С чим песник пореди лепоту света и које јој моћи приписује?

- Запази реч којом се читаоци сугестивно укључују у свет песме и постају њен део.

- На каква те размишљања подстиче наведена песма?

- Која расположења Змајеви стихови побуђују у теби?

Магичност и снага стваралаштва

Мит о Орфеју

Магичност и снагу стваралаштва најбоље илуструје мит о Орфеју.

Орфеј је био певач којег су веома поштовали у древној Грчкој. Он је био син Калиопе, музе епске поезије. Када је умрла његова жена Еуридика, он је био толико ожалошћен да је престао да пева и да свира. Одлучио је да оде у подземни свет у нади да ће Еуридику повратити из света мртвих. Својом чудесном музиком Орфеј је опчинио Харона, чамџију који га је превезао преко подземне реке Стикс, и троглавог Кербера, који га је пропустио у подземни свет. 

Ганути његовом песмом, владар подземног света Хад и његова жена Персефона одлучили су да пусте Еуридику назад на светлост сунца. Они су Орфеју поставили услов да се не сме осврнути да погледа Еуридику док не изађу на светлост дана. Међутим, Орфеј је толико био обузет љубављу да није могао да одоли и да се не окрене. На самом изласку из света мртвих Орфеј се осврнуо и тада је Еуридика заувек враћена у Хадово царство.

О Музама

 

Древни Грци су веровали да богови преко својих гласница – муза шаљу надахнуће уметнику.

Музе су биле ћерке бога Зевса и Мнемосине. Играле су и певале на светковинама које су приређивали богови и хероји. Музе су за Грке биле инспирација у поезији, музици и плесу. Песници су често своја дела започињали призивањем муза (инвокацијом).

 Свака од њих била је заштитница неке уметности.

 Еутерпа је била заштитница лирског песништва,

 Калиопа – епске поезије,

 Мелпомена – муза трагичке поезије,

 Талија – заштитница комедије,

 Ерато – муза љубавне поезије.

Лепота је видљива, али недостижна и незадржива; не да се ухватити, не може се украсти, нема се за што купити, нити се може од људи отети ни од Бога измолити; као привиђење је нестварно и кратковеко, а драже од свега што је живо, стварно и надохват руке.

Иво Андрић

- Која врста уметности посебно привлачи твоју пажњу? Објасни због чега.

- Одабери уметничко дело које је оставило снажан утисак на тебе и прикажи његов садржај на часу.

- Образложи укратко чиме се то уметничко дело издваја од других. Објасни због чега одабрано дело сматраш значајним.

- Какву улогу има машта у том делу?

- Које све особине дело треба да има да би било уметничко?

- Искажи своје мишљење о смислу и значају књижевности као уметности речи.

Појам и назив књижевности

 

- Књижевност се током историје различито називала.

- Најстарији назив за књижевност потиче из грчког (хеленског) језика и гласи грамматики. Та је реч означавала азбуку, писменост и познавање вештине писања.

- Реч књижевност настала је од речи књига, која је у народној поезији употребљавана у значењу писмо и писање. У епској песми јунак пише или добија писмо („књигу пише ага од Рибника”), а помињу се и „књиге староставне” из којих се, према народном веровању, може прорећи будућност.

- Реч књижевност до нас је дошла из дубровачке књижевности и помиње се у лексикону који је издао лексикограф Стули.

- У 19. веку су се као синоними за реч књижевносткористиле и речи књижевство, књиженство и књижество за означавање свих написаних текстова (историјских, филозофских, правних, књижевних и слично).

- Средином 19. века устаљује се реч књижевност, коју први пут употребљава Ђуро Даничић у књизи Рат за српски језик и правопис године.

- Крајем 19. века реч књижевност означава само литерарно стваралаштво које има одлике уметничког (естетског) дела. Такви текстови називани су и белетристиком.

- Данас се под књижевношћу подразумевају сви књижевноуметнички текстови.

