Књижевност и друге уметности
Уметност је духовна делатност у којој моћ изражавања и обликовања доводи до стварања творевине нарочите вредности – уметничког дела. Особе које стварају уметничко дело називају се уметници. Уметност је настала као резултат човекове потребе да ствара лепоту и омогућава другима да уживају у њој.
Уметничко дело је плод уметниковог надахнућа, његове даровитости, креативности, оригиналности и дуготрајног рада. Уметничко дело оживљава чулну машту, подстиче размишљање, разноврсна осећања, утиске и доживљаје читалаца, гледалаца или слушалаца.
Уметност је стара колико и само човечанство. Сматра се да је у почетку била , а да су се с временом издвајале и обликовале различите врсте уметности. У балету се свет уметничког дела изражава игром, мимиком, покретом и ритмичким кретњама, који су најчешће усклађени с музиком. Да би се драмски текст извео на позоришној сцени, неопходно је укључити разноврсне уметности (режију, глуму, музику, сликарство, игру, костимографију, сценографију и друго). По узору на књижевно дело може настати за балет, оперу и оперету.
Уметничка дела изражавају осећања, размишљања и ставове уметника, али и друштва у којем су настала и времена у којем уметници стварају. Истински вредна уметничка дела садрже универзалне вредности и преносе хумане, човекољубиве идеје.
Улога уметности је да богати људски ум и дух, шири сазнајне видике, помаже у разумевању прошлости и садашњости, буди осећање лепога, духовно уживање и пријатност, васпитава, усавршава људско друштво и међуљудске односе, омогућава упознавање других народа и култура, повезује људе и оплемењује их.
Мимезис значи подражавање, опонашање, имитирање као однос уметничког дела према стварности, а то, према неким теоретичарима уметности, показује суштину саме уметности.
Врсте уметности
Према средствима изражавања и обликовања стварности, уметности могу бити:
• просторне (сликарство, вајарство, архитектура, уметничка фотографија);
• временске (књижевност, музика);
• просторно-временске (глума, игра, филм, говорништво);
• примењене уметности (керамика, ћилимарство, драгуљарство, дуборез и слично).
Из ризнице речи
„Уметност је најлепше што човек себи дарује."
Анри Лефер
„Права уметност остаје за вечност."
Лудвиг ван Бетовен
„Лепота је видљива, али недостижна и незадржива; не да се ухватити, не може се украсти, нема се за што купити, нити се може од људи отети ни од Бога измолити; као привиђење је нестварно и кратковеко, а драже од свега што је живо, стварно и надохват руке."
Иво Андрић
Текст и контекст
„Уметничко дело је прожето уметниковом мишљу и емоцијом. Оно је сама та мисао и емоција опредмећена (оваплоћена) у виду неког конкретног предмета (књиге, скулптуре, музичке партитуре) који ми опажамо својим чулима. Уметност је, дакле, таква човекова духовна делатност којом он ствара конкретне предмете (уметничка дела), прожете његовим сазнањем о свету и животу. [...] Читајући неко књижевно дело, или гледајући неку слику или скулптуру, или слушајући неку музичку сонату, ми имамо уметнички (естетски) доживљај. У опажању тог књижевног дела, или те скулптуре, или те сонате, учествује и наша емоција и наша мисао у складу са оном мишљу и емоцијом коју је уметник унео у та дела. Уметничка дела чулно доживљавамо и учествујемо у том доживљавању својом маштом и својом емоцијом. У уметности тај сазнајни елеменат чак не мора бити примаран: у њој ми уживамо у томе што се на непосредан начин, путем чулног опажања једног уметничког предмета, стапамо са мишљу и емоцијом уметника који је створио тај предмет. Када читамо Змајеве стихове:
Ала је леп Овај свет,
Онде поток,
Овде цвет;
Тамо њива, Овде сад;
Ено сунца, Ево хлад;
Тамо Дунав Злата пун,
Онде трава, Овде жбун.
Славуј пева, Не знам гди,
Овде срце, Овде ти!
онда ми не сазнајемо из ове песме неку нову истину о природи, него доживљавамо радост и раздраганост песникову због пуноће света и остварене љубавне среће. У сваком уметничком доживљају снажно се активира и наша емоција и наша машта, поред наше мисли."
