Класификација и номенклатура карбоксилних киселина

У грчком епу „Одисеја” пише да међу људима нема никог без имена. Слично важи и за органска једињења. Поједине карбоксилне киселине имају и више назива, што указује на њихов значај и употребу.

Карбоксилне киселине су важна класа органских једињења с кисеоником. Старији назив карбоксилних киселина је карбонске киселине. Њихова функционална група јесте карбоксилна група. Она је добила назив скраћивањем и спајањем назива карбонилне и хидроксилне групе.

Карбоксилне киселине су органске супстанце које као функционалну групу садрже једну или више карбоксилних група.

Карбоксилне киселине се према броју карбоксилних група деле на монокарбоксилне и поликарбоксилне.

Зависно од структуре угљоводоничног остатка, карбоксилне киселине могу да буду алифатичне и ароматичне, као и засићене и незасићене киселине.

RCOOH
или
CnH2n+1COOH

Општа формула засићених монокарбоксилних киселина

Уколико карбоксилна киселина садржи и неку другу функционалну групу, то је супституисана карбоксилна киселина. На пример, постоје хидрокси-киселине, амино-киселине итд. Млечна киселина (слика 1) јесте хидрокси-киселина (окси-киселина), аланин је амино-киселина, пирогрожђана киселина је кето-киселина итд.

Номенклатура карбоксилних киселина и њихових соли

Засићене монокарбоксилне киселине добијају назив тако што се на основу имена алкана додаје наставак -ска и реч киселина, на пример метанска киселина, етанска киселина итд. Осим системских имена, већина киселина има и сопствене тривијалне називе, који упућују на порекло тих киселина у природи. На пример, мравља киселина названа је тако јер је луче мрави (слика 2), сирћетна киселина налази се у сирћету, бутерна киселина у бутеру итд.

Киселине граде соли, па је уз називе киселина важно знати и називе њихових соли. Наставак за соли карбоксилних киселина је -оат (као и у случају естара карбоксилних киселина). Тривијални назив соли карбоксилне киселине формира се слично називу киселине по латинској или грчкој речи која указује на порекло киселине, односно соли у природи. На пример, соли метанске (мравље) киселине названи су формијати по латинској речи formica, што значи мрав. Формуле једноставнијих засићених монокарбоксилних киселина, њихови називи и називи њихових соли дати су у табели испод

Уколико је карбоксилна група везана за прстен, на име прстена додаје се у наставку „карбоксилна киселина”. На пример, циклохексанкарбоксилна киселина.

Дикарбоксилне киселине (дикиселине) именују се тако што се на основу назива угљоводоника додаје наставак -дикиселина. На пример, етан-дикиселина. Слично већини киселина, и ове киселине имају тривијалне називе.

Незасићене киселине могу да буду монокарбоксилне и поликарбоксилне. На пример, важне незасићене киселине јесу геометријски изомери cis-2-бутен-дикиселина (или cis-бут-2-ен-дикиселина) и trans-2-бутен-дикиселина (или trans-бут-2-ен-дикиселина).

Посебно се из групе карбоксилних киселина издвајају масне киселине, како би се нагласила њихова заједничка карактеристика да улазе у састав естара у мастима и уљима, или се у њима појављују и као слободне (слика 3). Најпознатије масне киселине јесу палмитинска, стеаринска и олеинска киселина.

На основу тривијалних назива карбоксилних киселина може се уочити колико су ове киселине заступљене у природи. Осим карбоксилних киселина, у природи су заступљени и деривати карбоксилних киселина, као што су естри или амиди.

РАЗМИСЛИ И ОДГОВОРИ

1. Напиши структурну формулу карбоксилне групе.
2. Напиши формулу и назив једне: а) засићене монокарбоксилне киселине, б) дикиселине с хидроксилном функционалном групом.
3. Напиши формуле: а) 2-метилпентанске киселине, б) киселине чије се соли називају лактати, в) мравље киселине, г) бензоеве киселине.
4. Напиши формуле и називе свих карбоксилних киселина молекулске формуле С5Н10О2.
5. У облику СхНyСООН напиши формуле: а) пентанске киселине, б) стеаринске киселине, в) акрилне киселине, г) бензоеве киселине.