Књижевност је уметност речи

 

- За књижевност се каже да је уметност речи. То значи да је њено изражајно средство уметнички употребљена реч.

- Језик у књижевном делује сликовит, вишезначан, богат стилским изражајним средствима и писан књижевноуметничким стилом.

- Оригиналном комбинацијом речи успоставља се звук и ритам књижевноуметничког текста.

- Читањем књижевноуметничких текстова преносе се уметничке информације и подстичу уметнички (естетски) доживљаји, осећање лепог и пријатног.

- Књижевноуметнички текстови имају универзалне вредности и разумеју се свуда и у свим временима.

Пред тобом је једна од најпознатијих песама из Змајеве збирке Ђулићи. Обрати пажњу на звук и ритам стихова.

XLVII, Јован Јовановић Змај (из збирке песама „Ђулићи”)

 

Песмо моја, закити се цветом,
Песмо моја, замириши светом;
Још сва срца охладнела нису,
Познаће те, песмо, по мирису!

Познаће те да си чедо миља,
Да ти љубав мајка и дадиља.
Да си рада певати о сласти,
Разумеће што не умеш каз’ти.

Песмо моја, већ си на полету,
Поздрави ми све на овом свету,
Поздрави ми славље и голубе,
И сва срца што се силно љубе.

 

Послушај две интерпретације исте песме:

https://youtu.be/yajwpoKOIKA

https://youtu.be/4D_CGd2Sqms?t=34

Рад на тексту

 

- Каква су осећања песника подстакла да напише XLVII „ђулић”?

-  Наведи главни мотив у овој песми.

-  Које особине има песма којој се песник обраћа?

 - Кога све песма треба да поздрави? Како разумеш ту песникову молбу?

-  Анализирај симболику коју мотив цвећа има у овој песми.

-  Какве доживљаје и мисаоне асоцијације цвеће подстиче у свести других?

-  Посредством којих мотива су приказана осећања љубави и страсти?

- Шта симболизују птице које се у песми помињу?

-  У чему је лепота и значај поезије?

-  Какву моћ има стваралаштво у човековом животу?

Доживљајно читање је стваралачка активност јер подразумева да оно што смо прочитали истовремено оживимо у својој машти. Када се сећамо прочитаног дела, своја интересовања и очекивања с познатих спонтано преносимо и на друге текстове. Док читамо књижевни текст, ми развијамо и даље усавршавамо своју вештину читања и разумевања прочитаног, а све то нам омогућава да се унесемо у уметнички свет дела, да се саживимо с њим и у машти га дорадимо. И најзад, књижевни текст нам омогућава уживање у читању.

Истраживачко читање је усредсређено, пажљиво и детаљно читање књижевног текста. Читалац пажљиво бележи своја запажања у тексту, подвлачи занимљивости и значајне делове текста. То читање се назива и читање с белешкама.

Под тумачењем књижевног текста подразумева се размишљање о његовим особинама, значењима, стваралачким поступцима, порукама и естетским (уметничким) вредностима. Познавање књижевнотеоријских појмова помаже нам да боље разумемо појединости у конкретном делу, јер са одређеном врстом дела повезујемо елементе и особине које такво дело прате.

Интерпретација књижевног дела подразумева стручно, поуздано и објективно тумачење књижевних текстова.

Књижевност и друге уметности

Уметност је духовна делатност у којој моћ изражавања и обликовања доводи до стварања творевине нарочите вредности – уметничког дела. Особе које стварају уметничко дело називају се уметници. Уметност је настала као резултат човекове потребе да ствара лепоту и омогућава другима да уживају у њој.

Уметничко дело је плод уметниковог надахнућа, његове даровитости, креативности, оригиналности и дуготрајног рада. Уметничко дело оживљава чулну машту, подстиче размишљање, разноврсна осећања, утиске и доживљаје читалаца, гледалаца или слушалаца.