(Драгиша Живковић, Теорија књижевности са теоријом писмености, стр. 5–6)
Рад на тексту
1. Прочитај пажљиво наведену Змајеву песму. Опиши природни амбијент који је приказан у песми. Каква је атмосфера у песми створена посредством пејзажа? С чим песник пореди лепоту света и које јој моћи приписује? Запази реч којом се читаоци сугестивно укључују у свет песме и постају њен део. На каква те размишљања подстиче наведена песма? Која расположења Змајеви стихови побуђују у теби?
2. Која врста уметности посебно привлачи твоју пажњу? Објасни због чега. Одабери уметничко дело које је оставило снажан утисак на тебе и прикажи његов садржај на часу. Образложи укратко чиме се то уметничко дело издваја од других. Објасни због чега одабрано дело сматраш значајним. Какву улогу има машта у том делу? Које све особине дело треба да има да би било уметничко?
Занимљивости
Јунаци грчких митова били су богови (Зевс, Аполон,Хад и други). У грчким митовима приповеда се о узроцима због којих је Зевс казнио Прометеја, о томе шта се десило када је Пандорина кутија била отворена, шта су на путовању доживели Дедал и Икар и зашто Орфеј није успео да врати своју супругу из подземног света.
Мит о Орфеју
Магичност и снагу стваралаштва најбоље илуструје мит о Орфеју. Орфеј је био певач којег су веома поштовали у древној Грчкој. Он је био син Калиопе, музе епске поезије. Када је умрла његова жена Еуридика, он је био толико ожалошћен да је престао да пева и да свира. Одлучио је да оде у подземни свет у нади да ће Еуридику повратити из света мртвих. Својом чудесном музиком Орфеј је опчинио Харона, чамџију који га је превезао преко подземне реке Стикс, и троглавог Кербера, који га је пропустио у подземни свет.
Ганути његовом песмом, владар подземног света Хад и његова жена Персефона одлучили су да пусте Еуридику назад на светлост сунца. Они су Орфеју поставили услов да се не сме осврнути да погледа Еуридику док не изађу на светлост дана. Међутим, Орфеј је толико био обузет љубављу да није могао да одоли и да се не окрене. На самом изласку из света мртвих Орфеј се осврнуо и тада је Еуридика заувек враћена у Хадово царство.
О Музама
Древни Грци су веровали да богови преко својих гласница – муза шаљу надахнуће уметнику. Музе су биле ћерке бога Зевса и Мнемосине. Играле су и певале на светковинама које су приређивали богови и хероји. Музе су за Грке биле инспирација у поезији, музици и плесу. Свака од њих била је заштитница неке уметности. Еутерпа је била заштитница лирског песништва, Калиопа – епске поезије, Мелпомена – муза трагичке поезије, Талија – заштитница комедије, Ерато – муза љубавне поезије. Песници су често своја дела започињали призивањем муза (инвокацијом).
Андрићград
У Вишеграду је у јуну 2011. године почела изградња Андрићграда (Каменграда). Град се подиже поред чувеног моста на Дрини о коме је наш нобеловац Иво Андрић писао у роману На Дрини ћуприја. То је једини град на свету који је у целини посвећен неком писцу и његовом књижевном делу.
Истраживачки задаци
1. Пред тобом су три уметничка дела – свако од њих представља једну уметност. Најпре их упореди, а затим одреди којој врсти уметности припадају.
2. Многе од Змајевих песама изводе певачи староградске или забавне музике. Пронађи у Змајевој збирци Ђулићи примере песама које се и данас певају. Установи универзалну вредност уметничког стварања. Припреми се да о томе говориш на часу.
3. Посматрај портрет Јована Јовановића Змаја из младости и песникову фотографију. Упореди фотографију с уметничком репродукцијом. Која од њих више привлачи твоју пажњу? Објасни због чега. Шта ти је на портрету песника из младости занимљиво? Шта на основу фотографије сазнајеш? Које особине треба да има фотографија да бисмо је назвали уметничком?
4. Одабери уметничко дело у коме препознајеш синкретичност (балет, мјузикл, опера). Уочи изражајне елементе различитих уметности (реч, глума, плес, слика, музика). Какву улогу они имају у одабраном делу?
5. Искажи своје мишљење о смислу и значају књижевности као уметности речи.
Кључне речи
уметност, врсте уметности, уметник, уметничка дела, уметничка изражајна средства, естетски доживљаји, синкретичност, мит, мимезис