Уметност је стара колико и само човечанство. Сматра се да је у почетку била , а да су се с временом издвајале и обликовале различите врсте уметности. У балету се свет уметничког дела изражава игром, мимиком, покретом и ритмичким кретњама, који су најчешће усклађени с музиком. Да би се драмски текст извео на позоришној сцени, неопходно је укључити разноврсне уметности (режију, глуму, музику, сликарство, игру, костимографију, сценографију и друго). По узору на књижевно дело може настати  за балет, оперу и оперету.

Уметничка дела изражавају осећања, размишљања и ставове уметника, али и друштва у којем су настала и времена у којем уметници стварају. Истински вредна уметничка дела садрже универзалне вредности и преносе хумане, човекољубиве идеје.

Улога уметности је да богати људски ум и дух, шири сазнајне видике, помаже у разумевању прошлости и садашњости, буди осећање лепога, духовно уживање и пријатност, васпитава, усавршава људско друштво и међуљудске односе, омогућава упознавање других народа и култура, повезује људе и оплемењује их.

Мимезис значи подражавање, опонашање, имитирање као однос уметничког дела према стварности, а то, према неким теоретичарима уметности, показује суштину саме уметности.

Врсте уметности

Према средствима изражавања и обликовања стварности, уметности могу бити:


• просторне (сликарство, вајарство, архитектура, уметничка фотографија);
• временске (књижевност, музика);
• просторно-временске (глума, игра, филм, говорништво);
• примењене уметности (керамика, ћилимарство, драгуљарство, дуборез и слично).

Из ризнице речи

„Уметност је најлепше што човек себи дарује."

Анри Лефер

„Права уметност остаје за вечност."

Лудвиг ван Бетовен

„Лепота је видљива, али недостижна и незадржива; не да се ухватити, не може се украсти, нема се за што купити, нити се може од људи отети ни од Бога измолити; као привиђење је нестварно и кратковеко, а драже од свега што је живо, стварно и надохват руке."

Иво Андрић

Текст и контекст

„Уметничко дело је прожето уметниковом мишљу и емоцијом. Оно је сама та мисао и емоција опредмећена (оваплоћена) у виду неког конкретног предмета (књиге, скулптуре, музичке партитуре) који ми опажамо својим чулима. Уметност је, дакле, таква човекова духовна делатност којом он ствара конкретне предмете (уметничка дела), прожете његовим сазнањем о свету и животу. [...] Читајући неко књижевно дело, или гледајући неку слику или скулптуру, или слушајући неку музичку сонату, ми имамо уметнички (естетски) доживљај. У опажању тог књижевног дела, или те скулптуре, или те сонате, учествује и наша емоција и наша мисао у складу са оном мишљу и емоцијом коју је уметник унео у та дела. Уметничка дела чулно доживљавамо и учествујемо у том доживљавању својом маштом и својом емоцијом. У уметности тај сазнајни елеменат чак не мора бити примаран: у њој ми уживамо у томе што се на непосредан начин, путем чулног опажања једног уметничког предмета, стапамо са мишљу и емоцијом уметника који је створио тај предмет. Када читамо Змајеве стихове:

Ала је леп Овај свет,

Онде поток,

Овде цвет;

Тамо њива, Овде сад;

Ено сунца, Ево хлад;

Тамо Дунав Злата пун,

Онде трава, Овде жбун.

Славуј пева, Не знам гди,

Овде срце, Овде ти!

онда ми не сазнајемо из ове песме неку нову истину о природи, него доживљавамо радост и раздраганост песникову због пуноће света и остварене љубавне среће. У сваком уметничком доживљају снажно се активира и наша емоција и наша машта, поред наше мисли."

(Драгиша Живковић, Теорија књижевности са теоријом писмености, стр. 5–6)

Рад на тексту

1. Прочитај пажљиво наведену Змајеву песму. Опиши природни амбијент који је приказан у песми. Каква је атмосфера у песми створена посредством пејзажа? С чим песник пореди лепоту света и које јој моћи приписује? Запази реч којом се читаоци сугестивно укључују у свет песме и постају њен део. На каква те размишљања подстиче наведена песма? Која расположења Змајеви стихови побуђују у теби?


2. Која врста уметности посебно привлачи твоју пажњу? Објасни због чега. Одабери уметничко дело које је оставило снажан утисак на тебе и прикажи његов садржај на часу. Образложи укратко чиме се то уметничко дело издваја од других. Објасни због чега одабрано дело сматраш значајним. Какву улогу има машта у том делу? Које све особине дело треба да има да би било уметничко?

Занимљивости

Јунаци грчких митова били су богови (Зевс, Аполон,Хад и други). У грчким митовима приповеда се о узроцима због којих је Зевс казнио Прометеја, о томе шта се десило када је Пандорина кутија била отворена, шта су на путовању доживели Дедал и Икар и зашто Орфеј није успео да врати своју супругу из подземног света.

Мит о Орфеју

Магичност и снагу стваралаштва најбоље илуструје мит о Орфеју. Орфеј је био певач којег су веома поштовали у древној Грчкој. Он је био син Калиопе, музе епске поезије. Када је умрла његова жена Еуридика, он је био толико ожалошћен да је престао да пева и да свира. Одлучио је да оде у подземни свет у нади да ће Еуридику повратити из света мртвих. Својом чудесном музиком Орфеј је опчинио Харона, чамџију који га је превезао преко подземне реке Стикс, и троглавог Кербера, који га је пропустио у подземни свет. 

Ганути његовом песмом, владар подземног света Хад и његова жена Персефона одлучили су да пусте Еуридику назад на светлост сунца. Они су Орфеју поставили услов да се не сме осврнути да погледа Еуридику док не изађу на светлост дана. Међутим, Орфеј је толико био обузет љубављу да није могао да одоли и да се не окрене. На самом изласку из света мртвих Орфеј се осврнуо и тада је Еуридика заувек враћена у Хадово царство.

О Музама

Древни Грци су веровали да богови преко својих гласница – муза шаљу надахнуће уметнику. Музе су биле ћерке бога Зевса и Мнемосине. Играле су и певале на светковинама које су приређивали богови и хероји. Музе су за Грке биле инспирација у поезији, музици и плесу. Свака од њих била је заштитница неке уметности. Еутерпа је била заштитница лирског песништва, Калиопа – епске поезије, Мелпомена – муза трагичке поезије, Талија – заштитница комедије, Ерато – муза љубавне поезије. Песници су често своја дела започињали призивањем муза (инвокацијом).

Андрићград

У Вишеграду је у јуну 2011. године почела изградња Андрићграда (Каменграда). Град се подиже поред чувеног моста на Дрини о коме је наш нобеловац Иво Андрић писао у роману На Дрини ћуприја. То је једини град на свету који је у целини посвећен неком писцу и његовом књижевном делу.

Истраживачки задаци

1. Пред тобом су три уметничка дела – свако од њих представља једну уметност. Најпре их упореди, а затим одреди којој врсти уметности припадају.

2. Многе од Змајевих песама изводе певачи староградске или забавне музике. Пронађи у Змајевој збирци Ђулићи примере песама које се и данас певају. Установи универзалну вредност уметничког стварања. Припреми се да о томе говориш на часу.

3. Посматрај портрет Јована Јовановића Змаја из младости и песникову фотографију. Упореди фотографију с уметничком репродукцијом. Која од њих више привлачи твоју пажњу? Објасни због чега. Шта ти је на портрету песника из младости занимљиво? Шта на основу фотографије сазнајеш? Које особине треба да има фотографија да бисмо је назвали уметничком?

4. Одабери уметничко дело у коме препознајеш синкретичност (балет, мјузикл, опера). Уочи изражајне елементе различитих уметности (реч, глума, плес, слика, музика). Какву улогу они имају у одабраном делу?

5. Искажи своје мишљење о смислу и значају књижевности као уметности речи.

Кључне речи

уметност, врсте уметности, уметник, уметничка дела, уметничка изражајна средства, естетски доживљаји, синкретичност, мит, мимезис